Moja porodica je uvrnuta. Znam da to svi kažu, ali mi smo zaista uvrnuti. Moja najstarija sestra ima sedamnaest godina i uzima sedamdesetu, druga sestra mi živi među zvezdama (bukvalno – njena soba je oltar onome ko je izmislio sijaličice za jelku), a moj mali brat je svemirski ratnik opsednut kućnim ljubimcima. A ja? Nekako sam ja ispala normalna, ali uz veliku muku, mogu vam reći... a reći ću vam čim s glave skinem ovu tronogu mačku koja se trese...odlomci:
11
WJQ
*
;!wf!p!nb!jej!pu!tlb!qj!db
„Ka ko iz gle dam?“, pi ta la sam kad sam ušla u na šu
sun ča no žu tu dnev nu so bu s od go va ra ju ćim oza re-
nim osme hom i u naj bo ljoj ma ji ci ko ju imam.
Sen di – pr va na mo joj top-li sti naj bo ljih de set
dru ga ri ca (hmm, li sta mi se sa sto ji od njih se dam,
ali to ni je do volj no zvuč no) – po sa đe na na ivi ci
na šeg ule glog ka u ča, če šlja la se. I to če šljem, ka ko
mo gu da pri me tim, ko jim sam ja ma lo čas raš če šlja-
la umr še no kr zno mač ka De re ka. Ipak, to joj ni sam
po me nu la.
„Iz gle daš sjaj no!“, ohra bru ju će se is ke zi la. „Stvar-
no le po. Osta vi ćeš baš do bar uti sak.“
To me sam se i na da la.
Za pra vo, svi su se po tru di li da osta ve do bar
uti sak.
Či ta vo po pod ne u re du su če ka li na pe glu (a to
je tek po če tak). Ku ća ni kad ni je bi la ta ko oči šće-
na (Rolf i Vin slet su čud no mi ri sa li na sred stvo za
* Very Im por tant Per son. Engl: ve o ma zna čaj na lič nost. (Prim.
prev.)
1.12
či šće nje te pi ha jer su od bi ja li da se po me re s kr pa-
re is pred ka mi na). Svi ma su u mi ve na li ca, mač ke
su is ti ma re ne, na ogre bo ti ne na sta le pri ti ma re nju
pri le plje ni su han za pla sti (mno go ti hva la, Fla i ),
mi ri si eg zo tič ne hra ne do pi ra li su iz ku hi nje (ne moj-
te pre te ra no da se odu še vlja va te – bio je Ro u a nin
red da spre ma ve če ru), pa nam je sad sa mo pre o sta-
lo da če ka mo.
A zbog če ga smo se svi ta ko oči sti li i sre di li?
Do la zio nam je je dan VIP.
A po vod za VIP-ov do la zak u ku ću La vo vih? E
pa, to je bi lo u ve zi s lju ba vlju…
Jo o oj!
Zar to ni je po e tič no? Ne ono „jo o oj“…ne go ovo
o lju ba vi i ku ći La vo vih.
Zna te, po ne kad smet nem s uma ka ko nam je
le po pre zi me. Lav: baš le po. Ma da se se ćam kad se
pr vi put ne ko (je dan de čak, na rav no) ru gao na šem
pre zi me nu. To se de si lo još u osnov noj ško li. Na
igra li štu mi se sme jao ne ki pe tak go vo re ći ka ko mi
je pre zi me glu po i lji ga vo, i da mo je se stra, ja i tek
ro đen bra tić (tad) ima mo ta ko đe i glu pa i lji ga va
ime na.
To je bi lo baš dr sko od deč ka ko ji se zo ve No je
– mi slim, ni je baš ne ki Džo ili Tom ili ne što ta ko
jed no stav no. To sam mu i re kla, ali on se raz drao
na me ne ka ko nje go vo ime po ti če iz Sve tog pi sma, 13
pa za to mo ra da bu de okej; to je pra vo ime a ne
na ša. Uz vra ti la sam mu, kad smo već kod to ga, da
se sma tra, osim ako mno go ne gre šim, bu du ći da su
mo je se stre i brat do bi li ime na po škot skom je ze ru
(Lins), dr ve tu (Ro uan) i br du (Tor), da je za pra vo
Bog stvo rio je ze ra, dr ve će i br da.
Na rav no, mo ja tvrd nja se sru ši la u dve tač ke.
Bog je bio sja jan u svim tim stva ri ma oko pri ro de,
ali ne ve ru jem da je ne što imao s gra đe njem Alek-
san dri nog dvo ra po ko me sam ja do bi la ime. Osim
to ga, No je je bio pri lič no tu pav kli nac i upr kos
to me što je bio sta ri ji od me ne, ni kad ni je čuo za
škot ska je ze ra. Ta ko je sa mo na sta vio da po ka zu je
pr stom na me ne i da se ce re ka, pa sam pret po sta vi-
la da sam tu bit ku iz gu bi la.
(Uz gred, mi slim da bi se pra vi No je – ko ji je
ona ko sjaj no spa sao sve ži vo ti nje od po to pa – uvre-
dio što je jed no ta ko od vrat no de te do bi lo ime po
nje mu.)
Ali do sta pri če o lju ba vi kao pre zi me nu, vra ti mo
se lju ba vi kao po ja vi.
Još sam se oza re no ce ri la (iako su me već za bo-
le li svi mi ši ći li ca) kad se za ču lo zvo no na ula znim
vra ti ma.
„Ja ću!“, raz vi kao se ta ta.
„Ovo će bi ti baš čud no, zar ne?“, ki ko ta la se
Sen di, ko ja prak tič no ni je deo po ro di ce, ali ko li ko
vre me na pro vo di kod nas, kao da je ste.14
„Aha“, klim nu la sam gla vom je dva se uz dr ža va-
ju ći da ne pro vi rim kroz ve li ki pro zor u er ke ru na
stran ca pred vra ti ma.
„Je li Ro uan ner vo zna?“, upi ta la me je Sen di dok
je išla za mnom pre ma vra ti ma dnev ne so be.
„O, da – tri put se pre svla či la, a To ra je sla la u
rad nju na ćo šku po još na mir ni ca“, šap nu la sam
joj. „Sva ka ko joj je ne što za go re lo, ali ni je hte la da
oda šta je to bi lo!“
Zna te ko li ki su sa nja ri ne ki lju di da im sve sa mo
pro mi če kroz svest kao kad lep tir pro le pr ša kroz
žbun? Eto, to je kra tak opis Ro uan. A zna te li lju de
ko ji se to li ko živ ci ra ju oko sve ga da se ta ner vo-
za pre no si i na vas? Epa, i to je Ro uan, a spre ma-
nje po seb ne ve če re ove su bo te iza zva lo je naj go re
ver zi je obe ove oso bi ne. Tor (je di ni ko me je da nas
po pod ne bio do zvo ljen pri stup ku hi nji u preč ni-
ku ma njem od se dam de set ki lo me ta ra) is pri čao je
ka ko se Ro uan šmin ka la kad joj je iz go re lo ono što
je bi lo u rer ni. I da je pla ka la nad za go re lim… već
ne čim i da mu je tut nu la ne što nov ca u ša ku i ka za-
la da otr či do rad nje i do ne se joj dve za mr znu te
pi ce.
Na da la sam se da VIP ne će bi ti mno go raz o ča ran
što će mu se pr va ve če ra kod nas uglav nom sa sto ja-
ti od pi ce sa si rom i pa ra daj zom, a ne od spr že nog
ovog ili onog.15
„Haj de mo!“, is ce ri la sam se Sen di.
Du bo ko sam udah nu la, pre sko či la uz vr po lje nu
mač ku, ko ja ni je bi la Ko lin, i ušla u pred so blje.
Ta mo je bi la či ta va gun gu la lju di – ta ta, ba ka,
Lin, Tor i Ro uan – i uz ne mi re nih pa sa, ko ji su la ja li
dok je gost ski dao ka put, što mi je da lo ta man to li-
ko vre me na da ga za gle dam.
Vi ši je ne go što sam za mi šlja la, a i ner vo zni ji.
Ipak, ne mo že mu se za me ri ti što se sne bi va i što se
uner vo zio kad se či ta va po ro di ca nje go ve de voj ke
zgu ra la u pred so blje i bu lji u nje ga dok mu ni sko
mr zo volj no ku če gri ze per tlu.
U op štoj gu žvi i ga la mi ta ta je od jed nom ugle-
dao me ne.
„Oh, ovo su Eli i nje na dru ga ri ca Sen di!“, ob ja-
vio je.
„Hmm, zdra vo!“, osmeh nuo se po se ti lac ko ji se
oči gled no bez u spe šno na pre zao da po pam ti sva
na ša ime na i li ca, isto vre me no raz mi šlja ju ći ka ko
da uklo ni psa sa svo je no ge a da ne is pad ne grub.
Sre ćom, ba ka je pri me ti la u ka kvoj se ne pri li ci
na šao.
„Vin slet! Od la zi! Iš!“
Tri ba ki ne re či i Vin slet slu ša. Kao i na ma, i njoj
je po znat taj ton s ko jim ne ma po go vo ra.
„Iz vo li u ku hi nju, Sten li!“, re če ta ta gla som ko ji
je odi sao do bro do šli com.16
Naš VIP se od vu kao za njim kli ma ju ći re dom
gla vom sva kom od nas.
Iza nje go vih le đa Lin mi je uz dig nu tih obr va
upu ti la osmeh sa zna če njem: U re du je!
Shva ti la sam šta je mi sli la.
„Eli“, pro ša pu tao je Tor ci ma ju ći me za ru kav.
Sa gnu la sam se k nje mu da ču jem šta ima da iz ja vi.
„Iz uši ju mu ra stu dla ke!“
Zna la sam na šta je Tor mi slio.
Ali, osim dla ka vih uši ju, naš pr vi uti sak o ba ki-
nom deč ku bio je, pa… ne ta ko loš.
„Ovo je…“
Si ro ti Sten li. Pri me ti la sam da mu na če lu, po
ru bu će le iz bi ja ju gra ške zno ja. Te ško je na ći pri dev
da se opi še Ro u a ni no ku va nje, ali Sten li se svoj ski
tru dio.
Ro uan je zu ri la pre ko sto la u nje ga, s iz ra zom
li ca pu nog iš če ki va nja dok je trep ta la sve tlu ca vim
kap ci ma u ba ki nog fra je ra.
„Ovo je…“, još jed nom se Sten li na preg nuo po ka-
zav ši gla vom na su pu, „ve o ma neo bič no!“
Na da la sam se da ima zdra vo sr ce. Su pa od ze le-
ne sa la te s ka ri jem ne mo ra da bu de po sva či jem
uku su, ali mi je pa lo na pa met – dok mi je ka ši ka za 17
ka ši kom pr ži la gr lo – da je sva ka ko opa sna za one
s ne sta bil nim zdra vljem (npr. za sta ri jeg čo ve ka sa
sla bim sr cem).
„Hva la!“ Ro uan se za ru me ni la i upu ti la hi tar
po bed nič ki po gled Lin u sti lu: Šta sam ti re kla!
Pret hod ne ve če ri je do šlo do ma le pre pir ke (ili
raz me ne sta vo va, ka ko ba ka vo li da na zo ve pre pu-
ca va nje me đu mo jim se stra ma). Iako je za i sta bio
Ro u a nin red da spre ma su bot nju ve če ru, a ka ko je
ba ka ko nač no pri sta la da nam pred oči iz ve de svog
deč ka, Lin je sma tra la da je to isu vi še va žan do ga-
đaj da bi smo do zvo li li da Ro uan pri pre ma svo je
tro vač ke spe ci ja li te te. Me đu tim, Ro uan je očaj nič-
ki že le la da pri ka že kva li te te do bre do ma ći ce i ni je
že le la da se od rek ne svog pra va da ku va. Isti ni za
vo lju, Lin ni je ni mo gla da se pri hva ti to ga s ob zi-
rom na to da ra di su bo tom. Isto je bi lo i s ta tom;
imao je po sla u svo joj rad nji. A da sam ja spre ma la
ve če ru, Sten li bi se sad su o čio s in stant pa la čin ka-
ma i go mi li com pa su lja iz kon zer ve.
Ro uan je bar spo sob na da spre mi ne što ma što vi-
ti je. Ma kar to bi lo uglav nom ne je sti vo, bar će bi ti
te ma raz go vo ra.
„Mmmm, div no je, Ro uan!“, iz ja vi la je Sen di
do vr ša va ju ći su pu, dok smo se mi osta li pa ti li po sr-
kav ši tek ne ko li ko ka ši ka. „Ima li još?“18
Sen di je de voj ka ve o ma ne žnog iz gle da – s
ogrom nim pla vim oči ma na be lom sr co li kom li cu
uokvi re nom pra vom, tan kom pla vom ko som – ali
čo ve če, utro ba mo ra da joj je od ar mi ra nog be to-
na. Isto ta ko se po na ša i kod Ke li kad nas Ke li na
ma ma nut ka onom mah ni tom ka rip skom hra nom.
Mi osta le je dva je li zne mo pla še ći se lju ti ne, dok
Sen di za ra nja u naj pa pre ni je lju to kao da ni kad
ra ni je ni je vi de la hra nu. Mi slim da je po sre di či nje-
ni ca da joj nje ni ma ni ja kal no za štit nič ki ro di te lji
da ju sa mo pra znji ka vu i jed no lič nu hra nu. Kod
njih je sve iz gnje če no, bez u ku sno i ka ša sto. Kao da
sve tro je jed nu hra nu za be be ili ne što slič no.
„Žao mi je, Sen di, su pe vi še ne ma“, sleg nu la je
ra me ni ma Ro uan iz ne na da pu na sa mo po u zda nja
i zbog to li kih po hva la za mi šlja la se be kao ne kog
Džej mi ja Oli ve ra. „Ali ima još mno go hra ne! Spre-
mi la sam div nu pi cu s tu nje vi nom i ko štu nja vim
plo do vi ma!“
O, ne – Ro uan je re ši la da do ra di smr znu tu pi cu.
Pri me ti la sam da je ta ta na to pro gu tao kne dlu,
ali on ni kad ne bi ni po mi slio da kri ti ku je. Obič no
bi to ra di la Lin (s ve li kim uži va njem), ali ka ko je
Sten li bio ov de, re ši la je da dr ži je zik za zu bi ma i
gric ka pi cu od tu nje vi ne i ora ha kao i svi osta li.
„Šta ima mo slat ko?“, pi tao je Tor, a to su mu ujed-
no bi le i pr ve re či otkad je Sten li sti gao.19
Tor ma lo pri ča čak i kad je naj ra spo lo že ni ji, a
kad je ne ko nov tu, on se ne u o bi ča je no uću ti. Što
zna čio ve o ma.
Tad sam pri me ti la ne što upe ča tlji vo: Tor je iz vu-
kao go mi lu sre di ne iz te sta i na pra vio gnje ca ve
br ko ve od be log bra šna (mo rao je da iz vi je gor nju
usnu u El vi so vu gri ma su da bi ih dr žao na me stu).
Bi li su sko ro iden tič ni sa Sten li je vim neg nje ca vim,
se dim br ko vi ma od pra ve dla ke. Bi lo je oči gled no
da se Tor za gre vao za ba ki nog deč ka. (A ba ka se
ne bi za gre ja la za me ne kad bi ču la ka ko za Sten li ja
ka žem da je njen „deč ko“. To joj za i sta ide na živ ce.
Stvar no ne znam za što.)
„Slat kiš je krem iz ne na đe nja!“, odu še vlje no je
od vra ti la Ro uan.
Pri me ti la sam ka ko je Lin otvo ri la usta, pa ih
po no vo za tvo ri la mu dro se opre de liv ši da iz beg ne
iz bi ja nje Tre ćeg svet skog ra ta pred Sten li jem. Ipak,
zna la sam da smo se isto une zve ri le oko tog iz ne-
na đe nja. Zna ju ći Ro uan, u taj krem je mo gla da
ume ša bi lo šta, od su vih šlji va do mle ve nog me sa.
Si ro ti Sten li. Ni je ni sa njao u šta se upu šta po me-
šav ši se s po ro di com ka kva je na ša…
„Dakle, Mar ti ne“, od jed nom za po če Sten li obra-
ća nje ta ti sne bi vlji vo se sme ška ju ći, „po ro di ca ti je
za i sta sjaj na!“20
Ako ni sam mno go po gre ši la, ba ka se zgu ri la na
ovaj sa svim oči gle dan kom pli ment. Ona je ve o ma
slič na Lin; ka že ono što sto ji i ne mu lja ni šta. Ali
si ro ti Sten li sa mo je po ku ša vao da vo di lju ba zan
raz go vor.
„Da, do bri su… zar ne?“ Ta ta se svi ma za sto lom
is ce rio, a mi smo mu od vra ća li kli ma njem gla ve – i
ka ko sam pri me ti la – Sen di ta ko đe.
„Ja sno se vi di da su Ro uan i ma li Tor po vu kli
na ta ti nu po ro di cu!“, na sta vio je Sten li, dis kret no
od gur nuv ši od se be ne do vr še nu ća su sa su pom.
Ose ti la sam bla go uz bu đe nje na ovu nje go vu
opa sku. Od u vek sam sma tra la da sam s ta ti ne stra-
ne jed na či ne: tam no sme đa ko sa i od go va ra ju će
oči, ko ji ma smo obe le že ni Ro uan, naš ma li brat i
ja, pred sta vlja ju ći ta ti nu sli ku i pri li ku. I sve do sad
bi la sam pri lič no lju bo mor na na Lin za to što ona
je di na li či na ma mu (i ba ku, kad smo već kod to ga),
sko ro pla ve ko se i oči ju, sve tlog te na. Me đu tim, sad
će se is po sta vi ti da je ovaj stra nac do šao i pro zreo
ne što vi še od sme đe ko se. Mo žda je Sten li pro klju-
vio cr tu ma mi ne po ro di ce u mo jim ja go di ca ma ili
već ne če mu dru gom…
„A Lin i Eli ve o ma li če na svo ju ba ku!“, do vr šio
je Sten li svo ja za pa ža nja, po ka zu ju ći pr vo na na šu
naj sta ri ju se stru pa na… Sen di.21
Svi pr snu smo u smeh, čak i ba ka i ja, a Sten li nas
je zbu nje no gle dao, sve stan da je ne što od va lio.
„Sten li, ovo je Eli“, bla go mu se osmeh nu la ba ka
po ka zav ši mu me ne. „Ma da je i Sen di sko ro kao
član po ro di ce.“
Si ro ti Sten li. (Iz gle da da ova ko stal no mi slim o
nje mu otkad se uvr stio u na šu eki pu – si ro ti Sten-
li, po sle mi ra i ti ši ne svo je mo mač ke gaj be mo ra da
se no si s na šom buč nom zbr ka nom po ro di com.)
Se deo je ta ko za sto lom, gu tao kne dle i za cr ve neo
se kao cve kla (što je, uz gred, bio je dan od sa sto ja ka
pi ce s tu nje vi nom i ora si ma).
Me đu tim, još sme šni ji od zbu nje no sti Si ro tog
Sten li ja bio je Sen din raz dra gan iz raz li ca. Ne znam
šta joj se vi še do pa lo – to što ju je Sten li za me nio
sa mnom ili što ju je ba ka na zva la „sko ro čla nom
po ro di ce“.
U sva kom slu ča ju, ni je ni va žno. Nje na re zer vna
čet ki ca za zu be (ru ži ča sta) sto ji u ku pa ti lu po red
na ših čet ki ca jer je ona to li ko če sto kod nas. Da,
bli ska sam sa Sen di kao i sa se stra ma (za pra vo, još
bli ski ja) i ni kad mi ne do sa di što je ov de.
Ili sam bar ta da ta ko mi sli la…
odlomak 2
Prevela
Milica Cvetković
Naslov originala
Karen McCombie
ALLY’S WORLD
Boys, Brothers and Jelly-Belly dancing
Copyright
Karen McCombie Ltd, 2002
Cover illustration copyright
Spike Gerrell, 2002
Translation Copyright
007 za srpsko izdanje, LAGUNA
Gospo|ici Lu
mojoj {imi-tasti~noj drugarki
elin svet
objavljeni naslovi:
Prošlost, sadašnjost i glasna, preglasna devojčica
Sastanci, sastanci učetvoro i velika, prevelika muka
Leptirići, grubijani i ružne, ružne navike
Prijatelji, čudaci i veoma tajne tajne
7
Prolog ................................................................. 9
1. Oh, kad bih samo imala dvojku... ................................... 11
2. Sudbonosni ~ips... .................................................... 16
3. Kako postati mentol, od Eli Lav, trinaest godina ................... 25
4. Fenomenalno ljudsko jastu~e za ma~ke... ........................... 36
5. Ko{mar subotnje ve~eri ............................................... 45
6. Pti~ice i p~elice (i mi{i}i) ........................................... 56
7. Bili tra`i veliku uslugu ............................................... 64
8. I je
,
n, i dva, i tri... .................................................. 72
9. Ljubitelj `ivotinja u akciji spasavanja! .............................. 77
10. Graciozna ve{tina vrludanja .......................................... 87
11. Mi{evi i zame{ateljstvo .............................................. 97
12. Velika usluga postaje sve ve}a... .................................. 109
13. Kijanje i skrivanje ................................................. 122
14. Hamburgeri i |evreci .............................................. 130
15. Bili i trzaj stomakom ............................................... 140
16. Isceliteljska mo} keksa... .......................................... 149
17. Igra {imi, ljubakanje i provaljivanje... ............................ 159
18. Opasnosti gluvarenja ............................................... 164
19. Trbu{asto poskakivanje ............................................. 175
20. Triput ura (i kamila) za Bilija ..................................... 188
Prolog
Draga mama,
dovoljno je da ti napišem samo jednu reč:
momci.
Zašto mi nikad nisi objasnila koliko su samo u
stanju da nas zbune? Ne mislim na ono kad nam
se neko sviđa ili kad se s nekim zabavljamo (znam
da je to zbunjujuće), već momci uopšte. Čak i samo
druženje s njima dovodi u zabunu, što se nedav
no dešavalo meni i Biliju – čas je bio onaj stari
dobri, blentavi Bili, čas me je izluđivao, a onda bih
se odjednom zbog njega osećala sasvim… ovaj…
uvrnuto.
A sada? Čini mi se da smo Bili i ja manjeviše
opet u normalnim odnosima, samo, zaista bi mi
prijalo da si bila ovde i pomogla mi da sredim misli.
Dve pune nedelje nisam bila sigurna želim li da ga
tresnem ili – hmmm – da ga poljubim…
Bljak – hitro promenimo temu da ne bih bacila
peglu…
Doduše, postoji nešto što si mi davno objasnila, a
to je činjenica kako je sasvim okej da neko bude loš
u sportu. Drago mi je što si mi dala taj savet s obzi
rom na to da sam i dalje loša u sportovima, ali i da
me to više ne potresa. (Biće ti drago da čuješ kako 10 11
sam ovo zrno mudrosti prenela Toru, koji je uspeo
da zabeleži najgore rezultate maltene u svemu u
čemu se danas takmičio na školskom sportskom
danu. Sudeći prema bakinim rečima, a ona je bila
tamo i gledala ga, svaki put bi ga iz publike omelo
neko kučence. Tor je kasnije objasnio baki da mu se
„smeškalo“ – iskreno govoreći, potpuno razumem
što mu je daleko zabavnije da se i sam smeši tamo
nekom prijateljski raspoloženom psu nego da pada
na nos tutnjeći punom brzinom u vreći.)
Bilo kako bilo, ovo će te prilično iznenaditi –
možda i ne prilazim zdušno sportovima, ali u posled
nje vreme pokušavam da se dovedem u formu, a to
ima neke veze i s kamilama. Oh, kad već pominjem
životinje, mislim da ćeš morati da čuješ sve o Toru
i mišjoj poemi, budući da te se tiče.
Jesi li se već zbunila? Dobro, sada ću umući i
nastaviti da pišem o tome kako su se ređali događa
ji. Međutim, prvo ću otići do kuhinje i maznuti neki
naćo. Znam, znam, oni goje, ali ubrzo će nekoliko
kamila sagoreti čitavu gomilu kalorija…
Mnogo te voli
Eli,
(tvoje dete ljubavi br. )
Meksičko jelo koje se sastoji od male tortilje, sira, ljute paprike
i drugih dodataka. (Prim. prev.)
Engl.: Love – ljubav; Elino prezime. (Prim. prev.)
Oh, kad bih samo imala dvojku...
„Eli, puštaj me unutra!“, zacvileo je Tor s druge stra
ne vrata kupatila.
„Još pet minuta“, doviknuh mu.
Nisam baš ni uživala u kupanju (voda se sve
više smlačivala – bolje reći hladnila), ali baš u tom
času postadoh zapanjena saznanjem da moje iona
ko prilično ravne grudi deluju još manje kada se
zavalim. Sebi ličim na mešavinu daske za peglanje
i dečaka.
Međutim, znate šta? Iako nosim brus veličine
„kec“ (hej, to je veliki napredak u odnosu na veli
činu „nula“ koju sam do skoro nosila) i premda
redovno hvatam sebe kako blenem u dostignuća
tipa „dva plus“, koje imaju moje sestre i drugarice,
i kako želim da i sama nosim tu veličinu, nikad me
nećete zateći da slinim nad prospektima estetske
hirurgije i odbrojavam dane do punoletstva kad ću
imati dovoljno godina za plastičnu operaciju grudi.
O, ne.
1.1 1
Za to postoje brojni razlozi:
1) BOL. Nedavno sam sa sestrama gledala (umalo
se sve tri ne ispovraćasmo) televizijsku dokumentar
nu emisiju o implantima, u kojoj je prikazana cela
operacija – devojci otvaraju grudi pa ih onda…
pune. Krvi je bilo do kolena, kao i nečega što, bože
me sačuvaj, liči na žablju ikru. MENI TO, VALA,
NIKO NEĆE RADITI. A uz to još očekuju da budu
i plaćeni za tu privilegiju. Što me dovodi do…
) CENE. Ukoliko tata ne počne u svojoj radnji da
prodaje bicikle optočene dijamantima umesto onih
običnih, polovnih, nikada neće moći da me časti
povećanjem grudi. Ili ako ja ne pronađem nekog
ko će mi za jutarnje raznošenje novina plaćati sto
funti nedeljno (znate li nekog?), ni sama neću biti
u stanju da uštedim. A ako bol i nedostatak novca
nisu dovoljan razlog, uvek postoji…
) STRAH. Čula sam kako je moguće da implanti
eksplodiraju u avionu. Dobro, možda je ovo samo
jedna od onih urbanih legendi (kao ono kad male
aligatore bacaju u klozetske šolje pa oni mutiraju u
monstrume koji vrebaju po kanalizaciji – brrrrr!),
međutim, ako je to tačno, ideja da ti sike puknu u
vazduhu zvuči stvarno zastrašujuće, bogami i bolno,
a svakako znači da u bikiniju više nećeš delovati
zanosno. Kad smo već kod straha, tu je i…
) MOJA BAKA. Moja baka je hiljadu posto
protiv estetske hirurgije. Mislim, ona smatra da je
sasvim u redu i pravedno da ti uši toliko štrče da ih
možeš prikleštiti vratima lifa i slično, a uz to misli
da ljudima pre treba pregledati glavu. Osim toga,
kad sam joj se jednom požalila na veličinu svojih
nepostojećih grudi, objasnila mi je kako sike ne
prestaju da rastu sve do dvadesete godine, a nekad
i kasnije. Možete li da zamislite kako neko traži od
plastičnog hirurga da joj ih uveća za nekoliko broje
va, nakon čega one porastu i prirodnim putem?
Mogla bi da završi s kipućom šesticom i večitim
rizikom da padne na nos dok ide nizbrdo. Morala
bi neprestano da nosi ranac – zbog ravnoteže.
„Eeeeeliiiiiiiiii!“
„Izlazim za dva minuta!“, zaurlah na brata.
Ne, rešila sam posmatrajući bedu od svojih grudi,
ako me to baš mnogo tišti, koristiću vonderbra.
Pomislivši to, obema šakama obuhvatih svoje
kečeve stiskajući ih jednu uz drugu, što je zapravo
vrlo neprivlačan prizor. Ipak, ni blizu neprivlačan
kao ono što se pojavilo na obzorju…
Kriknula sam ugledavši neku ogromnu, mehura
stu stvar koja je upravo izronila iz pene: je li to neki
preterano naduvan ružičast balon? Je li to izvaljen
kit? Obazrivo podigoh ruku iz vode i nesigurno tu
stvar bušnuh prstom. Ona se zatresla. Zatresla se 1 1
kao žele. Gospode bože! Ja, Eli Lav, imam – bljak!
– trbuščić.
To uopšte nije fer! Kako je uopšte moglo da dođe
do toga? Ja se bar rekreiram! (Pa, tu i tamo proše
tam kučiće.) Hranim se ispravno! (Hmmm, osim
naravno, što povremeno smažem jednu do šest kesi
ca čipsa.)
„Eeeeeliiiiiiiii!“
„Šta je?!“, besno odgovorih na prekoran glasić
koji se začu s hodnika. (Zapravo me nije brat iznervi
rao, već mlohavi trbuščić koji mi se kezio u lice.)
Tor nije odgovorio. Samo je kucao i kucao i još
malo kucao, kao neki poremećeni detlić.
Uz pljusak sam izašla iz kade, dograbila beli
frotirski bademantil, navukla ga na sebe i cimnu
la vrata.
„Čemu tolika žurba?“, upitah gledajući njegovo
napeto lice.
Pretpostavljam da sam, po načinu na koji je stajao,
mogla i da pogodim o čemu se radi. Ruku ispruženih
da bi kucao na vrata, s čudno uvijenim nogama, ličio
je na detlića u nekoj naprednijoj pozi joge.
„Moram ODMAH!“, cijuknuo je i probio se
pored mene.
Počela sam da se cerim, ali se zaustavih. Nema
smisla smejati se Toru zbog smešnog izgleda.
Mislim, on je samo očajnički hteo da uđe i piški.
S druge strane, ja s nepostojećim grudima i
mlohavim trbuščićem… pa, verovatno izgledam
kao džinovska kruška u šlafroku.
A to je, ako još niste skapirali, retko ružan
izgled.
Home 
Register 
Log in 
Subject: Elin Svet 
Fri Dec 11, 2009 6:42 pm
