Skola
...Pismeni zadaci, testovi, raspravljanja, pomoc...
|
| | | Dzordzija Nikolson |  |
| | | Author | Message |
|---|
BeWareOfMe
Clan
Posts : 61
Join date : 2009-12-11
|  Subject: Dzordzija Nikolson  Fri Dec 11, 2009 5:52 pm | |
| Ja sam citala knjige o njoj,i moram da primetim da su stwarno nezrele ponekad...ali takwa je kakwa je,narawno ,spisateljica je mogla da unese malo wise mode u knjige al nije  ((( | |
| | | | BeWareOfMe
Clan
Posts : 61
Join date : 2009-12-11
| | Subject: Re: Dzordzija Nikolson Fri Dec 11, 2009 6:22 pm | |
| Odlomak iz knjiga: LuizRenison „Ljuuubavjeveoma pantaloničastastvar...“ FantanoveispovestiDžordžijeNikolson Preveo Zoran Ilić4 5 S puno ljuuubavi svima, kao i obično. Ne kažem da ste mi dosadili, ni da ste svi obični, verujte mi, niste. U svakom slučaju, možemo li da počnemo? p. s. Hvala i zaboga gospodinu Urrrrru. Naslov originala Lo u i se Ren ni son ’Luuurve is a many trousered thing...’ Fab new confessions of Georgia Nicolson Copyright  Lo u i se Ren ni son 2006 Translation Copyright translated under licence from HarperCollins Publishers Ltd 2008 za srpsko izdanje, LAGUNA6 7 PorukaodDžordžije Najdražimoji internacionalni ičudečanstvenoortakinjasti ortačići, Da,ponovosamdalasveodsebe(opaa),ipredvamase nalazi„Ljuuubav jeveomapantaloničastastvar“. I,verujte mi,jeste. Htelasamknjigudanazovem„Pantalonozmikijada!“,ali suodraslireklidajetosuvišenepristojno.Imalasamistepro- blemesa„Iondamiotpadeiostadeuruci“.„Odrasli“izHam- burgeričastezemljesutakođereklidajesuvišenepristojno. Pitala sam ih: „Kako to mislite? Hoćete da kaže- tedatomožda imanekakvevezesapantalonozmikijevim prikačcima?“ Aonisurekli:„Da.“ A jaću:„Aliakovamtootpadneuruci,toondanebi biohumorističandnevnik,većbitobilaknjigaizmedicine.“ Međutim,ljudisunedokazani. Pa,viditekolikoveoomaveoomasmornotosveumeda bude.Ipak,jasamseponovopotrudila,ležećiukrevetuispu- njenombolom,samozatoštovassvetolikovooolim. Punopoljubaca,alinenalezbejskinačin, Džordžija xxxLuizRenison 8 9 p.s.TakođećeteprimetitidajeDžesuregistarljubljenjauba- cilavirtuelnomaženjegornjegdelatela.Tipičnozaonošto moramdatrpim. p.p.s.AkoiviimatenekuDžesusvomživotu,POJEDITE JE–tojejedinarazumnastvarkojumožeteučiniti. p.p.p.s.Iakosamveoomaveoomaumorna,primetilasam da ima ljudikojinisučitalimojeprethodnednevnike,pa mestalnozapitkujuneštooPrvojekipi,registruljubljenja,i plesu„diskopakao“.Zaoneveoomaveoomalenje,dodala samnakrajuknjigenekespiskove. Rrrroooooog!! Subota,6.jul 23.45 Beži, beži!!! Zadih, zadih, zadih. I dupli zadih. Božjih mu modernih gaćerona i toge istog dezena, kako to da sam završila trčeći ulicama usred noći? Reći ću vam kako. Čekate sto godina da dođe Seks Bog, a onda dvojica dođu u isto vreme. Ima li tu smisla? Ako je to sve deo božanskog plana Velikog B-a, mogu samo da kažem sledeće: „Uprosti to, Veliki B-e, jednostavno me pusti da konzumiram samo jednog Seks Boga. A ako se ne zasitim, uzeću drugog. Hvala ti. Pozdrav Bebi Isusu.“ To je sve što imam da kažem. U sebi, naravno, pošto sam skoro mrtva jer pokušavam da trčim u čizmicama s visokim štiklama. Možda ću morati koji minut da prile- gnem u nekom jarku.LuizRenison 10 „Ljuuubavjeveomapantaloničastastvar...“ 11 Scena2 I u trenutku dok sam se nalazila u gradu Nesvestu i u istopljenim pantalonama, zaustavio se jedan auto i iz njega je izašao Robi, prvobitni Seks Bog. Onaj koji me je ostavio i otišao u Kivičastu zemlju. Da se do kraja svog života ljubi s torbarima i sličnim životinjama. Nije. Scena3 Posle kratke pauze, brzomisleći i nonšalantno rekoh: „Oh, zdravo, Robi, zaista izvini, moram da uhvatim voz, a vreme i morske mene nikoga ne čekaju.“ I odoh brzim koracima koji su se posle pretvorili u lagani kas. A zatim u lagani galop. A onda sam zavr- šila u živoj ogradi i tu je sve ovo počelo. Kao zaključak, mogla bih da kažem sledeće: posle sto- godišnjeg čekanja u redu u poslastičarnici ljuuubavi, slu- čajno sam kupila dva kolača. I sad sedim u žbunju. 23.56 Oh, ima još veličanstvenih, veličanstvenih vesti. Sirovin- čići vrebaju u parku. Verovatno pale sami sebe i vežbaju da budu seronje. Što i ne moraju da rade, pošto su već sjajni u tome. Za minut će nanjušiti da sam tu i doći će da zevaju u mene. Sirovinčići imaju radar kojim na kilometar osete devojke. 23.50 Morala sam da se zaustavim i zavučem se u živu ogradu kraj parka. Tako mi je ponestalo daha. Uraaa, sedim u mraku kao neka zadihana voluharica u suknji. Triminutakasnije Zadih, zadih. Pa, evo kratkog rezimea večeri Devojke Voluharice: Scena1 Vrhunsko veče na nastupu Ukrućenih Dilana, uklju- čujući i sjajni vikinški pakleni disko ples1 u čast Rou- zinog i Svenovog predstojećeg venčanja (pa, za jedno osamnaest godina) i Svenovog dolaska u krznenom šortsu. Kao pièce de kakoseonokaže, 2 Masimo, njihov pevač i Bog Ljuuubavi o kome sam sanjala i za kim sam čeznula, zamolio me je da izađemo napolje i rekao: „Pa, signorina Džordžija, sada sam ti slobo- dan. Ako i dalje hoćeš da se zabavljamo?“ Ne zaboravite da je to rekao sa svojim bajno baj- nim špagetičastim naglaskom. Gledajući u mene kao da sam Seksi Mačkica. 1 Beleška za tupave – i to mislim s ljubavlju – vikinški pakleni disko ples ide ovako: korak ulevo, korak ulevo, šut levom nogom, šut levom nogom, ruka gore, zamah ulevo, zamah ulevo... i ROOOOOOOG! 2 Franc.: pièce de résistance – glavno jelo. (Prim. prev.)LuizRenison 12 „Ljuuubavjeveomapantaloničastastvar...“ 13 Petminutakasnije U stvari, dosta toga, kada čovek bolje porazmisli. Što neću učiniti. Oh, duplo merde3 i ordure4 i sranje. 00.15 Ušla u svoju ulicu. Stopala mi otkidaju. U dnevnoj sobi još gori svetlo. Oh, neeee. To znači da su doživotno umno poremećeni (Muti i Fati) još budni. Moram ih po svaku cenu izbeći. Ne mogu da razgovaram s njima. Ne sada. Nikada više, ako se ja pitam. Ušunjala sam se baš, baš tiho kroz vrata i gurnula rogo- ve na skriveno mesto gde ih nikada niko neće naći (u korpu sa vešom za peglanje). Aaahh. Bezbedan ulazak. Sada tiho, tiho uza stepenice, u svoju sobu. Tiho, tiho, kao mišić. Mišić-devojka otvara vratanca. Ššššš. Šššš. Još malo, pa sam na sigurnom. Tiho u sobu, poput nečeg tihog na tabletama za tišinu. Ni traga ni glasa od Krznenih Čudovišta, tj. mojih mačaka, Angu- sa i njegovog zrikavog sina Gordona. Hvala bogu. Kako sam otvorila vrata svoje sobe, pojavilo se Gordi- jevo lice, naglavačke, nekoliko centimetara od mojih šiški. Pogledala sam u njegove ludačke, zrikave oči. Zašto to radi – vreba s vrha vrata kao neki šišmiš? Ispustio je čudan zvuk i liznuo mi lice svojim užasnim, hrapavim jezikom. Uspe- la sam da ne vrisnem i da ne povratim. 3 Franc.: sranje. (Prim. prev.) 4 Franc.: đubre, izmet. (Prim. prev.) Tridesetsekundikasnije Mark Velika Usta (koji živi u mojoj ulici i s kim sam se jednom slučajno ljubila, a koji ima najveća usta poznata ljudskom rodu) banuo je iz mraka i video me zadihanu u živoj ogradi. Gledao mi je u cange, koje su se dizale i spu- štale. Prestanite da se dižete i spuštate i vratite se u svoj preko-ramena-držač-kamena, cange jedne glupave! Mark reče: „Devojke, vidim da vam je svima drago što me vidite.“ Zar nije odvratan? Ignorisala sam ga i ustala uz stav zvani dostojanstvo-u-svakom-trenutku. Kako sam ga okr- znula, on reče: „Polako, dušo, zamalo da me nokautiraš.“ Ostali regruti-idioti su se do tada već nagurali uz njega, kikotali se i davili od pljuga. Ipak, sa vedrije strane gleda- no, cigarete utiču na rast, tako da će uz malo sreće većina njih ostati na metar i dvadeset. Mark Velika Usta reče: „Vidim, imaš Rog. Je l’ to zbog mene?“ Da li je on poludeo? Da li on to hoće da kaže da me drma Rog za njim? Radije bih nabila glavu u kofu punu morskih puževa nego što bih ga pustila da mi se približi. Neverova- tno mi je da se njegova ruka nekada našla na mojoj sisolini. I da je njegova ogromna gubica dotakla moje lice. Bljak. Ako ništa drugo, od njega me drma Antirog. Nažalost, u tom trenutku sam shvatila činjenicu da je u pravu, da jesam imala rog. U stvari, rogove. Još sam na glavi imala vikinške bizonske rogove koje sam stavila zbog probe za Rouzin svadbeni ples. Ipak, šta je toliko neobično u tome?LuizRenison 14 „Ljuuubavjeveomapantaloničastastvar...“ 15 Mislim čizmice, ne noge. U svakom slučaju, srž i srška je u tome da sam slučajno stekla dva Boga Ljuuubavi. Možda nikada više ne zaspim. Minutkasnije Neću imati vremena da spavam ako imam dva momka, hi hi... Zzzzzzzzzzzzzzzzz. Nedelja,17.jul 07.00 Probudila se iz sna u kome mi je doktor Kluni pregledao glavu i rekao: „Nikada ovako nešto nisam video! Njena glava je jedan ogroman čir!“ Na trenutak sam zaboravila da imam dva momka. Pogledala sam se u ogledalu i nije bilo nikakvog ogro- mnog, gnojavog čira, tako da sam, hvala bogu, izbegla Crnu smrt od Gordijeve mišićaste užine. Mada mi se glava jeste rasprsnula, kada je kosa u pitanju. Možda ću mora- ti da je ispeglam. 07.35 Odšunjala se u prizemlje, napravila tost i skuvala čaj. Moram da održavam snagu. Iz svake sobe se čuje hrkanje. Keva je naterala ćaleta da spava u gostinskoj sobi zato što hrče, a ona to radi glasnije od njega! Mada, moram biti ljubazna: verovatno ima pro- blema sa disanjem zbog težine svojih ogromnih cangi. Ako 00.25 Na mom krevetu se nalazi polupojedeni miš. 00.30 Oh bože, to znači da mi je Gordi liznuo lice pošto je izgric- kao mišju glavu. Skoro da mi je suđeno da me stref Crna smrt. 5 Nema ničeg boljeg od nekoliko gnojnih čireva kada imate problema s momcima. Minutkasnije Odšunjala se u prizemlje da se otarasim mišića. Stavila sam ga na parče kartona. Kada kažem mišić, mislim na dva uveta i parče repa. Pretpostavljam da je to bilo suviše hrskavo za Gordijevu nežnu, ubilačku gubicu. Kako sam krenula natrag stepenicama, Muti me iz dnevne sobe pozva: „Dži, jesi li to ti?“ Rekoh: „Ne“, i odoh na sprat da se ušuškam u svom kre- vetu ispunjenom bolom. Ukrevetu,ispodčaršafaživota Minutkasnije Ne mogu da se smaram da se sada svlačim, pošto sam puna zbunjizma. Petminutakasnije Ipak, bolje da se potrudim bar čizmice da skinem. Noge su mi verovatno skroz otekle od ludačkog trčanja i neću da mi ih opet hirurškim putem uklanjaju. 5 Vidi Džordžijin glosar. (Prim. prev.)LuizRenison 16 „Ljuuubavjeveomapantaloničastastvar...“ 17 Mozgu, umukni! Ne želim da razmišljam o Dejvu – on je bivši partner za ljubljenje. I samo mi je ortak. Ima puno drugih stvari o kojima moram brinuti, samo mi još Dejv fali da mi uleće (opaa). 07.55 Ovo zaista znači da ću sve vreme morati da budem u stanju pripravnosti kada su lepota i glamur u pitanju. Jednog od mojih multimomaka možda toliko spopadne ljubljenizam, pa mi rano ujutru doleti na vrata. Moram biti pripremljena. Međutim, niko ne sme da zna. Moram odisati glamurom, ali na prirodan, upravo-sam-izašla-iz-kreveta način. Paaaa, samo malo podloge, tanak sloj pudera, karmin- čić, maskara i samo malkice krejona. Što izgleda kao da imam malo nečeg egipćanskog u svojim genima. Bar bih volela da je tako. 08.00 Sad, šta obući? Odeća za veče ili odeća za dan? Šta biste vi obukli da vas je iznenada probudilo zvono na vratima, a ne znate ko je, ali pretpostavljate da bi to mogao biti Bog Ljuuubavi ili Seks Bog? 08.01 Svakako ne pidžamu sa Teletabisima, to je le činjenica. 08.06 Teksas-suknja i majica. Da. meni toliko porastu kao i njoj, defnitivno ću ih pokloni- ti u dobrotvorne svrhe. Dan je lep. Ptice cvrkuću, pčele pevuše i vidim Angusa, krznatu Mašinu Ljuuubavi kako na jutarnjem suncu leška- ri sa Naomi. Zaljubljeni su jako jedno u drugo, ako se to gleda na osnovu količine lizanja duprupa. Ponovoukrevetu,uzdoručak Petminutakasnije Moram da konsultujem knjigu mudrizma. Petminutakasnije Ovaj fandango6 sa dva momka se ne pominje u Mutinoj knjizi Kako naterati bilo kog kretena da se zaljubi u vas. Triminutakasnije Možda će Robi i Masimo morati u zoru da izađu na dvoboj pesnicama i odluče ko će me dobiti. Ko zna kakva li su pravila ponašanja pri tom scenariju? Minutkasnije Jedno je sigurno. Na dvoboj neću pozvati Dejva Upiša, mog Savetnika za Rog i povremenog partnera za ljubljenje. On će samo misliti da je to upiš i početi da dobacuje nešto kao: „Masimo, udari ga tašnicom!“ ili „Ljubavi, pazi na kosu!“ U svakom slučaju, Dejv je poslednjih dana suviše zauzet da bi mi dao koji savet. Biće sa svojom „devojkom“. Pitam se do kog broja iz registra ljubljenja su oni stigli? 6 Vidi Džordžijin glosar. (Prim. prev.)LuizRenison 18 „Ljuuubavjeveomapantaloničastastvar...“ 19 Ispredkuće Angus i dalje leži na zidu na leđima, a Naomi mu liže lice, a sada je počela da mu liže i duprup. Kako je to odvratno. Mačja pornografja ovako rano ujutru. A i oboje su prekriveni nečim što liči na bale. Oh, zaboga pantalonomiloga, to nisu bale, to su puno- glavci. Opustošili su novi akvapark gospodina i gospođe Komšije – normalnim ljudima poznat kao kofa sa odvra- tnim punoglavcima i muljem u njoj. Braća Tupsoni, inače poznati kao dosadne i beskorisne pudlice gospodina Kom- šije, bili su zaduženi za čuvanje akvaparka. Znači, Angus ih je samo malo izbubecao, saterao ih u njihovu kućicu, a onda imao čitavu noć pred sobom da se praćaka u kof koliko mu duša ište. Komšije će apsolutno popizdeti; oni to uvek urade i povodom najmanje sitnice. Gospodin Komšija je tokom prošle godine bio na ivici nerv sloma i ovo bi moglo da ga prebaci preko te ivice, na onaj svet. Šorts će mu verovatno eksplodirati od napetosti. Što nije loša stvar, samo da se ja slučajno ne nađem u blizini u tom trenutku, pa da budem izložena prizoru njegovog ogromnog dupeta. Rekoh Angusu: „Taaaako si nevaljao, Anguse, i u veli- koj si nevolji. To je činjenica. Au revoir, 7 mrtvi mačjasti ortaku.“ Sigurna sam da je razumeo svaku reč koju sam izgovo- rila, zato što se nonšalantno uspravio i gurnuo Naomi sa zidića. Grub je prema svojim devojkama. 7 Franc.: do vidjenja. (Prim. prev.) 08.12 Bacila sam pogled kroz prozor. Nema ni Seks Boga ni Boga Ljuuubavi. U stvari, videla sam nešto sasvim supro- tno, gospodina Od-preko-puta u njegovoj bašti, u kratkom šlafroku. Nadam se da neće u poznim godinama postati homoseksualista. Onda je izašla gospođa Od-preko-puta u masivnoj pidžami. Da li se to njoj iznad gornje usne naziru brkovi? Možda se to dešava na kraju kada se ljudi venča- ju: zamene pol. Moj ćale će se svakako uskoro preobratiti, mada, s druge strane gledano, nijednom živom čoveku ne mogu izrasti cinge-cange kao kevine. 08.30 Zašto Džes nije zvala? Čovek bi pomislio da je Radio Džes na iglama koliko želi da sazna šta mi se desilo, a i da mi ispriča šta se desi- lo posle mog odlaska sa koncerta. Pretpostavljam da ću jednostavno morati da sačekam dok se ona probudi, ili dok se probudi ostatak Prve ekipe, pa ću onda saznati šta se dešava. Moram biti čelično disciplinovana, po čemu sam svetski poznata. 08.35 To je to, ne mogu više da izdržim. Išunjala se iz kuće. Neću da ostavljam poruku, zato što niko neće primetiti da me nema satima. Samo mi još fali unakrsno ispitivanje her Fatija. Ili da keva postane „zain- teresovana“.LuizRenison 20 „Ljuuubavjeveomapantaloničastastvar...“ 21 Minutkasnije Samo je neznatno ošamućen, jer ga je jedan pogodio u glavu. UDžesinojbašti 09.00 Ne vidi se da je Džes ustala. Zavese su joj navučene. Dođa- volski do đavola do đavola. Tako je lenja, drema u zemlji Gaćeroniji. Ne želim da uznemirim matore ludake time što ću pozvoniti na vrata. Džesini K i Ć u celini su prihva- tljiviji od većine, s obzirom na to da obezbeđuju hranu, a i Džesin ćale ne govori, ali i dalje tehnički spadaju u kate- goriju maloumnoporemećenih. Triminutakasnije Kako da nateram Džes da ustane, a da ne zvonim na vrata? Minutkasnije Oh, tu smo! Postoje merdevine u šupi. Mogu iskoristiti veštine sa kursa za skaute (na koji nikada nisam išla, niti ću ići) i uz pomoć merdevina zapaliti malu vatru ne bih li ka njenom prozoru poslala dimne znake. Mozgu, umukni. Petminutakasnije Ovo mora da su dečje merdevine, pošto dosežu samo malo iznad prozora dnevne sobe. Morala bih da imam štule i orangutanske ruke da bih dohvatila Džesin prozor. Sranje i merde. Naomi je skočila ponovo na zidić, izvila leđa i nakostre- šila se, ispustivši onaj ludački vrisak koji ispuštaju burman- ske mačke. Pljuvala je Angusa i teturala se napred-nazad. Stvarno, stvarno ludački. Angus se uplašio. Pazi da nije. Kada mu je prišla dovolj- no blizu, mlatnuo ju je šapom i ova je ponovo nestala sa zidića. Čovek mora da se nasmeje. Mada, ne zadugo, jer pošto se izvaljao po travi ne bi li skinuo one punoglavce sa sebe, počeo je mene da napada. Oh ne, ne danas, moj krznati prijatelju. Ne želim da čitav dan trčkara za mnom, nanosi okolo teške telesne povrede i jede sve što se kreće. Rekoh: „Anguse, sklanjaj se, ostaješ ovde. Sedi. Sedi.“ Čak sam mu i štap bacila da bih ga odvratila, i on je jur- nuo za njim, ali se onda vratio i počeo da me prati u stopu. Potrčala sam. On je potrčao. Sakrila sam se iza zida. Pomolio je glavu iznad zida. Na kraju sam ga, da bi ukapirao, gađala kamenjem – neko je bilo prilično veliko. Petminutakasnije Ovo je beznadežno. Baš ga je briga što ga gađam kame- njem. Bezosećajno je hrabar. Minutkasnije Pokušava ustima da hvata kamenje.LuizRenison 22 „Ljuuubavjeveomapantaloničastastvar...“ 23 Gospode bože. Ujutru izgleda veoma čudno, a šiške su joj do maksimuma izvijene. Ličila je na preplašenu uho- lažu u džamki. Rekoh: „Pa, pa? Šta se desilo?“ Pogledala je u mene i krenula s ranojutarnjim čačka- njem šiški. Što veooma nervira. Reče: „Samo si pobegla kao budala.“ Rekoh: „Da, znam, bila sam tamo.“ „Da, to kažeš, ali nisi bila tamo, u tome je čitava stvar. I svi su se pitali: ’Šta radi Džordžija? Da li je poludela?’ i tako to.“ „Džes, ako ti donesem šolju čaja i nešto da prezaloga- jiš, hoćeš li pokušati da budeš normalna i da mi ispričaš sve šta se desilo? U pitanju je život ili smrt. TVOJ život i TVOJA smrt.“ Desetminutakasnije Baš je fno biti ovako ušuškana u krevetu sa Džes i klo- picom. Jedino što mislim da mi je u dupanderu kljun od neke sove. Džes je mljackala i brbljala: „Pa, kao prvo, pošto si pobe- gla kao neka budala – uzgred, trčiš zaista nekako uvrnuto na tim visokim štiklama. Ličiš na Smrdu P. Grin kad igra hokej. Noge joj se tako grče i...“ Udarih je Snežnom sovom. Zamalo da se uguši od tosta. Rekoh: „Džes, nastavi, imam još samo pedesetak godi- na života.“ „Pa, kao prvo, momci su uradili s Robijem ono što momci rade.“ Dvaminutakasnije Dok sam gledala nagore i pitala se kako da nateram ruke da mi porastu, nešto me je baš gadno ujelo za gležanj. Angus se takođe popeo na merdevine, gledao u mene i nestašno me grizao za noge. Jao, jebeno, jao. Pružila sam ruku da ga zadavim i taman rekla: „Jebena krznata nakazo, ubiću te kada siđem...“, kada sam ugleda- la Džesinog ćaleta kako stoji na baštenskoj stazi s novina- ma u rukama, pušeći neupaljenu lulu. Gledao je u mene kao da sam Norma Normalović. Rekoh: „Ah, da, samo sam... htela da vidim kako vam izgleda bašta odozgo. I da, da, zaista izgleda veoma, veoma fno. Puna stvari. Rastinja i tako toga.“ O čemu sam ja razmišljala? Petminutakasnije Džesin ćale je senzacionalno fn, ili poremećen, teško je reći koje od to dvoje. Pustio je Angusa da mu unese novine u kuću i čak izgleda nije imao ništa protiv kada mu ih je ovaj pojeo. UDžesinojsobi Uspela sam da iskopam Džes iz njenih sova. Koliko pliša- nih sova može jedna osoba da sakupi? U njenom slučaju, odgovor glasi – PUNO. Šta je njoj? A i bila je veooma veooma razdražljiva kada sam je probudila poljupcem. Bilo je to samo u obraz, a čovek bi pomislio kao da su je napale horde lezbejki u kaubojskim odelima.LuizRenison 24 „Ljuuubavjeveomapantaloničastastvar...“ 25 „Džes, umukni.“ „Pa, samo kažem da se zbog udaljenosti srce razneži i tako to. Svako zlo ima...“ „Džes, to nije umuknuti, to je brbljanje i brbljanje o glupostima.“ Grickala je džejmi dodžer8 poput Mudre žene iz šume. Stvarno, stvarno mi je došlo da joj ga nabijem u grlo, ali sam znala da će joj ako to uradim trebati milion godina da dođe do kraja priče, pa samo rekoh: „Džes, znaš kada si samo brbljala i brbljala o tome da će se ’možda desiti nešto dobro’ i da ja uopšte nisam ni htela da idem na koncert, ali si me ti ubedila? Pa, da li si znala da će Robi tamo doći?“ „Pa, kao, mislila sam da hoće. Znala sam da se vraća kući zato što je zvao Toma i rekao da je rezervisao kartu. I da će stići na vreme za koncert.“ „Ali da li je rekao zašto se vraća kući?“ „Ovaj, ne, ne baš, ne.“ Oh neeeeee. Izašla sam iz poslastičarnice ljuuubavi mi- sleći da sam slučajno kupila dva kolača i shvatila da sam možda uzela samo jedan. I da sam taj možda već pojela. U stvari, moguće je da sam ostala bez kolača. Rekoh Džes: „Moramo sazvati vanredni sastanak Prve ekipe.“ „Pa, mislila sam da možda odem s Tomom do reke i...“ „Ne, Džes, loše si mislila.“ 8 Engl.: Jammie Dodger – popularni britanski kolač napravljen od biskvit- -testa i džema od šljiva ili malina. (Prim. prev.) „Šta momci rade?“ „Znaš, udaraju jedan drugog po ramenima, zdrave se i tako to.“ „Da.“ Džes nastavi: „Robi se pozdravljao sa dosta ljudi i Masi- mo je obukao jaknu. Ti si se u tom trenutku baš približa- vala parku; još smo mogli da te vidimo. Masimo je rekao Tomu: ’Pitala me je za rezultate iz fuce. Onda je pobegla. Da li je ona normalna?’“ Ohmojbožanskibože. Rekoh Džes: „Šta je Tom rekao?“ „Pa, branio te, naravno.“ „Ja Baju veoma volim, kao što znaš, Džezi Spezi.“ „Da, rekao je da si prilično često normalna. Video te je i sam kako si normalna, jednom ili dvaput. Obično kada spavaš.“ Veličanstveno. Izgleda da je Masimo, pošto sam ja odjurila „da uhva- tim voz“, otišao kući s bendom i taman što je otišao, Kre- tenuša Lindzi je došla da ga potraži. Džes kaže da je njeno ne-čelo bilo potpuno naborano i ludačko i da su joj se umeci u kosi bacakali kao da imaju nerv slom. Onda je ugledala Robija i navalila na njega i oni su otišli zajedno. Šta, šta??? Rekoh: „Kretenuša Lindzi je otišla sa Seks Bogom?“ „Pa, nekada su se zabavljali, zar ne?“ „Da, Džes, znam, srce mi je bilo slomljeno. Da li se sećaš?“ „Mislim, možda mu se ona i dalje sviđa. Ne znam, možda je potajno voli. Neki ljudi vole žgoljave devojke.“LuizRenison 26 „Ljuuubavjeveomapantaloničastastvar...“ 27 rone, pomisliće da to radimo namerno ne bismo li ih pri- vukle. Gospode blagi bože. Minutkasnije Baš u tom trenutku naiđe jedan pekinezer vukući za sobom svoj povodac, a iza njega je bio Angus. Oh ne. Voli pekine- zere. PUNO. Nadam se da ovaj ume brzo da trči. U svakom slučaju, nemam vremena o svemu da brinem. Ako će nesmotreni ljudi da puštaju svoje malene pse da sami tumaraju parkom, onda sami traže nevolju. Ovo je svet u kome mačke jedu pse. Dvadesetminutakasnije Opšte mišljenje ekipe jeste da bi ja trebalo da kuliram sve dok ne saznam šta se zaista dešava. Mada, zaista ne znam kako Elen zamišlja kuliranje. Skroz se pogubila pokuša- vajući da opiše kako joj je Dejv Upiš na koncertu Ukruće- nih Dilana rekao laku noć. Po svemu sudeći, a to znam zato što sam do sada čula zilion puta: „Ovaj, pa... onda je on, pa... i ne znam na šta je mislio, ali onda, pa, samo je rekao... samo mi je rekao... rekao je...“ Viknuh: „ŠTA? Šta, Elen, nebesa mu? ŠTA, ŠTA je rekao?“ A nisam htela ni da saznam; želela sam samo da saznam šta se desilo posle mog odlaska, šta su ljudi rekli za mene i tako to. Ali znate kakvi su ljudi, samo ja, ja, ja pa ja. Elen se još više pogubila. Gospode blagi bože. „Rekao je: ’Pa, laku noć, Elen, nemoj nikada da jedeš nešto što je veće od tvoje glave.’“ Park Podne Angus me i dalje prati u stopu kao inspektor Mors u krzne- nom kaputu (ili na sve četiri). Naljuljaškama Rouzi reče: „Nadam se da nisam džabe dolazila. Sven i ja smo nameravali da vežbamo veštačko disanje jedno na drugom u slučaju da se neko na našem venčanju zagrcne dok iz krčaga pije medovinu.“ Čak ni Prva ekipa u poslednje vreme nema osećaj za zajedništvo. Džes cvili o tome kako joj nedostaje Tom, Džuls hoće da ide i bleji dok Rolo igra fucu, Rouzi trtlja o Svenu – poluirvasu, polubudali – a Elen... pa, Elen je jednostavno Elen. Petminutakasnije Elen, Rouzi, Džuls, Mebs, Džes i ja smo sve na ljuljaška- ma i ljuljamo se. Ne napred-nazad kao normalni ljudi koji uživaju u parku, već postrance, tako da Sirovinčići ne mogu ništa da vide. Život nije lak. Sirovinčići su u žbunju i posmatraju nas. Misle da ne znamo da su oni tamo; baš jadno. Toliko su bučni, stalno se o nešto sapliću i biju se međusobno. Petminutakasnije Sada Sirovinčići leže na zemlji, nadajući se da će nam možda videti nešto ispod sukanja. Vidim kako buljavim očima trepću ispod grana. Ako nam slučajno i vide gaće-LuizRenison 28 „Ljuuubavjeveomapantaloničastastvar...“ 29 Elen samo što ne pade u nesvest od zadovoljstva. „Oh, da, pa, mislim, mogla bih, pa, možda bih mogla, kao, da odem s njim ili tako nešto. Da mu budem, kao, asistent? Ali možda bi to, kao, bilo suviše napadno ili tako nešto. Šta vi mislite... ili tako nešto?“ Rekoh: „Ne, Elen, to mora da bude u toku ove godi- ne, stvarno.“ Džes je odlutala u zemlju Džesiliju. Čačkala je šiške i znala sam da je razmišljala o Tomu i voluharicama. Rekoh: „Zar ovde ne postoji neko ko baš dobro pozna- je Robijevog brata, da tako formulišemo, i ko bi mogao na suptilan i nonšalantan način nešto da sazna? Je l’ tako, Džes?“ Džes podiže pogled k meni kao neki pas kada čuje svoje ime. „Kako to misliš? Šta hoćeš da uradim?“ „Hoću da saznaš nešto o Robiju tako što ćeš Tomu posta- viti nekoliko suptilnih pitanja.“ Džes reče: „Oh, okej. Možemo li sada da idemo?“ „Džes, ključna reč ovde je ’suptilno’. Suptilno. Džes, možeš li to da izgovoriš?“ Džes se odmah naćušila. „Džordžija, umem ja da budem suptilna.“ „Pogrešan odgovor.“ Ukrevetu Apsolutno sam puna iscrpizma. Zar je toliko teško biti suptilan? Satima smo pripremale Džes. Bilo je to kao da lemingu oblačite suknju. Kao prvo, probali smo na njen način. Što je uvek pogre- šno po mom skromnom (ali ispravnom) mišljenju. Njena Nisam znala šta da kažem. Niko nije znao. Petnaestminutakasnije U svakom slučaju, srž i srška je u tome da od Prve ekipe nema koristi i da nisam saznala ništa više no što sam već znala. Izgleda da su me sve videle kako sam odjurila kao neki umobolnik (da uhvatim voz), a onda su opušteno otišle kući. Beskorisne. Ipak, odlučila sam da im oprostim. Na kraju krajeva, one su mi najnajbolje ortakinje. A ako im ne oprostim, onda nikada neću ništa sazna- ti. A i nikada neću više izaći pa ću ostati u kući sa svojim roditeljima. Pa, zauzevši odlučan stav, rekoh ekipi: „Ne bih li donela pravu i iskrenu odluku o moouumcima, moram da saznam kakve su namere potencijalnih ljubljenika.“ Elen reče: „Ovaj, ko su oni? Mislim ko, šta, šta je lju- bljenik?“ „Elen, ne prekidaj, potencijalni ljubljenici su Masimo i Robi. Masimo je rekao da je sam i za mene slobodan, ali s druge strane gledano, nije potrčao za mnom da me zausta- vi da ne odem na voz. A Robi je imao samo vremena da se pozdravi, a nedugo zatim je otišao sa Kretenušom Lindzi. Paaaa, da li je Robi došao na koncert da se vidi sa mnom ili samo hoće da mi bude drug? Zašto se vratio kući?“ Rouzi reče: „Neko mora u ilegalu i da suptilno sazna kakve su Robijeve namere. Da zamolim Svena? Mogao bi da obuče zvoncare da bi se zakamufirao.“ Rekoh: „Ne.“ Džuls reče: „A da zamolimo Dejva Upiša da on sazna?“LuizRenison 30 „Ljuuubavjeveomapantaloničastastvar...“ 31 A onda reče ljutito: „Ulazim u lik.“ Rekoh: „Ali ti glumiš sebe.“ Ona me pogleda kao da sam joj ispala iz nosa. „Tražim unutrašnju sebe.“ Gospode blagi bože. Njeno „unutrašnje ja“ će ispasti sova. Na kraju je bila spremna, pa je šiparički prišla uz Rouzi i procvrkutala: „Oh, Tome, našla sam dole u šumi izme- te voluharice.“ Tom/Rouzi reče (sa francuskim naglaskom, ne znam iz kog razloga – mora da je brada bila u pitanju): „Ah, jesi li, moja malaa mačkice? Da li bi volela da, kako vi to kaže- te... poljubiš moju bradu?“ Morala sam ovo da prekinem. Bilo je kao da gledate neki perverzni flm, nešto kao Dva ludaka u zemlji Brado- lezbiji. Rekoh: „Hoćete li preći na stvar?“ Džes se, kao što sam i pretpostavila, odmah naćušila zbog najmanje sitnice, pa reče: „Samo sam se opuštala, a i u svakom slučaju ovo je glupo, vežbati da budem suptil- na. Ja umem da budem suptilna.“ Rekoh: „Pa, zašto onda ne BUDEŠ suptilna?“ Uputila mi je najgori mogući pogled, ali je na kraju poče- la iz početka pošto joj je Mebs dala jedan midžit džem. Džes reče Rouzi, koja je sada imala i lulu: „Tomice-momice?“ „Oui.“9 „Pa, nešto sam, znaš, razmišljala o Robiju. Fino je što se vratio, zar ne?“ 9 Franc.: da. (Prim. prev.) ideja suptilnosti u suštini znači da kaže: „Da li se Robiju sviđa Džordžija? Ili je normalan?“ Morala sam da upotrebim dovitljizam ne bih li na kraju naterala Džes da uradi ono što želim. Rekoh: „Imam ideju. Džes, znaš koliko si bila dobra kad si glumila ledi Makbe- skorisnu i tako to?“ Džes reče: „Da, tu sam u stvari dala dosta sebe. Sećaš li se onog dela kada sam imala bodež i...“ Oh, ne, proći će tri miliona godina dok ona bude oži- vljavala uspomene na svoje velike momente u školskoj predstavi. Prekinuh je tako što sam je jako zagrlila da sam joj glavu nabila sebi ispod pazuha i rekoh: „Da, da, sad, ovo je moja ideja.“ Zamolila sam je da odglumi ono što će uraditi, u impro- vizovanoj sceni, kao u pozorišnom komadu. Voli takve stvari pošto je ona takva dupeuvlakača kod nastavnika. Rouzi se dobrovoljno javila da bude Tom. Reče: „Imam noge za tu ulogu.“ Uzgred, malo me je zabrinulo kada je iz svog rančića izvukla veštačku bradu. Rekla sam joj to. Rekoh: „Rouzi, da li ti sve vreme sa sobom nosiš bradu?“ A ona reče: „Pa, nikad se ne zna.“ Buduća vikinška nevesta je sve luđa i luđa. Defnitivno ulazimo u Dolinu bolesnih. U svakom slučaju, Džes se prenemagala kao neko pre- nemagalo, zagrevala se, zabacivala šiške pred Tomom (iliti Rouzi sa bradom, kako ga poznajemo). Bilo je neverova- tno iritantno. Bila sam na ivici između superuzrujanosti i nerv sloma. Rekoh: „Džes, dupeta mu, šta to radiš?“ | |
| | | | BeWareOfMe
Clan
Posts : 61
Join date : 2009-12-11
| | Subject: Re: Dzordzija Nikolson Fri Dec 11, 2009 6:24 pm | |
| odlomak iz druge knjige:Stric Edi je došao kod æaleta i, naravno, morali su da se popnu da vide šta radim. Ubiæu se ako mi stric Edi (koji je inaèe æelav k’o bilijarska kugla) još jednom kaže: „Coki èiki æelu.“ On izgleda ne shvata da ja više nisam derište u pelenama. Doðe mi da mu viknem: „Strièe Edi, ja imam èetrnaest godina! Postajem žena, nosim brus! OK, malo mi je labav i digne mi se sve do vrata kada potrèim za autobusom... ali ženski potencijal je tu, ti æelava kugletino!“
Kad smo veæ kod grudi, plašim se da ne završim kao i veæina žena u mojoj porodici — sa samo jednom ogromnom sisom, koja mu doðe kao neka polica. Mojoj majci je baš od koristi kada su joj ruke pune — na primer na nekoj žurki: može da pije i jede sendviè, a da grickalice ostavi na svojoj polici za kasnije. To uopšte nije privlaèno. Htela bih da imam grudi normalne velièine, ništa preterano kao što ima Melani Endrjus, na primer. Šokirala sam se prošle školske godine kada smo se jednom tuširale posle hokeja. Njen brus lièi na dve ogromne kese iz samoposluge. Pretpostavljam da je ona pomalo hormonski neizbalansirana. To se baš vidi kada krene na loptu. Mislila sam da æe da probije ogradu jednim trzajem svojih „grudobrana“, kako ih Džes naziva u šali.
i dalje u svojoj sobi
i dalje pada kiša
i dalje je nedelja
Ne razumem zašto ne smem da zakljuèavam vrata svoje sobe. Uopšte nemam privatnosti. Kod mene je kao na železnièkoj stanici. Kada bilo šta predložim u vezi sa svojom sobom, ovi samo poènu da odmahuju glavama i da cokæu. Kao da živim u kuæi punoj kokošaka obuèenih u suknje i pantalone. Iliti u kuæi punoj džukela koje klimaju glavom, iliti u kuæi punoj... u svakom sluèaju... ne smem da zakljuèavam vrata i taèka.
„Zašto ne smem?“, pitala sam kevu razumno (uhvativši redak momenat kada je bila kod kuæe, a ne na veèernjem èasu italijanskog ili na nekoj žurki).
„Zato što bi moglo da ti se nešto desi, a da mi ne možemo da uðemo“, rekla je.
„Šta da mi se desi?“, navaljivala sam.
„Pa... da se onesvestiš,“ rekla je.
Onda je i æale dodao: „Mogla bi da zapališ krevet i da se ugušiš od dima.“
Ljudi, šta je s vama? Znam ja zašto mi ne daju da zakljuèavam vrata svoje sobe. Zato što bi to bio prvi znak da postajem odrasla osoba, a oni to ne mogu da podnesu jer bi to znaèilo da moraju da nastave sa svojim životom, a mene da puste na miru.
i dalje je nedelja
Postoji šest stvari u mom životu koje nisu u redu:
1. Imam jednu od onih potkožnih bubuljica koje nikako da izbiju, veæ æe se samo crveneti u naredne dve godine.
2. Ta bubuljica mi je na nosu.
3. Imam trogodišnju sestru koja mi se izgleda ispišala negde u sobi.
4. Za dve nedelje se završava školski raspust i vraæam se u onaj Aušvic kod Oberfirer Frau Simson i njene sadistièke družine „nastavnika“.
5. Veoma sam ružna i trebalo bi da odem u dom za ružne.
6. Išla sam na žurku obuèena kao punjena maslinka.
OK. Dosta mi je svega. Okreæem novi list. Našla sam èlanak u kevinom Kosmopolitenu o tome kako da postanete sreæni ako ste nesreæni (što ja jesam). Naslov èlanka glasi „Emocionalno pouzdanje“. Treba da se urade tri stvari: Seæanje... Oživljavanje... i ISCELJENJE. Znaèi, pomislite na neki nemio dogaðaj, pa se setite svih njegovih groznih detalja... to je prvi deo, Seæanje. Onda oživite odreðena oseæanja, prihvatite ih i SAMO PRDNETE.
Hvala bogu, stric Edi je otišao. Pitao me je da li bih volela da me provoza u prikolici svog motora. Da li su ti odrasli pali s Marsa? Šta je trebalo da mu kažem? „Da, svakako. Strièe Edi, ja bih stvarno volela da me provozaš u svojoj predratnoj prikolici, pa ako još i budem imala malo sreæe da me drugovi vide s jednim æelavim ludakom, odmah da se ubijem. Hvala lepo.“
Džes je svratila. Reèe da joj je trebalo sto godina da skine bodi posle maskenbal žurke. Nije me nešto zanimalo, ali sam je iz uètivosti pitala zašto.
Rekla je: „Pa, momak u radnji za iznajmljivanje kostima je bio tako zgodan.“
„Da, pa šta?“
„Pa, slagala sam velièinu — uzela sam desetku umesto dvanaestice.“
Pokazala mi je ožiljke oko vrata i struka: bodi joj se baš urezao. Rekoh joj: „Glava ti je malo otekla.“
„Ma, ne. To je zato što je danas nedelja.“
Isprièala sam joj za onaj èlanak iz Kosmopolitena, pa smo se narednih nekoliko sati priseæale žurke (tj. nemilih dogaðaja) i oživljavale oseæanja da bismo ih iscelile.
Džes je kriva za sve. Jeste, bila moja ideja da se maskiram u punjenu maslinku, ali me ona nije spreèila, kao što bi trebalo da uradi svaka dobra drugarica. Štaviše, ohrabrivala me je. Napravile smo kostim od žièane mreže i zelenog krep-papira — to je predstavljalo maslinku. Stavile smo bretele da je drže, a ja sam ispod obukla zelenu majicu i zelene helanke. Džes je, u stvari, najviše pomogla oko onog punjenog dela. Koliko se seæam, ona je bila ta koja je predložila kretensku crvenu boju kojom sam ofarbala kosu, glavu, lice, vrat... da lièi na ajvar. Tada je, moram priznati, bilo zabavno. Ali tada smo bile u mojoj sobi. Problem je nastao kada sam pokušala da izaðem iz sobe. Morala sam da idem postrance niz stepenice.
Kada sam napokon i stigla do izlaznih vrata, bila sam primorana da se vratim i presvuèem helanke, jer je moj maèak Engus dobio jedan od svojih napada „zov divljine“.
On je skroz opièen. Nabavili smo ga kad smo bili na letovanju u Loh Lomondu. Našla sam ga poslednjeg dana kako luta po bašti pansiona u kojem smo odseli. Pansion se zvao „Ostanite-malo-duže“. Mislim da je to dovoljno da zakljuèite kakvo je to bilo letovanje.
Trebalo je odmah da ukapiram da s maèkom nije baš sve u redu, jer je poèeo da mi kida džemper èim sam ga uzela u ruke. On je, meðutim, bio jedno tako slatko maèe, onako resast i èupav, s ogromnim žuækastim oèima. Još kao maèe lièio je na manjeg psa. Molila sam i preklinjala da ga povedem kuæi.
„Ovde æe da crkne. Nema ni mamu ni tatu“, rekla sam tužno.
Moj æale je rekao: „Verovatno ih je pojeo.“ Keve mi, on ume da bude tako bezoseæajan. Obradila sam kevu i na kraju ga donela kuæi. Gazdarica onog pansiona je rekla da misli da je on verovatno mešanac, pola domaæa, a pola škotska divlja maèka. Seæam se da sam tada mislila da je to tako egzotièno. Nisam mogla ni da pretpostavim da æe toliko da izraste, kao omanji labrador, pri tom još i besan. Imala sam obièaj da ga vodam okolo na uzici, dok je on, kao što sam objasnila gospoði Komšinici, nije pojeo.
U svakom sluèaju, ponekad ga spopada zov škotskih divljina. Dok sam, znaèi, prolazila obuèena kao punjena maslinka, on je izleteo iz svog tajnog skrovišta iza zavesa (ili jazbine, kako on to verovatno zamišlja) i nasrnuo na moje helanke, odnosno „plen“. Lupala sam ga po glavi, ali nisam mogla da ga se otarasim jer je leteo èas na jednu èas na drugu stranu. Na kraju sam uspela da dohvatim metlu koja je stajala kraj vrata i da ga njome oteram.
Onda nisam mogla da uðem u æaletov volvo. On reèe: „Što ne skineš ovaj deo koji predstavlja maslinku, pa da ga stavimo u prtljažnik.“
U èemu je onda štos? Rekla sam mu: „Æale, ako misliš da æu da sednem pored tebe u zelenoj majici i helankama, onda si ti lud.“
Poèeo je nešto da sere, kao i svi roditelji kada im ukažete na to koliko su glupi i beskorisni. „Pa, onda æeš peške, pored kola.“
Nisam mogla da verujem. „Ako moram peške, onda neka poðe i Džes sa mnom, pa nam kola i nisu potrebna.“
Stisnuo je usne i napravio onu uobièajenu glupavu facu koju oèevi prave kada misle da su u pravu. „Potrebna su, jer hoæu da znam kuda idete. Ne bih da mi noæu landarate po ulicama.“
Neverovatno! Rekla sam: „A što bih ja landarala po ulicama obuèena kao punjena maslinka... da upadam na koktel zabave kao padobranac?“
Džes se zlobno nasmejala, a moj otac se razbesneo. „Nemoj ti sa mnom tako da razgovaraš, jer neæe biti ništa od žurke.“
U èemu je onda štos?
Kada smo napokon i otišli na tu žurku (ja sam išla peške, a æale me je pratio kolima brzinom od pet kilometara na sat), meni je bilo grozno. U poèetku su se svi nasmejali, ali su me kasnije manje-više ignorisali. U drèno maslinastom raspoloženju, igrala sam sama, ali sam obarala sve što bih dotakla. Domaæin me je zamolio da sednem. Probala sam, ali nije bilo šanse. Na kraju sam otišla do kapije i narednih sat vremena èekala æaleta da doðe po mene. Kostim sam ovog puta gurnula u prtljažnik. Do kuæe nismo progovorili ni reè.
Džes se, s druge strane, super provela. Kaže da je bila okružena Tarzanima, Robin Hudovima i Džejms Bondovima. (Deèaci baš imaju živopisnu maštu... malo sutra.)
Bila sam potištena dok smo izvodile ono seæanje. Rekla sam ogorèeno: „Pa, mogla sam i ja da budem okružena momcima da se nisam obukla kao punjena maslinka.“
Džes je rekla: „Džordžija, ti si mislila da je to smešno i ja sam mislila da je to smešno, ali ne zaboravi da devojke momcima ne služe za smejanje.“
Napravila je facu „ja sam mudra i zrela“, koja me nervira. Šta, do ðavola, ona zna o momcima? Stvarno mi ide na živce. Umukni bre, glupaèo jedna.
Rekla sam: „Aaa, znam ja šta oni hoæe da vide. Momci? Hoæe da vide ribe u bodijima koje se usiljeno smejulje?“
Kroz prozor sam mogla da vidim komšijsku pudlicu kako skaèe po našoj ogradi i kevæe. Izgleda da pokušava da uplaši Engusa... Nema šanse.
Džes je nastavila da pametuje: „Da, hoæe. Mislim da više vole devojke koje su malo opuštenije nego one koje su... znaš.“
Zatvarala je svoj ranac. Pogledala sam je u oèi. „Koje su šta?“, upitala sam.
Rekla je: „Moram da idem, veèeramo ranije.“
Kada je izašla znala sam da moram da umuknem. Ali nekada znate da treba da umuknete jer zaista i treba da umuknete... a opet nastavljate dalje. E, mene je to spopalo.
„Kaži... koje su šta?“, navaljivala sam.
Promrmljala je nešto dok je silazila niz stepenice.
Dok je izlazila iz kuæe, viknula sam za njom: „Mislila si, koje su kao ja, je l’ tako?!!!“
Veæ oseæam da su mi se momci smuèili, a još ništa nisam ni imala s njima.
Oh, bože, molim te, molim te, nemoj da budem lezbejka kao Dlakava Kejt ili gospoðica Stemp.
A šta u stvari lezbejke rade?
ponedeljak, 24. avgust
Uopšte me niko nije zvao. Kao da sam mrtva. Idem ranije u krevet.
Došla je Libi i uvukla mi se u krevet. Ponavljala je „hahahahaha!“ toliko dugo da sam morala da ustanem. Slatka je, iako pomalo smrdi. Bar se njoj dopadam i bar ona nema ništa protiv što imam smisla za humor.
Elen i Džulija su me zvale iz govornice. Prièale su na smenu francuskim akcentom. Sutra idemo u misterioznu šetnju, iliti La Marche Avec Misterija.
Stavila sam na lice masku koju sam napravila od žumanca u sluèaju da usput sretnemo neke divne les garçons*.
utorak, 25. avgust
Probudila se i pomislila da mi je lice paralizovano. Baš sam se bila uplašila — koža mi je bila sva zategnuta i ukoèena i nisam mogla da otvorim oèi kako treba. Onda sam se setila da sam stavila masku od žumanca. Mora da sam zaspala èitajuæi. Mislim da više nikada neæu iæi rano u krevet, jer mi se posle toga oèi skroz naduju, pa izgledam kao da mi je neko u porodici Orijentalac. Nažalost nije. Jedina osoba koja kod nas ima nešto egzotièno je teta Kejt, koja ume da peva na kineskom, a i to jedino posle nekoliko èaša vina.
Dogovorila se da se naðem s Elen i Džulijom kod „Vajtleja“ da bi krenule na naš La Marche Avec Misterija. Rekle smo da æemo se obuæi „ležerno sportski“, pa sam na sebi imala pantalone za skijanje, plitke èizmice, crnu rolku i jaknu od PVC-a. Htela bih da sam kao Brižit Bardo iz mlaðih dana, samo što: a) nisam ni nalik na nju, i b) nemam plavu kosu, koja je, kao što znamo, njen zaštitni znak. Ofarbala bih se ja u plavo kada bi mi dozvolili, ali je u mojoj kuæi, pravo da vam kažem, kao u zabavištu. Moj æale ima mozak kao Teletabis, samo još nerazvijen. Rekla sam kevi: „Nameravam da se ofarbam u plavo, koju mi farbu preporuèuješ?“ Pravila se da me ne èuje i nastavila da oblaèi Libi. Æale je, meðutim, pošizeo.
„Imaš èetrnaest godina i veæ hoæeš da promeniš boju kose. Šta æeš da radiš s trideset, kada ti i to dosadi? U koju æeš onda boju hteti da se farbaš?“
Pravo da vam kažem, on se malo gubi u poslednje vreme. Rekla sam kevi: „Uèinilo mi se da sam èula neki glas kako škripi i pravi neke èudne zvuke, ali sam se prešla. Ajd’ æao.“
Kada sam potrèala ka vratima èula sam ga kako se dere: „Pretpostavljam da æe ti to što si sarkastièna i što koristiš krejon za oèi pomoæi da položiš malu maturu!!!“
Pazi molim te, malu maturu. Kao da je stigao pravo iz kamenog doba.
La Marche Avec Misterija. Išle smo glavnom ulicom i prièale samo na francuskom. Zapitkivala sam prolaznike u kom pravcu treba da idem. „Où la gare, s’il vous plaît? *“ i „Au secours, j’oublie ma tête, aidez-moi, s’il vous plaît.**“
A onda... naišao je jedan tako zgodan frajer... Džulija i Elen nisu htele da mu priðu, ali ja jesam. Ne znam zašto, ali èim se pretvorim u Francuskinju, ja poènem da hramljem. Stvarno je imao simpatiène oèi... mora da je imao oko devetnaest godina. U svakom sluèaju, odšepala sam do njega i rekla: „Excuses-moi. Je suis Française. Je ne parle pas l’anglais. Parlez-vous Français?*** “
Na svu sreæu, on se zbunio, što je delovalo tako božanstveno. Malo sam napuæila usta. Sindi Kraford je rekla da ako pritisnete jezikom zube kada se smejete, osmeh æe vam biti stvarno seksi. Doduše, neæete moæi da govorite, osim ako ne želite da zvuèite kao neki kreten.
U svakom sluèaju, tip iz snova me je upitao: „Da li ste se izgubili? Ja ne znam francuski.“
Sada sam ja bila zbunjena (i napuæena). „Au secours, monsieur*“, uzdahnula sam.
Uzeo me je za ruku: „Nemojte da se plašite, poðite sa mnom.“
Elen i Džulija su zinule od èuda: ovaj izgleda božanstveno i još me nekud vodi sa sobom. Dražesno sam hramala za njim, mada ne baš zadugo, samo do francuske pekare u kojoj je za pultom radila jedna prava Francuskinja.
U krevetu sam. Ona žena mi je tri sata mlela nešto na francuskom. Klimala sam glavom koliko je to u ljudskoj moæi, a onda jednostavno pobegla iz radnje na ulicu. Onaj divni mladiæ je bio iznenaðen što me je hramanje tako brzo prošlo.
Sada æu stvarno morati da ofarbam kosu, ako ikada poželim da u ovom gradu ponovo krenem u kupovinu.
sreda, 26. avgust
Ja nemam prijatelje. Ni jednog jedinog. Niko nije zvao, niko mi nije došao. Æale i keva su otišli na posao. Libi je u zabavištu. K’o da sam mrtva.
Možda i jesam mrtva. Pitam se, kako èovek zna da je mrtav? Ako zaspiš i probudiš se mrtav — ko te o tome obavesti?
Moglo bi da bude kao u onom filmu, kada ti svakoga možeš da vidiš, a oni tebe ne mogu jer si mrtav. Uh, sva sam se naježila... idem da pustim neki CD do daske i da igram.
I dalje sam prestravljena, ali i umorna. Ako umrem, pitam se da li æe nekog uopšte i da bude briga. Ko bi mi došao na sahranu? Pretpostavljam æale i keva... oni bi morali, pošto bi prevashodno njihova krivica bila što sam pala u toliku depresiju i izvršila samoubistvo.
Što ja nemam neku normalnu porodicu kao Džulija ili Elen? One imaju normalnu braæu i sestre. Njihovi oèevi imaju brade i šupe. Moja keva ne da æaletu šupu od kada je tamo ostavio crviæe za pecanje pa su se navukle muve zunzare.
Kada je došao majstor da nam popravi frižider, pitao je moju kevu: „Koji je ludak prespajao žice na ovom frižideru? Je l’ postoji neko ko vam baš ne želi dobro?“ Æale je bio taj koji je prespajao žice. Umesto o majstorluku, on prièa o oseæanjima i tako neèem. Zašto on ne može da bude normalan otac? Jadno je to kada je u pitanju jedna odrasla osoba.
Nije stvar u tome da ja želim da budem staromodna žena — znate, sva u èipkicama, a muž povuèen i nikada ništa ne kaže kao da ima tumor na mozgu. Ja želim da moj deèko (pod uslovom da, ne daj bože, nisam lezbejka) bude emotivan... ali samo kada sam ja u pitanju. Želim da bude kao Darsi iz Gordosti i predrasuda (mada sam ga, kada veæ to pominjem, videla i u drugim filmovima, kao što je Groznièavo uzbuðenje, i nije mi bio nešto seksi u onim košuljama s faltama i helankama). U svakom sluèaju, ja nikada i neæu imati deèka jer sam isuviše ružna.
Pregledala sam stare porodiène albume... uopšte me ne iznenaðuje to što sam ružna. Æaletove slike kada je bio klinac su užasne. Nos mu je ogroman... zauzima pola face. U stvari, on je bukvalno jedan nos na koji su prikaèene ruke i noge.
Libi se probudila i hoæe da spava u mom krevetu. Sve je to lepo, mada ona pomalo zaudara kao hrèak.
Malopre sam sanjala kako me jedan strava tip nosi po karipskim toplim pliæacima. Ispostavilo se da je to bila Libina upišana pidžama kraj mojih nogu.
Prešla sam u drugi krevet. Libi se uopšte ne uzbuðuje, èak me udara po ruci i govori „nevaljala kuco“ dok joj presvlaèim pidžamu.
èetvrtak, 27. avgust
Poèela sam da brinem šta æu da obuèem prvog dana u školi. Ima još samo jedanaest dana. Pitam se sa koliko „neutralne“ šminke mogu da se izvuèem. Puder je OK — a šta æu s maskarom? Možda bi trebalo da ofarbam trepavice? Mrzim svoje obrve. Kažem obrve, a u stvari je u pitanju samo jedna dugaèka obrva nasred èela. Mogla bih da je dobro poèupam, pod uslovom da naðem kevinu pincetu. Ona u poslednje vreme krije stvari od mene jer ih, kaže, nikada ne vraæam na mesto. Moraæu da joj preturam po sobi.
Spremila sam sebi lagani ruèak: sendviè i kafu s mlekom. U ovoj kuæi nikad nema ništa za jelo. Nije ni èudo što mi obrve toliko štrèe.
Napokon sam našla pincetu. Ne znam zašto keva misli da je neæu pronaæi u æaletovoj fioci za kravate. Ono, u fioci sam pored pincete našla i nešto veoma èudno. Kao neka kecelja u posebnoj kutiji. Iskreno se nadam da mi otac nije transvestit. Trebalo bi mi više od obiène ljudske prirode da „shvatim“ njegovu ženstvenost. Da ja, keva i Libi moramo da ga gledamo kako se krevelji u nekoj kevinoj spavaæici i papuèama s pufnama... Verovatno æemo morati da poènemo da ga zovemo Dafne.
Bože, što boli kad se èupaju obrve. Moraæu malo da prilegnem. Užasno me boli. Oèi su mi strašno zasuzile.
Ne mogu ovo da podnesem. Išèupala sam samo jedno pet dlaka, a oèi su mi otekle kao da su duplo veæe.
Pukla sam. Uzeæu æaletov brijaè.
Oštriji je nego što sam mislila. Smakao je puno dlaka samo u jednom potezu. Moram da poravnam drugu obrvu.
Jebeš ga. Mislim da je sada sve u redu, mada mi nešto ne štima kada gledam ovako s jednim okom zatvorenim. Moraæu sada da poravnam i ovu prvu.
Keva zamalo da ispusti Libi kada me je videla. Rekla je doslovno: „Šta si to, zaboga, sa sobom uradila, glupaèo jedna?!“
Bože, kako mrzim roditelje! Ja glupaèa! Ona bi da ja imam tri godine kao Libi i da mi oblaèi smešne šeširiæe s našivenim ušiæima, patkicama i sl. Bože, bože, bože!!!
Kada je æale stigao, èula sam ih kako razgovaraju o meni.
„Bla, bla, bla... lièi na... bla, bla, bla“, èula sam kevu, a onda æaleta: „ŠTA je uradila??? Pa... bla, bla, bla... bla, bla, bla... gunð...“, tap, tap, kuc, kuc na vratima.
„Džordžija, šta si sada uradila?“
Razdrala sam se ispod æebeta — nije mogao da uðe jer sam stavila nahtkasnu ispred vrata: „Barem sam prava žena!!!“
Rekao je kroz vrata: „Šta ti to znaèi, u pizdu materinu?“
Keve mi, on ume da bude tako prost.
Možda æe mi ponovo izrasti preko noæi. Koliko obrvama treba da ponovo izrastu? | |
| | | | BeWareOfMe
Clan
Posts : 61
Join date : 2009-12-11
| | Subject: Re: Dzordzija Nikolson Fri Dec 11, 2009 6:25 pm | |
| CINGE-CANGE U AKCIJI Nastavak nastavka ispovesti Džordžije Nikolson Luiz Renison Preveo Zoran Ilić S ljubavlju i zahvalnošću mojoj porodici – Muti i Fatiju, Sof i Džonu, Kimi i, naravno, veličanstvenoj trojci – Eduardu Delfonsu Delgardu, Honoru i Libzi. Delu porodice iz Kivi časte zemlje, a takođe i u znak sećanja na Et i Teda. Ponovo bih zahvalila svojim fanta ortacima što me nisu ubili. Znate vi na koga mislim: Pipa „kakav uzbudljiv razgovor“ Pringla, Džedboksa, Džimdžemsa, Eltona, Džulsa i Mongola, Loze ra, Bobinsa, Krmka Morgana, Džefa „ovde Gilford“, Džoa Guda, Tonija Mantija, Dženiksa Penkala, Filipa K., Kima i Sendi, Vrećastog Egisa, Petla sa severa i njegovu porodicu, sve moje stare školske ortakinje – Barbaru D., Šilu R., Rouzi M. itd, a hvala i Crnom Keru, kapetanu. Sjajnoj grupi iz Sv. Nika na podršci, a naročito teta Hejz i Dagu. Centru za Pri rodno zdravlje. Posebno se ponovo zahvaljujem Pikadiliju – divnoj Brendi i Džud, kao i Margot što me je prodala u Evropi... a posebno u Nemačkoj: izdati knjigu pod nazivom Frontal Knutsczhen je sjajna stvar. Mojim novim ortacima u Skolastiku – Najri, Kristiju i Gavinu. I ogromno hvala zaista čudečanstvenoj Kler Aleksander i smireno veličanstvenom Gijonu Ejtkinu. Naslov originala Louise Rennison Knocked Out by my Nunga-Nungas Copyright Louise Rennison, 2001 Translation Copyright 2005 za srpsko izdanje, LAGUNA povratak umobolovođe četvrtak, 21. oktobar 13.00 Gledam kroz prozor svoje sobe i razmišljam o tome koliki sam ja baksuz. Pada kiša. Mnogo. Kao da potpuno obuče ni živite u jezeru. A ja sam zatočenik onoga... Kako se već ono zove... Moram da budem u svojoj sobi i pravim se da imam sto mačni virusić da ćale ne bi saznao da sam gubavac prog nan iz Aušvica (tj. privremeno izbačena iz škole). Mada nisam jedina u sobi, pošto je moj mačak Angus takođe u kućnom pritvoru zbog svoje ljubavne ludorije sa Naomi, burmanskom seksi mačkicom. 14.00 Sada su sigurno na fzičkom. Nikada nisam ni pomislila da će doći dan kada ću čeznu ti za tim da čujem gospođicu Stemp (Oberfrerku za sport i lezbejku u slobodno vreme) kako kaže: „Dobro, devojke, a sad oblačite šortseve za fzičko!“ Međutim, došao je. 15.30 Cela Prva ekipa sada sigurno razmišlja o povratku iz škole. Nanose malo karminčića. Malo laka za nokte. Možda čak i maskaru zato što je veronauka i što gospođica Vilson ne može da obuzda ni svoju tragičnu frizuru iz sedamdesetih, Nem. Oberführer – vođa, starešina. (Prim. prev.)LUIZ RENISON 0 CINGE-CANGE U AKCIJI a kamoli čitav razred. Rouzi je rekla da će testirati duševno stanje gospođice Vilson tako što će staviti masku za lice na času i videti da li će ova dobiti nervni slomčić. Džes sigurno vežba pućenje usana za slučaj da naleti na Toma. 15.50 Kako to da se Džes izvukla samo sa kaznom da bude dežur na u garderobi, a ja privremeno izbačena iz škole? Ja sam, kako se ono zvaše... žrtveni nešto. 16.10 Robi, Seks Bog (MOJ NOVI DEČKO!!! Jesss i tri puta jesss!!!!!) sada se sigurno vraća kući iz koledža. Hoda, onako, seksbo govski. Pokretna mašina za ljubljenje i vatanje. 16.30 U sobu je ušla Muti. „Dobro, Džordžija, sada možeš da počneš da se opo ravljaš.“ Oh, u zdravlje. Baš ti hvala. Laku noć. Privremeno sam izbačena iz škole samo zato što se Elvis Etvud, školski domar sa Planete umobolnika, sapleo na svo ja vlastita kolica (kada sam mu rekla da se Džes zapalila). Muti je nastavila da trtlja, mada je skroz pogubljena otkad se Fati vratio kući. „Ti si kriva, naljutila si ga i sada za to plaćaš cenu.“ Da, da, samo ti buncaj. 16.45 Telefonirala sam Džes. „Džes.“ „Oh, ćao, Dži.“ „Zašto me nisi zvala?“ „Evo ti mene zoveš. Bio bi mi zauzet telefon.“ „Džes, molim te nemoj da me smaraš. Pričam s tobom tek dve sekunde.“ „Ne smaram te.“ „Grešiš.“ „Pa, rekla sam ti samo dve reči.“ „To je dovoljno.“ Tišina. „Džes?“ Tišina. „Džes... šta radiš?“ „Ne smaram te.“ Dovodi me do ivice ludizma. Opet, stvarno mi je bilo potrebno da razgovaram s njom, pa sam nastavila. „Baš je sranje ovde kod kuće. Skoro da poželim da nisam privreme no izbačena iz škole. Kako je u Aušvicu? Ima neki trač?“ „Ne, sve je kao i obično. Smrda P. Grin je slomila stolicu u paramparčad.“ „Stvarno? Se tukla?“ „Ne, sedela je i ručala. Ma to je zbog one ogromne čoko ladice koju je pojela. Guzate Bliznakinje su počele da joj pevaju ’Ko nam se to prejeo’, ali ih je Perce, naša voljena direktorka, čula i održala nam predavanje kako ne smemo da se rugamo nesrećnima.“ „Jesu li joj se brada i podbraci skroz pretvorili u želatin?“LUIZ RENISON 2 CINGE-CANGE U AKCIJI 3 „Da. U stvari, bio je to Bradograd.“ „Fantastično. Je l’ vam nedostajem? Je l’ iko priča o meni ili tako nešto?“ „Ne, ne baš.“ Čarobno. Džes ipak ima mnogo dobrih osobina, osobi na koje treba da ima najbolja ortakinja. Na primer, zabavlja se s bratom Seks Boga. Rekoh: „Je l’ Baja – mislim, Tom – pominjao da je Robi nešto rekao u vezi sa mnom?“ „Mmm... čekaj da razmislim.“ Zatim se začulo mljac, mljac. Ona je mljackala. „Džes, šta to jedeš?“ „Grickam penkalo da bih bolje razmišljala.“ Jebeno sacré bleu, 2 imam le idiota za ortakinju. Posle četrdeset i devet vekova grickanja penkala, ona reče: „Ne, ništa nije rekao.“ 19.00 Zašto me Robi nije pomenuo? Da nema ljubljeničku krizu? 20.00 Čujem Fatija kako peva If I Ruled The World. 3 Gospode bože. Taman sam se oporavila od jednog veoma gadnog 2 Franc.: nebesa. (Prim. prev.) 3 Poznata pesma iz mjuzikla Pickwick zasnovanog na delu Čarlsa Dikensa Pickwick Papers, kasnije dosta obrađivana. Godine 998. po toj pesmi je nazvana jedna TV emisija u kojoj su gosti, poznate ličnosti, objašnjavali kako bi oni rešavali određene probleme ako bi vladali svetom. (Prim. prev.) napada stomačnog virusića. On uopšte nema obzira pre ma drugima. 20.05 Najgorečanstvenija stvar je to što se Umobolovođa (moj Fati) vratio iz Kivičaste zemlje, a ja sam mislila da će tamo ostati vekovima. Međutim, život se nažalost okrenuo protiv mene i on se vratio. I to mu nije dosta, već hoće i da svi ide mo u Kariranu zemlju na porodični odmor i „družimo se“. Ipak... nanananana i kogaboledupencadvaleteća praseta? Ja živim na Nebu ljubavi. Lalalalalalala. Ja sam devojka Seks Boga!! Jesss!!! Pogodak!!!! 20.15 Seks Bog je rekao da ga nazovem iz Škotske kada tamo stignem. Međutim, ima tu jedna začkoljica... ja ne idem u Škotsku!! Moj plan je sledeći: svi ostali idu u Škotsku a – ja ne! Mislim, sasvim jednostavno, pa će svi i razumeti. operacija objasniti-muti-i- fati-sjajan-plan-o-neodlasku-u-Škotsku 20.30 Matorci su se nabili ispred TVa, maze se i piju vino. Tako su detinjasti. Na kraju sam morala da odem iz sobe zato što je LUIZ RENISON 4 CINGE-CANGE U AKCIJI 5 ćale uradio jednu stvarno odvratnu stvar. Muka mi je i pri samoj pomisli na to. Uhvatio je kevine bradavičone(!) pre ko džempera i onda ih nekako uvrtao. „Zovem sva vozila, zovem sva vozila, da li me čujete?“ Kao da traži stanicu na radiju ili tako nešto. Na njenim sisolinama. Keva reče: „Bobe, prestani, šta ti je!“ Međutim, onda oboje počeše da se smeju i da se rvu na kauču. I Libi je bila tu. Smejala se s njima. Nije zdravo da jedno dete koje je tek prohodalo bude izloženo porno grafji. Sigurna sam da ostali roditelji ne rade tako nešto. U stvari, neki od mojih ortaka imaju i tu sreću da su im rodi telji razvedeni. Ja zaista nikada nisam videla Džesinog ćaleta. On je obič no na spratu ili u svojoj šupi gde nešto majstoriše. Pojavi se samo tu i tamo ne bi li Džes dao džeparac. To je pravi otac. 23.00 Pre nego što sam otišla u krevet, matorim privatačima sam objasnila (a stala sam za svaki slučaj ispred vrata, ukoliko su se već dodirivali) da u bilion godina nema šanse da ja sutra idem na porodični odmor u Škotsku i poželela im laku noć. petak, 22. oktobar škotska pada kiša u usranoj vikendici u nedođiji 22.30 Došla sam na odmor greškom. Ovo je sjajan dnevnik mog fantastičnog porodičnog odmora u Kariranoj zemlji. Petsto godina vožnje sa ludakom za volanom (ćaletom) i još dva ludačka stvora u korpi (Angusom i Libi). Posle dva sata traženja vikendice i slušanja Fatija kako brblja o „pre divnim pejzažima“, bila sam spremna da mu otkinem glavu, ukradem auto i odvezem se, odvezem natrag kući brzinom vetra. Zaustavila me je činjenica da ne znam da vozim, ali sam u stvari sigurna da bih, čim bih sela za volan, odmah naučila. U svakom slučaju, zar je to nešto teško? Sve što ćale radi jeste to da psuje druge automobile i pritiska dole nogom neku papučicu. Napokon smo stigli u neku usranu vikendicu usred nedođije. Najbliža prodavnica je udaljena dve hiljade kilo metara (dobro, na petnaest minuta pešaka je). Jedina osoba mlađa od sto jedne godine je neki blesavi dečko (Škotko Mektikvan) koji bleji po selu na bajsu(!). Na kraju, iz čistog očajnitisa, posle večere izađoh napo lje i pitah Škotka Mektikvana šta on i njegovi ortaci rade LUIZ RENISON 6 CINGE-CANGE U AKCIJI 7 uveče. (Mada me baš zaboleše dve kratke leteće krznene torbice što ih stavljaju preko kiltova šta rade.) On reče: „Ojsa!“ (Keve mi, to je rekao.) „Zaš, iemo sako eče u Oldejs.“ (Ne znam zašto me je nazvao Zaš, ali takvi su vam Škotlanđani, zagonetni.) Kao da sam bila u onom flmu Hrabro srce. U stvari, ne bih li unela malo veselitisa u inače tragičnu situaciju, kada smo prvi put ugledali vikendicu, rekla sam: „Moš’te nam uzeti živote, al’ ne moš’te nam uzeti slobodu!!“ 01.15 Ovde je prava noćna mora od buke: hukanje, urlanje, šmr kanje... i to nije samo Fati! Ne, to je divna škotska divljina. Slepi miševi, jazavci i tako dalje... Imaju li oni kuće? Zašto se ta stvorenja bude noću? Rade li to namerno da bi me nervi rali? Ono, bar je Angus ovde srećan. Sada nije u kućnom pri tvoru. Tek je negde oko jedan posle ponoći došao i sklup čao se u svom luksuznom mačjem štabu (mom krevetu). subota, 23. oktobar 10.30 Fati se kao Umobolovođa u potpunosti vratio na scenu. Pred zoru je uleteo u „moju“ (hahahahahaha) sobu klimaju ći svojom novom bradom. Spavala sam sa kolutovima kra stavca na očima, zbog lepotenosti, pa sam prvo pomislila da sam tokom noći oslepela. Zamalo i stvarno da oslepim kada mi je raširio zavese i rekao: „Bardan, bardan, ljupka moja mala“, unjkajući smešno kao ovi iz Karirane zemlje. Pitam se da li je konačno pukao? Bio je blizu ludila i pre no što je otišao u Kivičastu zemlju, a ono kada mu je cipe le raznela neka nezgodna bušotina svakako nije moglo biti od pomoći. Ali, hej, El Brado je, na kraju krajeva, moj Fati, a to znači i da je Fati devojke Seks Boga. Zato sam sasvim ljubazno rekla: „Guten morgan, 4 Fati, da li bi sada, molim te, mogao da odeš? Hvala.“ Ipak mislim da mu je brada možda urasla u uši, zato što me je ignorisao i otvorio prozor. Nagnuo se kroz njega, udi sao i izdisao, mašući okolo rukama kao umobolnik. Zadnji ca mu i nije nešto mala. Kad bi neki baš sitni penzioner slu čajno prolazio iza njega, pomislio bi da je došlo do pomra čenja sunca. „Aahh, pomiriši taj vazduh, Džordži! Zar se zbog njega čovek ne oseća dobro što je živ?“ Povukla sam jorgan. „Neću ja još dugo biti živa ako mi taj ledeni vazduh uđe u pluća.“ Prišao je i seo mi na krevet. Oh, bože, neće valjda da me zagrli? Na svu sreću, Muti je viknula uz stepenice: „Bobe, doru čak je spreman!“, i on se odgegao. Doručak je spreman? Jesu li svi poludeli? Kad je keva poslednji put spremila doručak? U svakom slučaju, neka se nose u svinjsko dupe. Ušu škaću se u svoj udobni krevet i sada na miru sanjasanjari ti kako se ljubim sa Seks Bogom. 4 Džordžija je htela da kaže Guten Morgen, na nemačkom – dobro jutro. (Prim. prev.)LUIZ RENISON 8 CINGE-CANGE U AKCIJI 9 Greška. Zvec, zvec. „Džerdži! Džindži!! Ja sam!!“ Oh, za boga pantalonomiloga, bila je to Libi, ludo žgep če sa Planete umobolnika. Kada je moja ljupka sestrica ušla, nisam mogla a da ne primetim da osim naočara za sunce nema na sebi ništa drugo. Nosila je i neki tiganj. Rekoh: „Libi, nemoj da stavljaš tiganj u...“ Međutim, ignorisala me je i popela mi se na krevet, gur nuvši me u stranu da joj napravim mesta. Ima prilično krup ne ručice za jedno četvorogodišnje dete. Reče: „Mdaj se, nici dobla kuca, gosin Tiganj umolan.“ Onda su se ona i gospodin Tiganj priljubili uz mene. Zamalo da izletim iz kreveta koliko joj je dupe bilo hlad no... i lepljivo... fuuj. Šta je to s mojom sobom? Čovek bi pomislio da ću bar na odmoru moći da zatvorim vrata i imam malo privatnosti ne bih li se posvetila svom prazničnom projektu (da zami šljam kako se ljubim), ali, oh, ne. Verovatno će mi za koji trenutak u sobu na razgledanje ući čitav autobus nemač kih turista u lederhoznama. Otići ću da pronađem lokalnog bravara (Hemiša Mek bravara) i nabavim dve ogromne reze za vrata i moći će da uđe samo onaj ko ima zakazano. A nikome neću zakazivati. 11.00 Hvala bogu, Libi je odzveckala sa svojim gospodinom Tiga njem. Ne volim da budem dugo u blizini njenog golog dupandera pošto iz njega uvek nešto vreba. Mislim da se keva i ćale dole igraju „hvatanja“. Čula sam ih kako jure tamoamo i kikoću se „Uvatio sam te“ i tako to. Sacré jebeno bleu. Très5 jadno. Prošlo je tek osamdeset i devet sati otkad se Fati vratio, a ja osećam kako se pribli žava i te kakav čisti očajnitis. 11.10 Opet, baš me briga za njegov roditeljizam i bradizam. Baš me briga što sam dovučena u najusranije, najledeni je mesto znano čovečanstvu! Ja, Džordžija Nikolson, izda nak umobolnika, DEVOJKA sam SEKS BOGA. Jessssss!!!! Fan ta i trostruko čudičanstveno! Konačno sam ulovila Seks Boga. On je moj, mojski moj moj. U srcu mi je pesma, i zna te koja? To je poznati hit sa topliste, „Robi, oh, Robi, ja... mm... te vobi!!! Vobi, vobi!!!“ 13.00 Blejim, sedim kraj kapije i gledam svet kako prolazi. Na žalost, ne prolazi. Samo neki umobolnici koji nešto frfjaju na škotskom, i jedan tvor. Onda se Škotko Mektikvan, ili kako se već zove, pojavio na svom bajsu. Ima tu nesreću da liči na bubuljičavog Nor mana, tj. da ima bubuljice po glavi. To što je i peško samo mu odmaže. Škotko reče: „Ja i momci se nalazimo oko devet ispred Oldejza. Moš’ se vi’mo.“ 5 Franc.: veoma. (Prim. prev.)LUIZ RENISON 20 CINGE-CANGE U AKCIJI 2 Da, svakako, vidimo se u sledećem životu, nemoj da kasniš. Pazi da ne budem toliko jadna pa da odem i blejim sa Škotkom i njegovim ortacima. 20.59 Fati je predložio da večeras svi stanemo oko klavira i zape vamo. Krenuo je sa New York, New York. 6 21.00 Izvela sam Angusa u šetnju, da vidim kakav je noćni život o kome mi je Škotko Mektikvan pričao. Angus je jedini kome prija ovo putovanje. Stvarno je živnuo. Znam da u svom krznatom mozgu čezne za Naomi, seksi mačkicom, ali dobro se drži. U stvari, šepuri se unaokolo kao da pose duje čitavu Škotsku. Na kraju krajeva, ovo je njegov zavičaj. Verovatno ovde sasvim razgovetno može da čuje zov škot skih planina. Zov koji kaže: „Ubij sve što se kreće.“ Jutros su na pragu bile poređane četiri voluharice. Keva je rekla da je u svojim helankama našla mrtvog miša. Nisam pitala gde ih je ostavila. Ma šta da je pitam, ona se samo kikoće i blesavi. Otkad se ćale vratio, mozak joj se raspao. Angus je stekao novog krznatog drugara. Druge lokalne mačke ne smeju ni da priđu našoj vikendici. Mislim da je sinoć bilo „tabanja“. Crnobeloj mački koju sam juče videla na stazi falilo je podobro parče na oba uveta. Angusov novi ortak je penzionisani ovčarski pas po imenu Strela. Kažem 6 Naslovna numera iz istoimenog flma Martina Skorsezea iz 977. godine. U flmu je izvodi Lajza Mineli, a kasnije ju je proslavio i Frenk Sinatra. (Prim. prev.) da je penzionisan, ali je jadan previše ćaknut i mator da bi to znao, pa neprestano nešto saterava. Mada ne baš ovce... više piliće, automobile... matore Škotlanđane koji su krenu li da kupe ovčije iznutrice. Angus se vucara sa Strelom i oni uglavnom terorišu komšiluk i pustoše prirodu. 21.30 Baš je ljupko i sjajno šetati sa Angusom i Strelom. Hodaju bešumno za mnom. Bar imam kakvotakvo razumno dru štvo u ovom pustom bezseksbogovskom paklu. 21.35 Kad smo nas troje stigli do Oldejza, glavnog mesta za večernje izlaske u Škotskoj, nisam mogla da verujem svo jim očima. Ispostavilo se da je Oldejz maleni dragstor. Ne noćni klub ili tako nešto. Jebena prodavnica. I celokupna „omladina“ (četiri Škotka Mektikvana na baj sevima) tamo jednostavno DIVLJA. Bleje među rafovima radnje i slušaju ambijentalnu muziku! Ili bleje ispred na svojim biciklima i ulaze povremeno u prodavnicu da kupe kokakolu ili irnbru! 7 Sacré jebeno bleu i quel dommage. 8 7 Najpopularnije bezalkoholno piće u Škotskoj, slično kokakoli. Obično se uzima protiv mamurluka jer sadrži kofein. (Prim. prev.) 8 Franc.: kakva šteta. (Prim. prev.) | |
| | | | BeWareOfMe
Clan
Posts : 61
Join date : 2009-12-11
| | Subject: Re: Dzordzija Nikolson Fri Dec 11, 2009 6:27 pm | |
| moja soba
Blenula kroz prozor; gledam druge ljude koji imaju lep život.
Ko bi pomislio da stvari mogu da budu tako neverovatno zasrane? Imam samo èetrnaest godina, a životu mi je došao kraj zbog sebiènosti takozvanih odraslih. Rekla sam kevi: „Urnišeš mi život. Samo zato što je tvom praktièno došao kraj, nema razloga da to iskaljuješ na meni.“
Meðutim, kao i obièno kada kažem nešto razumno i znaèajno, samo se podsmehnula i namestila svoj brus kao igraè ruskog ruleta. (Ili sam možda htela da kažem – kao bacaèica diska? Ne znam, a i baš me briga.) Kad bih izbrojala koliko mi se samo puta podsmehnula... mogla bih da otvorim radnju za prodaju podsmeha. To jednostavno nije UOPŠTE fer... Kako moji roditelji mogu da me odvoje od ortaka i nateraju da idem na Novi Zeland? Ko još ide na Novi Zeland?
Na kraju, kada sam joj ukazala na to kako je apsolutno beskorisna kao keva, razbesnela se i IZDRALA na mene.
„Odmah da si otišla u svoju sobu!“
Rekoh: „U redu, otiæi æu u svoju SOBU! OTIÆI ÆU u svoju sobu!! A znaš šta æu da radim u svojoj sobi? Ne, ne znaš, pa æu da ti kažem! Jednostavno æu da BUDEM u svojoj sobi. Eto. Zato što nemam šta drugo da radim!!!!!!“
Zatim sam jednostavno zalupila vratima. Ostavila je. Da razmisli šta je uradila.
Nažalost, to znaèi da sam u krevetu, a tek je šest sati.
Oh, Robi, gde si sada? Pa, znam ja u stvari gde si ti, ali zar baš sada da odeš na planinarenje?
Opet, s lepše strane gledano, ja sam sada devojka Seks Boga.
S lošije strane gledano, Seks Bog ne zna da æe njegova nova devojka biti primorana da za nedelju dana ode na drugu (beskorisnu) stranu vasione.
Ne mogu da verujem da posle sveg onog vremena koje je bilo potrebno da se Seks Bog uhvati u klopku, sve one šminke koju sam morala da pokupujem, jurcanja, iznenadnog pojavljivanja na mestima gde bi on izašao... sveg planiranja... sveg sanjarenja – da je sve bilo džabe. Napokon sam uspela da ga nateram da me poljubi (šestica) i on kaže: „’Ajde da se viðamo, ali da neko vreme to nikome ne govorimo.“ I onda Muti, sa svojim klasiènim usranim oseæajem za pravi trenutak, kaže: „Idemo iduæe nedelje za Novi Zeland.“
Oèi su mi od plakanja skroz otekle, kao u miša. Èak mi je i nos otekao. On i u normalnim okolnostima nije mali, ali sada izgleda kao da imam tri obraza. Velièanstveno. Bože, baš ti hvala.
Nikada ovo neæu preboleti.
Vreme veoma sporo prolazi kada je èovek samoubilaèki raspoložen.
Stavila sam naoèare ne bih li sakrila oèi koje mi lièe na malene mašine za mlevenje mesa. To su mi nove koje mi je keva kupila u patetiènom pokušaju da me zainteresuje da idem u onu Kivièastu zemlju. U stvari, delovale su prilièno kul. Izgledala sam malo kao jedna od onih francuskih glumica koja puši goloaz i mnogo plaèe kada pravi pauze dok se ljubi sa Žerarom Depardjeom. Probala sam pred ogledalom da govorim promuklim francuskim akcentom.
„I ondaaa, kada sam bilaaa, kako vi kažete?, une tinejžeeer, mes roditeljiii, mes trés, trés horriblement1 roditeljiii, mene odveliii u Nouvelle Zelaand. Ahh, merde2!“
U tom trenutku sam èula kevu kako se penje uz stepenice, pa sam morala da uskoèim u krevet. Odškrinula je vrata, gurnula glavu i rekla: „Džordži... jesi li zaspala?“
Ništa nisam rekla. To æe je nauèiti pameti.
Dok je zatvarala vrata, rekla je: „Ja ne bih spavala sa sunèanim naoèarima da sam na tvom mestu. Mogle bi da ti se urežu u glavu.“
Kakvo je to roditeljsko ponašanje? Kevino poznavanje medicine isto je kao i æaletovo poznavanje majstorije. A svi smo, vala, videli kako on zamišlja da šupa treba da izgleda. Pre no što je pala na strica Edija.
Kada me je napokon taman uhvatio tragièni dremež, zaèuh viku koja je dopirala iz komšijske bašte. Tamo su bili gospodin i gospoða Komšije, lupali su, drali se i gaðali nešto. Da li je ovo stvarno vreme za buèno ureðivanje bašte? Nemaju nikakvog obzira prema onima koji možda žele da spavaju zato što preživljavaju tragediju. Došlo mi je da otvorim prozor i viknem: „Baštovanite malo tiše, maloumnici jedni!“
Ipak, nije mi se smaralo da ustajem iz svog bolom natopljenog kreveta u koji sam se ušuškala.
muæo uzbudljivomondo
policijska racija
Kada se zaèulo zvono, izletela sam iz kreveta i pogledala odozgo sa stepenica. Keva je otvorila vrata, a na sebi je imala spavaæicu kroz koju je ’ladno moglo sve da se vidi! Èak i ako to ne želite. Što i nisam. Ona uopšte nema ponosa. Na vratima su stajala dva policajca. Onaj krupniji je ispruženom rukom držao neku vreæu ispred sebe, a pantalone su mu oko gležnjeva bile pocepane.
„Je l’ ova jebena maèka vaša?“ – upitao je, ne baš nešto uètivo za jednog državnog èinovnika.
Keva reèe: „Pa, ja... mm.“
Sjurila sam se niz stepenice i prišla vratima.
„Dobro veèe, pozornièe. Ta maèka, da li je otprilike velièine manjeg labradora?“
On reèe: „Da.“
Klimnuh ohrabrujuæe glavom i nastavih: „A da li ima prugasto krzno i fali joj parèe jednog uveta?“
Pozornik Šepa reèe: „Mm... da.“
A ja rekoh: „Ne, izvinite, to onda nije ona.“
Mislila sam da je to zaista baš smešno. On nije mislio.
„Mlada damo, ovo je ozbiljna stvar.“
Keva je poèela, kao i obièno, da se podsmehuje, samo što je to kombinovala sa odmahivanjem glave i nameštanjem sisolina. Strašno neprivlaèan prizor. Pomislih da æe policajac zbog toga da se zbuni i kaže: „Gospoðo, idite i obucite nešto“, ali nije, veæ je nastavio da me napada.
„Zbog ovog stvora su vaše komšije ostale èitav sat zatvorene u svom stakleniku. Posle nekog vremena su uspeli da ulete u kuæu, ali je on onda saterao njihove pudlice.“
„Da, radi on to. On je škotska divlja maèka. Ponekad èuje zov divljine i onda...“
„Trebalo bi da imate bolju kontrolu nad njim.“
Krenuo je satima i satima da zanoveta, na pandurièasti naèin. Rekla sam, što sam strpljivije mogla, iako sam imala dovoljno svojih briga: „Slušajte, roditelji me teraju da idem u Vongamatu. To je na drugoj, daleko beskorisnijoj strani vasione. Na Novom Zelandu. Jeste li gledali Susede? Zar ne postoji nešto što možete da uèinite za mene?“
Keva mi je uputila najgori moguæi pogled i rekla: „Ne poèinji, Džordžija. Nisam raspoložena.“
Izgleda da ni policajac nije bio „raspoložen“. Rekao je: „Ovo je ozbiljno upozorenje. Držite ovog stvora pod kontrolom ili æemo biti prinuðeni da preduzmemo oštrije mere.“
Keva je bila beznadežna kao i obièno. Poèela je da se smeška i pipka za kosu.
„Zaista mi je žao što smo vas uznemirili, inspektore. Da li biste hteli da uðete na jedno piæe ili tako nešto?“
Koji je to bio BLAM. Verovatno je pomislio da u slobodno vreme vodimo kupleraj. „Inspektor“ se sav pretvorio u osmeh i rekao: „Ljubazno od vas, gospoðo, ali moramo da idemo. Da štitimo javnost od pokvarenih kriminalaca, opasnih maèaka i tako dalje.“
Ništa nisam rekla dok sam uzimala vreæu u kojoj se Angus koprcao. Samo sam ironièno bacila pogled na policajèeve izgrizene pantalone.
Keva je POPIZDELA zbog Angusa. Rekla je: „Ima da ga se otarasimo.“
Rekla sam: „Oh, da, savršeno, samo ti meni oduzmi sve što volim i uništi. Samo na sebe misliš. Teraš me da idem na drugi kraj vasione i izgubim jedinog deèka koga volim. Seks Bogovi se ne ostavljaju samo tako, oni moraju biti pod neprestanom prismotrom i...“
Otišla je u svoju sobu.
Angus je izašao iz vreæe i širio se po kuhinji tražeæi da nešto prezalogaji. Preo je kao dva tenka zajedno. Libi je sva sanjiva ušla sa svojim „okivaèem“. Noæna pelena joj je bila puna, otegla joj se do kolena. Poslednja stvar koja mi treba je eksplozija govana u ovo doba noæi. Zato joj rekoh: „Libi, idi reci mami da ti je pelenica puna kake.“
Meðutim, ona reèe: „Ššš, nisi dobla“, i priðe Angusu. Poljubila ga je u nos, a onda isti sisala pre no što ga je odvukla u krevet.
Ne znam zašto joj dozvoljava da mu radi sve što hoæe. Skoro da mi je ruku otkinuo pre neki dan kada sam pokušala da mu uzmem tanjir jer nije sasvim završio s jelom.
ponedeljak, 19. jul
U oèaju oèajanja sam. Prošao je dan i po otkad sam se ljubila sa Seks Bogom. Mislim da imam ljubljenièku krizu. Usne mi se neprestano skupljaju.
MORAM da naðem naèin da ne idem u tu Kivièastu zemlju. Jutros sam otpoèela štrajk glaðu. Pa, biskviti se ne raèunaju.
Zazvonio je telefon.
Keva mi je viknula: „Dži, ljubavi, hoæeš li da se javiš? U kadi sam.“
Viknula sam ja njoj: „Spolja i možeš da se opereš, ali unutra ne.“
Ponovo je viknula: „Džordžija!!!“
Izvukla sam se iz svog kreveta natopljenog bolom, sišla i podigla slušalicu.
Rekla sam: „Halo, ovde Hotel Èemer.“ Èula sam samo krc, krc, buæ, zviz, zviz, pa sam baš glasno viknula: „HALO, HALO, HALO!!!“, a onda se iz daljine zaèuo glas: „U pizdu materinu!“
Bio je to moj otac, iliti Fati kako ga ja zovem. Zove s Novog Zelanda. Bio je, kao i obièno, loše raspoložen bez ikakvog razloga.
„Zašto vièeš u telefon? Uši mi odzvanjaju!“
Rekoh, dovoljno razumno: „Zato što ništa nisi rekao.“
„Jesam, rekao sam halo.“
„E, ja te nisam èula.“
„E, onda nisi slušala kako treba.“
„Kako mogu da ne slušam kako treba kada se javljam na telefon.“
„Ne znam, ali ako iko to može da izvede, onda si to ti.“
Oh, vrti opet staru ploèu; uvek sam ja ta koja sve radi naopako. Rekoh: „Keva je u kadi.“
On reèe: „Samo malo, zar ne želiš da pitaš kako sam?“
„Mm, èek da vidim... smešni brkovi, pomalo glomazan u predelu zadnjice?“
„Nemoj da si tako bezobrazna, u pizdu materinu! Zovi mamu. Dižem ruke od tebe. Ne znam šta uèiš u toj školi osim toga kako da stavljaš karmin i budeš bezobrazna.“
Spustila sam slušalicu zato što on, ako ga èovek pusti, može sto godina tako da gunða. Viknula sam: „Muti, na telefonu je neki muškarac. Tvrdi da je on moj dragi Fati, ali èisto sumnjam, zato što je bio prilièno nadrndan na mene.“
Keva je izašla iz kupatila samo u brusu i gaæicama; kosa joj je bila mokra i cedila se. Ona zaista ima gigantske sisoline. Èudi me što se ne sruši. Gospode bože.
Rekoh: „Znaš, ja sam u veoma osetljivim godinama.“
Samo mi je uputila jedan od svojih oštrih pogleda i zgrabila slušalicu. Dok sam izlazila, èula sam je kako kaže: „Zdravo, dragi. Šta? Znam. Oh, znam. Ne moraš to da mi prièaš... ja sam s njom sve vreme. Pravi košmar.“
Zar to nije fin razgovor?
Kao što i podseæam svakoga ko hoæe da sluša (tj. nikoga), ja nisam tražila da se rodim. Tu sam samo zato što su ona i Fati... fuj... U svakom sluèaju, ja tim putem neæu krenuti.
moja soba
Èula sam je kako brblja sa æaletom, nešto: „Hmmm – pa znam, Bobe... znam... uh, uh... ZNAM... znam. Da, znam...“
Pa, hulahopki mu, kakvi su to ti odrasli? Viknula sam joj: „Nežno mu saopšti vest da ja definitivno, ni za TRILION godina, ne idem.“
Mora da me je èuo, zato što sam èak na spratu mogla da èujem njegovu prigušenu dernjavu koja je dopirala iz slušalice. Dernjava me nije iznenadila jer je moj Fati sklon nasilju. Jednom sam mu sipala losion posle brijanja u pivo, kada nije bio u sobi. Èisto šale radi. Ali on nije shvatio šalu. Kad je prestao da se davi, razbesneo se kao krstareæa raketa i izdrao na mene, baš glasno: „IDIOTE jedan nenormalni!!!“ Zbog ovakvih stvari ima da kasnije u životu plaæam stotine funti na terapije. (Ako i budem imala život, pošto ga sada nemam.)
U svojoj sobi sam, još u pidžami, i puštam tužne pesme.
Keva uðe i reèe: „Mogu li da uðem?“
Rekoh: „Ne.“
Meðutim, to je nije oteralo.
Prišla je, sela na ivicu kreveta i stavila ruku na moju nogu. Rekoh: „Fuuuj!!!“
Reèe: „Vidi, ljubavi, znam da je sve ovo malo komplikovano, naroèito za tvoje godine, ali ovo je za nas zaista velika prilika. Tvoj tata misli da ima realne šanse da nešto uradi sa sobom tamo u Vongamati.“
Rekoh: „A šta mu sada fali? Malo ljudi voli debele tipove sa smešnim brkovima. Na primer, ti.“
Nastavila je zatim roditeljskim tonom: „Džordžija, nemoj da misliš da ti je taj primitivizam zabavan, jer nije.“
„Može da bude.“
„Ne, nije.“
„Pa, ti si se smejala kada je Libi nazvala gospodina Komšiju ’fini drkadžija’.“
„Pa, Libi ima samo tri godine i misli da drkadžija znaèi isto što i Bil ili tata ili slièno. Zar ne možeš na ovo putovanje da gledaš kao na jednu uzbudljivu avanturu?“
„Šta, kao kada, na primer, ideš u školu i onda te iznenada zgazi autobus i moraš da ideš u bolnicu i tako to?“
„Da, kao kada... NE!! ’Ajde, Džordžija, budi drug, mene radi.“
Ništa nisam rekla.
„Znaš da tvoj tata ne može da naðe ovde posao. Šta drugo treba da radi? On se samo trudi da brine o svima nama.“
Posle nekoliko trenutaka je uzdahnula i izašla.
Život je très merde i duplo dupe. Zašto Muti ne razume da ne mogu sada da odem? Ume da bude strašno tupava. Svoju inteligenciju od nje nisam nasledila. Svakako nisam zahvaljujuæi njoj najbolja u... mm... pa, u svakom sluèaju, ništa èime se bavim nema nikakve veze s njom. Ja sam samo nesreæni primalac nekih od njenih gena. Gen orangutanskih obrva, na primer. Ona mora svoje obrve dosta da èupa da bi bile razdvojene i to je sebièno prenela na mene. Od kada sam greškom svoje obrijala prošle godine, deluju mi još šašavije i izbaèenije. Brijanje ih je podstaklo da rastu oko metar nedeljno. Ako bih ih pustila, do oktobra bih oslepela. Džes ima normalne obrve. Zašto ne mogu i ja?
Takoðe, kada sam kod te teme, najgore od svega je to što mislim da sam od nje nasledila i gene za grudi. Moje sisoline definitivno rastu. Brine me jako da æu završiti s ogromnim grudima kao i ona. Njene svi primeæuju.
Kada smo jednom feribotom išli za Francusku, æale je rekao kevi: „Koni, nemoj da stojiš previše blizu ograde, inaèe æe ti grudi proglasiti za opasnost po plovidbu.“
Malopre mi je sinulo!! Tako je oèigledno. Ja sam zaista genije! Prosto k’o pasulj. Reæi æu kevi da æu ostati da... ÈUVAM KUÆU!! Ne može kuæa samo tako da se ostavi prazna na nekoliko meseci jer bi... mm... mogao da se neko bespravno useli u nju. Anarhisti koji æe ofarbati sve u crno, ukljuèujuæi, verovatno, i pudlice gospodina i gospoðe Komšija. Preklinjaæe oni da im se vrati Angus.
Izvrsna, sjajna, fabulozna ideja!! Keva æe, nema sumnje, shvatiti njen smisao.
Obeæaæu da æu se zaista ponašati zrelo, odraslo i odgovorno. Glavni razlog što želim da ostanem u Engleskoj je njen izvanredno dobar obrazovni sistem. Tako æu prodati Muti ovu foru.
„Muti“, reæi æu, „ovo je prelomni period u mom školovanju. Mislim da æe me možda izabrati u hokejaški tim.“
Hvala bogu što nisam kevi pokazala izveštaj sa ocenama od prošle godine. Poštedela sam je èitanja iste tako što sam se ja potpisala.
Èovek bi pomislio da Oštrokonða može da smisli da napiše nešto maštovitije nego beznadežno detinjasto ponašanje na èasovima. Samo zato što me je uhvatila da imitiram (i to odlièno) klicu tetanusa.
Mogla bih da pravim sjajne žurke na koje bi svako zaista želeo da doðe. Napraviæu spisak svih ljudi koje æu pozvati na žurke:
Prvo – Seks Bogovi
Robi... mm, to je to.
Drugo – Prva ekipa
Rouzi, Džuls, Elen i, pretpostavljam, Džes, ako zategne svoje gaæice i malo se potrudi oko mene. Malo zabušava kod svoje ortakinje otkad ima Toma.
Treæe – bliske drugarice
Mebs, Sara, Peti, Ebi, Fibs, Heti, Bela... devojke s kojima volim da se zezam, ali kojima ne bih baš pozajmila kevinu kožnu jaknu da... a onda poznanike i veselu braæu.
Mogla bih èak i da dozvolim glupavim igraèima kao što je Sven da doðu ako imaju prijatnu ili zabavnu liènost (kao i poklone za mene).
Da vam kažem koga neæu zvati – Smrdu P. Grin, eto koga. Njoj je definitivno zabranjen ulaz. Ako me sledeæe školske godine opet nateraju da sedim s njom, definitivno æu se ubiti. Zašto ona toliko smara? Radi to namerno da bi me nervirala. Gaji hrèke. Šta je s njom?
Ko æe još biti na spisku nepoželjnih? Kretenuša Lindzi. Robijeva bivša. Bilo bi okrutno pozvati je i dozvoliti joj da gleda kako smo Robi i ja tako sreæni i kako se ljubimo pred njom, itd. Osim toga, ubila bi me, a to bi pokvarilo atmosferu na žurci.
Ko još? Oh, znam, Džeki i Elison, inaèe poznate kao Guzate bliznakinje. Ne mogu da doðu zato što su isuviše proste.
Gledam kroz prozor. Vidim Marka, deèka s najveæim ustima u vasioni, kako ide u grad sa svojim ortacima. Ljudi se tamo zabavljaju. Mrzim to. Ja nemam nijednog pravog prijatelja – èim se pojavi neki deèko, oni me jednostavno zaborave. To je patetièno.
Ja nikada ne bih mogla da budem tako plitka.
Pitam se da li se Seks Bog dvoumi u vezi sa mnom zbog mog nosa?
Džes je telefonirala. Otkaèila se od Toma bar na sekund. Reèe: „Jesi li joj veæ rekla da ne ideš?“
„Ne. Pokušavam, ali me ona ne primeæuje. Rekla sam joj da je ovo za mene veoma važan period jer imam èetrnaest godina i da sam na pragu ženstvenosti.“
„Na èemu?“
Džes ume da bude pola devojka – pola repa. Rekoh: „Da li se seæaš šta je naša poštovana direktorka, Perce, rekla na kraju drugog polugodišta? Rekla je: ’Devojke, vi ste na pragu ženstvenosti i zato više ne želim da vidim da ste na nosevima iscrtavale lažne pege. To je glupavo i nije niti smešno niti vam prilièi.“
„Lažne pege jesu smešne.“
„Znam.“
„Pa zašto bi Perce rekla da nisu?“
„Džes.“
„Šta je?“
„Ej, umukni.“
U krevetu su mi Libi, njena barbika u ronilaèkoj opremi s rukama poput èeliènih viljušaka, i lokomotiva „Tomas Tenk“. Kao da spavam u kutiji sa igraèkama, ali ne baš udobnoj. Pored toga, Libi me je terala da se igramo eskimskih poljubaca; od toga mi je nos otekao. Rekla sam: „Libi, sad je dosta sa Eskimima“, ali je ona samo dodala: „Kviglkvoglugug“, što je, pretpostavljam, mislila da znaèi nešto na eskimskom.
Šta se to dešava s mojim životom? Zašto je on tako duboko antifantastièan?
Gledam kroz prozor u nebo i sve one zvezde. Pomislih na sve ljude u istoriji i tako dalje, koji su bili tužni i tražili pomoæ od Boga. Pala sam na kolena (što je malo zabolelo pošto sam se spustila na tanjir sa sendvièima sa džemom koji sam bila ostavila kraj kreveta). Kroz suze sam se molila: „Molim te, Bože, daj da zazvoni telefon i da to bude Robi. Obeæavam da æu stalno iæi u crkvu ako on nazove. Hvala ti.“
To ti je Naš Fati na Nebu. U èemu je, do ðavola, štos moliti Boga za nešto ako to ne dobijete?
Odluèila sam da sutra kupim jednog Budu.
Pošto imam malo vremena, možda bi bilo u redu da nešto potražim od Bude pre no što stvarno investiram u njegovu figuricu.
Ne znam zaista kako da se obratim Budi. Nadam se da razume engleski. Oèekujem da, kao i veæina božanstava, èita misli.
Pošto nisam dugo aktivni budista (pola sata), ogranièiæu svoje zahteve na najneophodnije stvari.
A to su:
1 Da kada predložim kevi da me ostavi da èuvam kuæu ona kaže: „Naravno, dušo moja.“
2 Da Seks Bog nazove.
Neka bude samo to. Neæu sada da tražim ono u vezi s nosom (da je manji i istureniji) i smanjenjem grudi, inaèe bih ostala èitavu noæ i Buda bi mogao pomisliti da sam bezobrazni novopeèeni budista i da verujem samo zato da bih nešto dobila.
utorak, 20. jul
Moja soba... koja æe uskoro postati Budino svetilište. Ukoliko se Bog ne sabere. Ptice cvrkuæu kao ptice na ptièjoj žurci. Divan sunèan dan. Za neke. Vidim kako se sunèeva svetlost odbija o æelu gospodina Komšije. Igra se sa svojim glupavim, kevtavim i umišljenim malim kuèiæima. Samo trenutak. Ugledah Angusa kako se šunja oko saksija pored šupe. Uh-oh, deluje mi pomalo gladno, kao da bi mu dobro došao sendviè s pudlicom. Bolje da odem da ga odmamim nekom kobasicom i time spreèim incident s policijom.
Pa džinovskog mu šorca gospodina Komšije, kako mogu da budem budista kad me stalno prekidaju? Kladim se da Dalaj Lama nema maèku. Ili æaleta u Novom Zelandu. (Pitam se da li se otac Dalaj Lame zove Dalaj Æale?... Ponekad samu sebe zapanjim, jer, iako mi je život èista kopija farse, i dalje mogu da se smejem i šalim!!)
U èemu je štos? Keva se samo nasmejala kada sam joj kazala da æu da pazim kuæu i rekla mi je da idem da se spakujem.
Iako je sasvim oèigledno, ja sam zaista utuèena i ležim u krevetu. Keva ulazi, pretura po stvarima sva užurbana i ponaša se kao da život nije tragedija jedne farse (a jeste). Naterala me je da ustanem i pokažem joj šta sam spakovala za Vongamatu. Razbesnela se kao balistièka raketa. „Muškarci su sa Marsa, žene su sa Venere, uvijaèi za trepavice, dva bikinija i štrikani džemper?!!“
„Pa, neæu nigde da izlazim. Ne volim ovce, a i srce mi je slomljeno.“
„A bikini æeš možda da nosiš?“
„To sam spakovala samo iz zdravstvenih razloga.“
„Kakvih zdravstvenih razloga?“
„Pa, ako ne mogu zbog tuge ništa da jedem, sunèevi zraci mogu da mi pomognu da ne dobijem rahitis. Uèili smo to na biologiji.“
„Tamo je zima.“
„Tipièno.“
„Ponašaš se smešno.“
E, tada je sav bol poèeo da uz bes izlazi iz mene. „Ja sam smešna!!?? Ja sam smešna!!??? Nisam ja ta koja hoæe nekog da odvuèe na drugi kraj sveta bez IKAKVOG razloga!!“
Sva je pocrvenela. „Bez ikakvog razloga?! Pa ideš da vidiš tatu!“
„Predajem se.“
„Džordžija, užasna si!“ I izlete iz sobe.
Doðe mi malo da zaplaèem. Nisam ja kriva što sam užasna. Pod pritiskom sam. Zašto tata ne može da bude ovde? Onda bih mogla da budem užasna prema njemu a da se ne oseæam tako užasno. (A da pri tom ne moram da idem na drugu stranu planete. Veæina tinejdžera samo uðe u dnevnu sobu da bi bila užasna prema svojim oèevima.)
Nije lako kada vam æale nije tu, to je ono što ljudi ne shvataju. Ja sam faktièki (ne raèunajuæi kevu, babe i dede, mog usranog roðaka Džejmsa itd.) siroèe.
Libi mi se ušunjala u sobu noseæi, zaista pažljivo, tanjir mleka. Išla je na vrhovima svojih malih prstiju i prela kao maèka. Rekoh joj: „Libice, baš si fina. Spusti to dole; Angus je izašao u lov.“
Veoma lagano, na vrhovima prstiju, prinela mi je onaj tanjir i spustila ga na sto. Stavila mi je ruèice na glavu i poèela da me miluje po kosi. Oèi mi se ispuniše suzama. Rekoh: „Ako ja u životu ne mogu da budem sreæna, pokušaæu da se pobrinem da ti imaš fin život, Libice. Odreæi æu se svih misli o svojoj sreæi i biti nešto kao tvoja budistièka dadilja. Zbog tebe ima da nosim ravne cipele i one užasne narandžaste mantije...“
Onda je Libi poèela baš grubo da mi gura glavu ka onom tanjiru s mlekom. „’Ajde, Džodži, ’ajde, mlecni napitak.“
Uskoro ima da me natera da spavam u korpi za maèke. Keve mi, mislim da je krajnje vreme da krene u obdanište i meša se malo s normalnom decom.
Let do Novog Zelanda traje dvadeset i èetiri sata.
Stric Edi je uz tutnjavu stigao na svom predratnom motoru. Došao je po Angusa. Kako mogu da živim bez te ogromne èupave budale? Kako on može da živi bez mene? Niko drugi ne poznaje njegove navike. Ko još zna da on voli da mu kobasice nataknete na kanap da bi mogao da skaèe na njih skriven iza zavese? Ko još zna kako juri miševe? Svakako ne stric Edi. On zaista dolazi s planete ludaka. Ušao je obuèen u kožnu bajkersku garderobu, skinuo kacigu i rekao: „Kako je, prevarant?“
Šta je njemu? Ne znam zašto keva misli da bi neko æelav i æaknut kao on mogao da brine o jednoj životinji. U svakom sluèaju, nebitno je šta ko misli, pošto on u zilion godina nema šanse da uhvati Angusa i strpa ga u korpu.
Mislim da ne mogu biti tužnija. Neæemo biti kod kuæe mesecima: nedostajaæe mi svi prijatelji; izgubiæu SG-a; propašæe mi hokejaška karijera. Svako zna da Maori ne igraju hokej. Oni igraju... mm... u svakom sluèaju, nismo još radili Novi Zeland na geosu, tako da ne znam šta oni rade. Koga je briga? | |
| | | | BeWareOfMe
Clan
Posts : 61
Join date : 2009-12-11
| | Subject: Re: Dzordzija Nikolson Fri Dec 11, 2009 6:28 pm | |
| DA ME SADA NEKO VIDI nove ispovesti Džordžije Nikolson Luiz Renison Preveo Zoran Ilić Još jednom, ovo genijalno delo posvećujem svojoj divnoj porodici (koju mnogo vobim) i mojim ortacima koji su više no čudečanstveni. Muti, Fatiju, Soši, Džonu, Eduardu Delfon su Delgardu, Onoru, Libzi, Mili, Erou i Džoli, Kimbo, ogranku u Kivičastoj zemlji, Slanom Keru, Džuls i Mogulu, Velikom debe lom Bobu, Džimdžemsu, Eltonu, Džedboksu, Lozeru, gospo đi H., Džefu, gospođici Morgan, Alanu „nije trajna“ Dejvisu, Dženksu Penkalu, Kim i Sendi, Crnom Keru, Spuštenopantalo niću i njegovoj divnoj verenici, Endiju Pendiju, Filu i Rut, Petlu sa severa i njegovoj porodici, Luki i Sju, Toniju Mantiji, Janu Kompjuteru, Prvoj ekipi iz Parklendsa iz Sent Nika. Ekipi iz Engleske: Brendi, Jasemin (ćao!!!), Margot i svima iz izdavačke kuće Pikadili. Posebno hvala sjajnoj Emi, najbo ljem PRu za koga zna čovečanstvo. Bajnim tipovima iz izdavačke kuće Skolastik: Dejvidu, Gavinu, Džesiki i Helen. Mnogo ljubavi i hvala čarobnoj Kler (Carici) i Gijonu, kao i uvek. Hvala porodici HarperKolins. I na kraju, Igram gologuza je posvećeno divnim ljudi ma koji su pročitali moje knjige i pisali mi koliko ih mnogo aime. Sve vas volim. Zaista. Keve mi. Franc. aimer – voleti. (Prim. prev.) Naslov originala Louise Rennison DANCING IN MY NUDDY-PANTS more confessions of Georgia Nicolson Copyright Louise Rennison, 2002 Translation Copyright 2006 za srpsko izdanje, LAGUNA ona koja se zadnja smeje, najupišanstvenije se smeje nedelja, 21. novembar moja soba podne u pravoj liniji lije kao iz kabla Malopre sam videla jednog vrapca kako ga je kiša bukval no sprala sa grane na kojoj je stajao. Trebalo je da raširi kišobran. Ipak, čak i da jeste raširio kišobran, možda bi se okliznuo na parče mokrog lista i stropoštao na neku veveri cu u prolazu. Eto takav vam je život. Pa, takav je moj život. Ponovo sam prešla granicu Doline Zbunjenih i plovim lagano Svemirom Ogromne Crvene Dupatosti. Šta je to sa mnom? Ja volim Seks Boga i on je moj samo jedan i jedi ni, ali pokušajte da to kažete mojim usnama. Dovoljno je da Dejv Upiš samo kaže: „Duguješ mi poljubac“, i one poči nju da se puće. Pa, onda ubuduće neka se same zabavlja ju s momcima. 12.30 Pitam se zašto me Seks Bog nije zvao? Ukrućeni Dilani su se juče vratili sa onih sastanaka u vezi sa snimanjem albu ma. Možda ga je umorila vožnja kombijem od Londona? LUIZ RENISON DA ME SADA NEKO VIDI Ili je možda razgovarao sa Tomom i ovaj je slučajno rekao: „Oh, Robi, sinoć smo svi išli na riblju žurku i kada smo igrali masne fote, tvoja nova devojka Džordžija se slučajno ljubi la sa Dejvom Upišom. Trebalo je da budeš tu, bilo je to sjaj no ispoljavanje crvene dupatosti. Dopalo bi ti se!“ Oh, bože. Oh, božanski bože bože. Ja sam crvenodupa ta namiguša. 12.35 S druge strane gledano, niko me nije video kako se slučaj no ljubim sa Dejvom Upišom, tako da će to možda ostati tajna koju nikada neću otkriti. Čak ni u grobu. 12.45 A šta ako je Džes slučajno pomislila na nešto drugo osim na svoje šiške, sabrala dva i dva visàvis Dejva Upiša i izbr bljala se kod svog nazovidečka Toma. Ona je ipak Radio Džes. 13.00 Telefonirala bih ja Džes, ali izbegavam da siđem u prize mlje zato što tamo vlada čist ludizam. Gospodin i gospo đa Odprekoputa su bar trilion puta dolazili uzvikujući: „Zašto? OH Zašto???“ i „Kako?“, a povremeno i „Pitam vas zašto? I kako?“ Bar nisam jedina crvenodupata namiguša u svemiru, u stvari bar ne u našoj ulici. Naomi, njihova seksi mačkica Franc.: nasuprot, prema. Džordžija pogrešno koristi ovaj izraz u značenju „u pogledu“ i „povodom“. (Prim. prev.) sa pedigreom, trudna je, iako je bila vekovima u kućnom pritvoru. Pa, kao što sam i rekla svima koji su mogli da raz umeju i ono najjednostavnije (tj. mene i... mm... to je to), Angus ovaj put nije kriv. On je samo nevini posmatrač u krznenim pantalonama. 14.05 Na kraju sam bila primorana da siđem u prizemlje i vidim da li mogu da nađem malo starog dobrog vitabiksa za jelo. Na svu sreću, gospodin i gospođa Odprekoputa su otišli kući. Ipak, Umobolovođa (ćale) se durio i brektao, pokuša vajući da se ponaša kao odrastao čovek, uvrćući svoju sme šnu bradu, nameštajući pantalone i tako dalje. Rekoh: „Fati, ljudi bi te ozbiljnije shvatili kada ti taj mali jazavac ne bi živeo na bradi.“ Izgovorila sam to na vedar i très amusant način, ali je on po običaju senzacionalno popizdeo. Razdrao se: „Ako ne umeš da budeš razumna, onda ĆUTI!“ Keve mi, s obzirom na to koliko mi je puta rečeno da ćutim, džabe sam straćila vreme učeći da govorim. Mogla sam da postanem pantomimičar. 14.15 Pantomimom sam objasnila da želim da pozajmim petaka, ali se Muti pravila da ne razume šta sam htela. Poznata marka kukuruznih pahuljica koje se koriste obično za doručak. (Prim. prev.) Franc.: veoma zabavan. (Prim. prev.)LUIZ RENISON 0 DA ME SADA NEKO VIDI ponovo u mojoj sobi 14.45 Gospodin i gospođa Odprekoputa su ponovo došli, zajed no sa umobolnim pojačanjem (gospodinom i gospođom Komšijama). Pomislih da bi bolje bilo da siđem dole i vidim šta se dešava. Hvala bogu, od Angusa nije bilo ni traga ni glasa. Mislim da ovo nije žurka u njegovom fazonu (tj. žur ka zvana „linčovanje mačke“). Gospodin Odprekoputa (Kolin) pomalo podseća na Fatija, tj. samo se dere, namešta pantalone i nerazuman je. Reče: „Vidite, ona je sasvim sigurno, znate... mm, nose ća. Pitanje je ko je otac?“ Ćale (poznati zlostavljač mačaka) reče: „Pa, Koline, kao što znaš, mi smo Angusa vodili kod veterinara i ... mm, sre dili ga. Tako da je to isključeno što se njega tiče.“ Gospođa Odprekoputa reče: „I njemu su... sredi li, je l’ tako? Njegove... pa... mislim skroz su mu ih... mm, odsekli?“ Ovo je bilo odvratno! Pričali su o Angusovim pantalo nozmikijevim prikačcima, koji bi trebalo da ostanu u pri vatnosti njegovih pantalona. Sto godina su tako izokola trtljali, ali kako bi to Macan Henri, naš nastavnik francu skog na hospitovanju, rekao, to je „le grand mystère de les pantaloons“. Sad se setih, trebalo bi da uradim domaći iz francuskog, ne bih li i dalje bila najbolja iz tog predmeta. Franc.: velika misterija pantalona. (Prim. prev.) 14.55 Evo kako glasi moj domaći iz francuzičastog: „Nažalost, pri likom vašeg boravka u gîteu, otkrivate da vam je ukraden bicikl. Odlučujete da date oglas u lokalnim novinama. Napi šite na francuskom sadržaj vašeg oglasa.“ 15.00 Moj oglas glasi: „Merci beaucoup.“ 16.00 Malo sam se oraspoložila pošto je deda došao i upalio se od svoje lule. Nije je dobro bio ugasio, pa ju je onda takvu gurnuo u džep od pantalona. Samo ga je moja hitra intervencija polivanjem sodavodom sprečila da ne ode u pakao za matore. 16.05 Još nema poziva od SBa. Ponovo sam na ljubavnim mukama. 16.10 Telefonirala sam Džes. „Džes.“ „Šta je?“ „Zašto tako kažeš ’šta je’?“ „Kako to?“ „Znaš, nekako... smešno.“ Franc. gîte – obitavalište, prebivalište. (Prim. prev.) Franc.: Mnogo hvala. (Prim. prev.)LUIZ RENISON DA ME SADA NEKO VIDI „Ja uvek tako kažem ’šta je’, ukoliko ne govorim na fran cuskom; u tom slučaju kažem ’quoi?’ ili ako je reč o nemač kom, kažem...“ „Džes, ućuti.“ „Šta je?“ „Nemoj ponovo da počinješ, pusti me da pređem na stvar.“ „Opa.“ „Džes.“ „Izvini, nastavi, pređi na svoju stvar.“ „Pa, znaš kada smo se igrali masnih fota...“ Ona poče da se smeje na način koji vas neobično ner vira, čak njoj nesvojstven – nekako frkćući. Na kraju reče: „Bilo je upiš. Zar ne? Pa, osim onoga kada si me naterala da naguram sve ono povrće u gaće. Još u njima imam gru dvice zemlje.“ „Džes, sada, kao ni u neko drugo vreme, nije trenutak da raspravljamo o tvojim gaćama. Ovo je, verovatno, situ acija čistog očajnitisa.“ „Zašto?“ „Pa, nisam se čula sa Seks Bogom i mislila sam da možda...“ „Oh, zar ti sinoć nisam rekla? Rekao mi je da ti kažem da se nađete kod tornja sa satom. Mora svojim matorima danas po podne da pomogne da nešto raspakuju za rad nju. Izgleda da će početi sa prodajom sjajne nove sorte mediteranskog paradajza koji...“ „Džes, Džes. Ti si opsednuta paradajzima, u tome je jad nizam tvog života, ali ja samo hoću da znam ovo: U KOLI KO SATI ti je Robi rekao da će se naći sa mnom kod tornja sa satom???“ Malo se nadurila na mene, ali reče: „U šest.“ Oh, hvala ti, hvala ti. „Džes, ti znaš da sam te ja oduvek volela.“ Posle ovoga ona se malo unervozi. „Šta sad hoćeš? Imam da radim domaći i...“ „Džes, Džes, moja petite amie, nemoj da avezvous une nervni slomčić. Samo kažem da si mi ti ortakinja broj jedan, prvoklasna, svih vremena.“ „Jesam li?“ „Mais oui.“ „Hvala.“ „A šta hoćeš da mi kažeš?“ „Mm... do viđenja?“ „Ne, hoćeš da mi kažeš koliko me aussi 0 voliš.“ „Mm... da.“ „Da šta?“ „Mm... jeste.“ „Kaži onda.“ Nastade baš poduža pauza. „Džes, jesi li tu?“ „Hmm.“ „Hajde, naša ljubav je takva da se može izreći.“ „Moram li da kažem?“ „Oui.“ „Ja... te volim.“ Franc.: mala prijateljice. (Prim. prev.) Franc.: imate li jedan. (Prim. prev.) Franc.: Pa naravno. (Prim. prev.) 0 Franc.: takođe. (Prim. prev.)LUIZ RENISON DA ME SADA NEKO VIDI „Hvala. Vidimo se kasnije, lejzibejzi.“ I spustih slušalicu. Ja sam bez sumnjičanske sumnje VEOMAA amusant!!! 16.30 Imam taman dovoljno vremena da nanesem masku ne bih li obeshrabrila velike potkožne bubuljice da pomole svo je ružne glavurde, a zatim da stavim ugrejane papilotne radi postizanja maksimuma rastresitosti svoje kose. I na kraju, pregled čitavog tela da slučajno nema nekog znaka orangutanstvenosti. 16.45 Dobro, a sada nekoliko umirujućih vežbi joge ne bih li pri premila telo i duh za ljubljenje. (Mada se kladim da gospo din Joga kaže: „Izbegavajte stav na glavi kad su vam papilotne u kosi, pošto to prouzrukuje bol i padanje na ormar.“ Samo bi on to očigledno rekao na joginskom.) Uhoh. Osećam da mi pomalo ona glupava strana mozga izbija u prvi plan. Misli na smirizam. 17.00 Koji baksuz. Upravo sam izvodila „kučeću pozu“, kada mi Libi ulete u sobu i poče da svira bubnjeve po mom dupe tu i peva svoju najnoviju omiljenu dečju pesmicu „Bee bee beje boce“. O bocama koje bleje. „Bee bee beje boce“ je zamenila „Meri salo imala, sa belim sisama“, koju je neka da najviše volela. 17.05 Od Angusa ni traga ni glasa. Umobolnici i dalje u prizemlju održavaju svetski samit o mačkama. Iz kuhinje je dopira lo zveckanje čaša, što znači da se iznosi vino tinto, tako da će kasnije, kada se ponapijaju, verovatno doći do borbe pesnicama. Uobičajeni napad uznemirenosti povodom toga šta ću da obučem. U pet sati zvanično pada mrak, pa moram da izađem u garderobi koja je za prelaz iz dana u veče. A i pomalo je cičazimično. 17.10 Pa, mislim da ću se odlučiti za crnu rolku i kožne čizmice... (naravno, i pantalone). A da bih posedovala i neophodan nagoveštaj sofsticirizma, što da ne pozajmim kevin par fem paloma? Neće imati ništa protiv. Svakako, ukoliko ne sazna, a u tom slučaju će me ubiti. 17.15 Keva u tašni ima plastični šešir za kišu! Kako bi jadno bilo videti je s njim na glavi. Opet, s vedrije strane gledano, to znači da ona zauzi ma razumniji stav prema svojim godinama. Nadam se da to znači da će pobacati svoje mini suknje i nabaviti razum no donje rublje. Oh, stanite, nije to šešir za kišu, to je nekoliko plastič nih drangulija za Libi, zlu ne trebalo. Dobro, čovek treba i te kako biti oprezan visàvis dupičanskih nevolja i moje drage sestre.LUIZ RENISON DA ME SADA NEKO VIDI 17.30 Seks Bože, evo me, dolazim! Nisam htela da se smaram i prekidam zabavu umo bolnika; jednostavno sam na stočiću za telefon ostavila cedulju: Dragi M. i F., Nadam se da se lepo provodite na žurki povo dom linčovanja mačke. Za užinu sam našla parče bajatog tosta i džejmi dodžer da ne bih dobila skorbut, pa sam izašla. Setite me se kada ugrabi te trenutak za to. Vaša kćerka, Džordžija P.S. Otišla da se vidim sa Džes zbog domaćeg iz francuzičastog, vraćam se oko 2.00 Hahahaha très amusant (pazi da nije). 18.00 Kako sam ušla u glavnu ulicu, mogla sam da vidim Seks Boga koji me je čekao kraj tornja sa satom. Nabih se nakrat ko u ulaz jedne prodavnice ne bih li malo namestila sisoli ne i nanela sjaj za usne. Takođe pomislih da bi trebalo da provežbam da kažem nešto normalno tako da i u slučaju da mi se mozak raspadne (kao što se obično i dešava kada se vidim s njim) moje usne mogu da nastave s pričom bez Jammie Dodger, marka popularnog britanskog kolača napravlje nog od biskvittesta i džema od šljiva ili malina. (Prim. prev.) obzira na to. Pomislih da je jednostavan pristup najbolji. Nešto kao: „Ćao“, (pauza, malo seksi osmeha, usne su raz dvojene, a nozdrve nisu divljački raširene), a zatim „dugo se nismo uživali“. Kul – pomalo ekscentrično, ali bez nagoveštaja da je mozak otišao na odmor na Kipar. Izađoh iz onog ulaza od prodavnice i krenuh ka njemu. On me onda ugleda. Oh, nebesa mu, gospodin Sjajni je aterirao. Svojim seksbogovskim glasom reče: „Ćao, Džordžija“, a ja rekoh „Ćao, Uživancijo.“ Uživancijo??? On se nasmeja. „Džordžija, uvek mi je pomalo zagonet no šta ćeš prvo da odvališ. To obično stvari čini boljim...“ I uhvati me za ruku i privuče k sebi. Kratka poseta Broju Četiri iz registra ljubljenja (poljubac koji traje tri minuta bez uzimanja vazduha). Mljacmljacimljac i čudečanstveno. Kad bih samo mogla da ostanem zauvek prikačena za nje gove usne, bila bih presrećna. Naravno, mrtva zbog gladi, ali presrećna. Mrtva presrećna. Umukni, umukni!! Mozak zove usta, mozak zove usta: ni u kom slučaju ne pominji da budeš zauvek prikačena za njegove usne. Kad prestade sa sjajnim ljubljenjem, Seks Bog me pogle da. „Jesam li ti nedostajao?“ „Da li je papa običan sveštenik?“ Nasmejah se kao umo bolnik na žurci umobolnika (tj. MNOGO). On reče: „Mm ne, nije.“ O čemu on to priča? Već sam otkačila. Na svu sreću, SB je hteo da mi ispriča sve o putu u Lon don i Ukrućenim Dilanima. Otišli smo i popili po kapučino LUIZ RENISON DA ME SADA NEKO VIDI kod Luiđija. Kao što sam više puta i rekla, ja baš ne volim da naručujem kapučino. Posebno zato što ne želim da mi se naprave brkovi kao u Deda Mraza. Usavršila sam način kako da izbegnem da mi se od pene naprave brkovi; pijete kafu kao hrčak. Skupite usne baš jako, a onda samo srčete kroz sredinu. Zamislite da ste hrčak koji pije kafu kod Hrč ka, najpoznatijeg kafća za hrčke. Umukni, umukni!!! Seks Bog mi je sve ispričao o nekom zastupniku izdavač ke kuće koji im je ponudio ugovor za snimanje albuma i kako su odseli u nekom divnom hotelu sa rumservisom i kako su razgledali London. Dok sam kao hrčak srkala kafu, upitah: „Jesi li video Sme nu straže?“ On reče: „Smenu straže?“ Oh ne... zaboravila sam da svoje usne, skupljene kao u hrčka, vratim u prvobitan položaj. „Straže. Smenu straže.“ On izgleda stvarno nije imao ništa protiv što mu je devojka totalni idiot, zato što se nagnuo preko stola i polju bio me. Na javnom mestu!!! U kafću!! Kao u nekom francu skom flmu. Svi su gledali. Naravno, to je onda značilo da sam morala da odjurim u WC radi hitnog nanošenja sjaja za usne. Biti devojka Seks Boga je veoma naporan posao; to bi neki ljudi mogli da znaju. Izašli smo iz Luiđija i krenuli ka mojoj kući držeći se za ruke. Hvala bogu što smo Robi i ja približno iste visine. Ne moram uz njega da idem pogrbljeno kao orangutan, kao što sam to morala uz Marka Velika Usta. Mislim da to sva kako znači da smo mi savršeni partneri, zato što su nam ruke iste dužine. 22.05 Kada smo stigli do početka moje ulice, rekoh Seks Bogu da će biti bolje ako se ne pojavi pred mojim roditeljima zbog frke sa Angusom. Pitao me je šta se desilo i ja mu rekoh: „Pa, ukratko, Nao mi je trudna i prst srama je uperen u Angusa, iako on, znaš... nije isti kao i ostali muškarci kada je reč o pantalonozmiki jevim prikačcima.“ Kada sam konačno uspela da se odlepim od SBa, on mi podari jednu baš neverovatnu Šesticu, sa malo Šestice i jedne četvrtine (rad jezikom sa grickanjem usana). Uspe la sam da se ne srušim i skoro mu kao normalna ličnost mahnula kada je otišao kući. Mislim da sam čitav događaj propratila sa sofsticirizmom. Tako bar želim da mislim. Naći ću se sa SBom u četvrtak posle Aušvica. Uraa!!! Sve će biti fanta fanta fantastično, a verovatno i bon. Zauvek. 22.32 Greška. Fati je imao svoj uobičajen izliv gubitka razuma kada sam ušla u kuću. „Ti se prema ovoj kući ponašaš kao prema jebenom hotelu.“ Pazi da nije. Sanitarna inspekcija bi ovo mesto odmah zatvorila kada bi videla stanje u kom mi je soba. U kom pri stojnom hotelu postoji žgepče koje sere po ormarima? Franc.: dobro. (Prim. prev.)LUIZ RENISON 0 DA ME SADA NEKO VIDI kuhinja Muti je na sebi imala ono što ona zamišlja da je seksi negliže. Pokušala sam da na to ne obraćam pažnju i rekoh: „Šta se desilo sa žurkom priređenom u čast linčovanja mačke?“ „Pa, iako gospodin i gospođa Odprekoputa u načelu misle da bi od Angusa trebalo napraviti krznenu tašnu, morali su priznati da je on svakako nevin što se tiče Nao mine trudnoće.“ Ona izgleda misli da je sve ovo baš zabavno. Opet, to je ista ona žena koja je, kada sam je pitala da li je ikada ikoga prevarila, rekla: „Da, i bilo je super.“ Jadni Angus je nevina žrtva Naomine crvene dupatosti. Ovo je i meni lekcija o tome kuda drečava i bujna crvena dupatost može odvesti. Na svu sreću, izvukla sam se. 22.45 Toliko sam iscrpljena životnom napetošću da jedva imam snage da lice očistim, toniziram i nanesem kremu, a kamoli da stavim selotejp na šiške. Tako jedva čekam da legnem i odmorim se u svom ljubavnom budoaru. 23.00 Libi mi je PONOVO natrpala sve svoje igračke u krevet! Sve glave su im poređane na mom jastuku. A neke od njenih igračaka se baš bukvalno i sastoje samo od glava. Ne znam tačno koliko će joj odrubljivanje glava dobro doći u budu ćem životnom pozivu, ali je jebeno dobra u tome. Libica je gologuza iskočila iz mog ormara. Na sebi je imala MNOGO kevine senke, ali ona nije bila naneta samo na oči. „Ravo, Džondža, ja cam!!!“ „Libice, znam da si ti – vidi, dušo, zar ne bi volela da odeš u vlastiti ljupki, udobni krevet i ...“ „Umukni, nisi dobla kuca. Ajde lezi.“ „Libi, ne mogu da legnem; nabila si mi toliko stvari u krevet.“ „Nicam.“ „Jesi.“ „Lezi.“ „Vidi, daj da samo nešto izvadim da napravim malo mesta... vidi, samo ću da sklonim ovaj buđavi krompir...“ „Grrr...“ „Ne ujedaj!!!“ ponoć Ako budem morala još jednom da otpevam „Vini Plju“ gospodinu Krompiru, možda ću se ubiti. Otišla sam do sobe svojih nazoviroditelja i iz hodnika razgovarala s njima. Već sam ranije videla ćaleta u pidžami i to nije prizor za nekog ko je osetljiv i umetnički nastrojen kao moi. „Halo... ja sam. Džordžija. Sećate me se? Vaša kćer. A vaša druga kćer, Libi, sećate li se nje? Visoka sedamdeset i pet centimetara, plava, nerazumno nasilna?? Ste se setili?“ Franc.: ja. (Prim. prev.)LUIZ RENISON DA ME SADA NEKO VIDI Fati viknu: „Džordžija, šta je sad? Zašto nisi u krevetu? Sutra ideš u školu.“ „Halo, oče, baš je divno ponovo razgovarati s tobom...“ „Džordžija, ako moram da ustanem iz kreveta i slušam još tvojih gluposti... pa, znaš, nisi toliko velika da te ne bih mogao ošamariti!“ Ošamariti? Da li je on to konačno pukao? On nikoga u svom životu nije ošamario. Poslednji put kada je izgubio strpljenje zbog mene, gađao me je papučom, promašio i razbio svoju smešnu (pazi da nije) kriglu u obliku dupeta. Muti otvori vrata, što nisam očekivala pošto sam se bila naslonila na njih, pa joj skoro padoh na sisoline. Na kraju je ubedila Libi da ode u njen i ćaletov krevet. Tako je Libi, na svu sreću, odzveckala sa svojim gospodi nom Krompirom, Pantalitzerom, Konjićem Čarlijem, Barbi kom u ronilačkoj opremi i ostalim „pijateljima“. Taman sam se lepo ušuškala ne bih li otplovila u zemlju sanjaliju, kad je začuh kako mi uštrapacira u sobu. Oh, bože blagi, nije mi valjda ostavila nešto gadno na dnu kreveta? Dođe pravo kod mene i prošaputa mi na uvo: „Džindžo, ja te vobim. Ti si bas moja vastita stajija sesta.“ Uh. Stavih ruku na njenu malu glavu. Ponekad je toliko volim da mislim da bih zbog nje zaronila u bačvu punu jegulja ne bih li je spasla. Ako bih upala, što, kada je o njoj reč, i nije nešto nemoguće kao što bi čovek pomislio. Kao divnu poslasticu pred spavanje, ona mi posisa uvo, što i nije bilo prijatno, posebno zato što je baš teško disa la. Bilo je to kao da vam ogroman puž golać hrče u uvetu. Opet, veoma ljupko. Pazi da nije. 00.10 Slučajno sam sa svojom sestrom uradila Šesticu i po iz regi stra ljubljenja. 00.12 Seks Bog baš varira intenzitet kao što to Rouzi kaže da momci iz inostranstva rade. Blago, onda oštro, pa onda blago. Mljacmljacimljacmljac. Oh, Robi, kako sam samo ikada mogla da posumnjam u našu ljubav? 00.15 U svakom slučaju, Dejv Upiš je pomalo pun sebe. Šta je beše ono rekao na ribljoj žurci? „Moraš da izabereš: Seks Bog ili ja, ja s kim možeš sjajno da se zabavljaš.“ Da, pa, izabrala sam. I nisam izabrala tebe, gospodine Dejve Pišupišu. Ona koja se poslednja smeje, najupišan stvenije se smeje. 00.20 Mada, njegova tehnika grickanja usana JESTE čarobna. 00.25 Sad me svu uhvatila groznica. Pitam se gde li je Angus? Sto godina nisam čula neko klanje u svetu divljine. Ni komšij ske pudlice Sneška i Belka (poznate i pod imenom Braća Tupsoni) kako kevću. Mora da je veoma depresivan. Na mačji način. Ne da mu mira njegova izgubljena ljubav. | |
| | | | BeWareOfMe
Clan
Posts : 61
Join date : 2009-12-11
| | Subject: Re: Dzordzija Nikolson Fri Dec 11, 2009 6:28 pm | |
| Luiz Renison „… I onda mi otpade i ostade u ruci“ nove, fanta-fantastične ispovesti Džordžije Nikolson Preveo Zoran Ilić Ovo delo, skoro genijalistično, posvećeno je mojoj porodici: Muti, Fatiju, Soši, Džonu, Eduardu Delfonsu, Onsu, Libzi, Mili, Erou, Džoliju i pilićima. Posebna ljubav i simpatije za Kimbo i žao mi je zbog gena ogromnih cinge-cangi. Pozdrav delu porodice iz Kivičaste zemlje i pozdrav, Zemljani, bandi sa ostrva Vajt. Veliki POLJUUUU- BAC mojim ortacima, iako ponekad mislim da baš ne razumeju koli- ki sam ja genijalac. A to su: Filipa Meri Hop Pringl, Džuls i Mogul, Džimdžems, Elton, Džedboks, Dobri(kao) Džo, Lozer, Dragi Džef (ali, ogroman je) Tomson, Alan D., Džipsi Dejv, Kim i Sendi, Spušte- nopantalonić i njegova ljupka supruga, Gospođa H. i njen partner, GospaMorgan, Fil (nemoj, pa neću ni ja) Najt i njegova fanta vikinška nevesta, Rut, Petao i njegova porodica, Rouzi, Šila, Barbara, Kristina i cela Prva ekipa iz Parklendsa. Pozdrav Krisu (orgulji) i Dezeru Vika- ru i mladom Filu i svima iz veselog orkestra iz Sent Nikolasa. Begi Agisu i Dženi i Sajmonu i svakako Sendi, i Hjulingsovima s ljubavlju. Pozdrav Crnom Keru i jedna posebna molba: molim te, mogu li i ja da probam na džojstiku. Molim te. Mnogo ljubavi i zahvalnosti Kler i Gijonu. I posebna zahvalnost Harper-Kolinsu, mojoj novoj porodici za čitav svet, uz velike poljupce Giliju i Sali u Britaniji i posebno hvala izvanrednom Aliksu Ridu. Hvala takođe veoma talentovanoj ekipi iz SAD… Na kraju, mućos hvalos hiljadama zaista bajnih i fanta (iako nekako otkačenih) tipova koji su mi pisali i rekli mi koliko im se mnogo dopadaju moje knjige. Zbogom. Oh, ne, samo trenutak, hva- la i svima koji su kupili Da me sada neko vidi, pa su time učinili da ona bude #1 na listi bestselera Njujork tajmsa. Zar to nije bajno? To znači da mogu da se hvalim svojom nagradom na žurkama i tako to. Mada moram reći da nije lako nositi ogrlicu koju čini piramida od šest kilograma okačena na lanac. Ali hej, to je cena slave. (Ili bismo mogli reći da je to cena gluposti pošto ta nagrada treba da stoji na polici i nije zaista ogrlica.) Naslov originala Louise Rennison … AND THAT’S WHEN IT FELL OFF IN MY HAND Further fabbitty-fab confessions of Georgia Nicolson Copyright 00 by Roger King Translation Copyright 006 za srpsko izdanje, LAGUNA6 Poruka od Džordžije Dragi drugari, Bonsoir!!! Pišem vam iz svoje „jazbine mašte“ (ili- ti mog kreveta, kako to neki ljudi nazivaju), samo da kažem da se nadam da će vam se dopasti „… i onda mi otpade i ostade u ruci“. Zanimljivo, oni tipovi iz Ham- burgeričaste zemlje (za koje pretpostavljam da im fali neko dugme na džemperu) nazvali su moju knjigu „Eks- pres kamilom, otišla na upiš“. Rekli su da „… i onda mi otpade i ostade u ruci“ zvuči isuviše neučtivo. Oni su zaista čudni, ali čovek mora da uzme u obzir da oni baš i ne govore engleski kao takav. Na primer, nji- ma reč „fag“ znači homoseksualista. Ne znači cigareta. Pa kada sam napisala da je „Guzata Elison zapalila fag“, oni su rekli da misle da je to „nekako svirepo“, zato što su mislili da je upalila gej osobu. Mislim da ovo pokazuje s kakvim sam problemima suočena. U svakom slučaju, mali moji prijatelji, provela sam mnoge srećne minute… mm… sate pišući ovo, a verujte mi, bilo je mnogo drugih stvari koje sam mogla da radim. Huan i Karlos – moje zamišljene sluškinje – mogli su za to vreme da me zabavljaju, ali sam ja rekla (u sebi): „Ne, Huane i Karlose! Ostavite gitare! Prestanite da udarate u Franc.: Dobro veče. (Prim. prev.) Engl. (žarg.): pljuga. (Prim. prev.)Luiz Renison žice! Moram da napišem još jednu knjigu za svoje divne obožavaoce.“ Eto koliko vas sve volim. MNOGO. Zaista. Ne preterujem. SVE VAS VOLIM. Džordžija xxxxxxx. p.s. Ali neću se skoro promeniti. Sama, samičasto samcijata Subota, 5. mart 11.00 u pravoj liniji Sivo nebo, sivi oblaci, sivi gaćeroni. Ne mogu da verujem da su mi gaćeroni sivi, ali to je tipičanski za moj život. Muti mi je na pranje stavila bele čipkaste gaćerone zajedno sa Fatijevim ogromnim crnim šortsem, i sada su mi sive. Kada bi postojala medalja za usranost kada je reč o muti- rinstvu, lako bi je osvojila. Ponovo, kao neki oblačko, lutam sama kroz ovu Dolinu suza. Volela bih da je tu neko koga bih mogla da izbupkam, ali nemam koga da okrivljujem. Osim Boga, a pošto se On svuda nalazi u isto vreme, takođe je i nevidljiv. (A i posled- nja osoba koja je pokušala da izbupka Boga bio je Sotona, pa je završio naglavačke, sa glavom u govnima i užarenim mačevima nabijenim u dupander.) 11.20 Evo kako mi je život fantastičan: Seks Bog je prošlog mese- ca otišao za Vakatane i sa sobom je odneo moje srce.Luiz Renison 10 „… I onda mi otpade i ostade u ruci“ 11 11.25 Naravno, ne bukvalno, inače bih u cinge-cangama imala ogromnu rupu. 11.28 A i bila bih mrtva. Što bi, iskreno govoreći, bila sreća u nesreći. 12.00 Taaaako je smorno kada vam je srce slomljeno. Oči su mi od plakanja kao u praseta. I nos mi zato izgleda ogromno. Opet, bar nemam nijednu veliku potkožnu bubuljicu. Mada, kakve sam sreće, eksplodiraće mi jedna na licu sva- kog trenutka. Guzata Elison je jednom na vratu imala dve ogromne, gnojne; imala je veliku bubuljicu na kojoj je izrasla beba bubuljica. Verovatno ću to dobiti. 12.05 Telefonirala sam svojoj najnajboljoj ortakinjici, Džes. „Džes, ja sam.“ „Šta je?“ „Džes, ne zvuči mi da ti je baš drago što me čuješ.“ „Pa… bilo bi mi drago, ali prošlo je tek pet minuta od kada si poslednji put zvala, a Tom mi upravo priča o neče- mu što čovek može da izvede. Odeš u šumu i…“ „Je l’ to nema nikakve veze s jazavcima?“ „Pa… ne, ne baš, reč je o kursu preživljavanja u divljini i uči se kako da se založi vatra i tako to.“ Oh, velikih mu lopti od merde, evo nas opet ulazimo u svet neizlečivo umno poremećenih, tj. Džesiliju. Rekoh najstrpljivije što sam mogla, zato što sam ja obično fna (kao) prema hendikepiranima: „Ideš na kurs da bi naučila kako da upališ vatru?“ „Da, zar nije uzbudljivo?“ „Zašto moraš da ideš na kurs da bi naučila kako se otva- ra kutija šibica?“ „Ne mogu da se koriste šibice.“ „Zašto ne mogu?“ „Zato što je to kurs preživljavanja u divljini.“ „Ne, Džes, grešiš, to je usrani kurs gde su ljudi isuviše pokvareni da bi ti dali šibice.“ Ona poče da uzdiše. „Vidi, Džordžija, znam da si uznemirena zato što je Robi otišao u Kivičastu zemlju.“ „Jesam.“ „I što nemaš dečka i tako to.“ „Da, pa…“ „I, znaš, što si sama samcijata, i nemaš nikoga ko bi mario za tebe.“ „Da, u redu, Džes, znam sve to…“ „I pred tobom su dani i dani bez ikakvog značenja…“ „Džes, umukni.“ „Samo pokušavam da kažem da…“ „Džes, nisi umukla. Brbljaš li brbljaš.“ Sva se uzjogunila i uzdžesila. „Moram sada da idem. Tom hoće da mi pokaže neke čvorove.“ Franc.: sranje. (Prim. prev.)Luiz Renison 1 „… I onda mi otpade i ostade u ruci“ 1 Taman sam na ironičan i très amusant način zaustila: „Da, kladim se da će…“, kada mi ona bezobzirno spusti slušalicu. 12.30 Sama, samcijata. Samcijato sama. I kuća je prazna. Svi su otišli kod dede na ručak. Zamalo da me nagovore da i ja pođem, ali im ja ukazah na to da sam u žalosti i da ništa ne mogu da jedem jer mi je srce slomljeno. Moja priča je patetičanska i svakom ko bi je čuo srce bi zaplakalo, ali ne i mom Fatiju. Rekao je da će mu biti drago da me ostavi kod kuće zato što je posle razgovora sa mnom shvatio koliko mu je bilo zabavno kada je slučajno pao u odvodni kanal u Indiji. 13.15 Gledam kroz prozor svoje sobe. Ostaću u njoj večito, kao u grobu. Kao u onoj knjizi Zatvorenik Brende, ili kako se već zove. Jedino što ja mogu da izađem ako želim. A ne želim. Možda nikada više ne izađem. Uopšte. Franc.: veoma zabavno. (Prim. prev.) Džordžija misli na roman Entonija Houpa iz 1, Zatvorenik iz Zen de, priču o čoveku koji mora na silu da glumi kralja jer su ovoga njegovi neprijatelji oteli uoči krunisanja. (Prim. prev.) 13.30 Ovo smara. Nekih milion godina sam zatvorena između četiri zida. Koliko je sati? Telefonirala sam Džes. „Džes?“ „Oh, bože.“ „Koliko je sati?“ „Šta?“ „Zašto kažeš ’šta’? Samo sam ti postavila jedno učtivo pitanje.“ „Zašto ne pogledaš u svoj sat?“ „Džes, da li si primetila da sam veoma, veoma uznemire- na i da je mom životu došao kraj? Da li si to primetila?“ „Da, jesam, zato što me već mesec dana zivkaš na svakih pet minuta da mi to kažeš.“ „Pa, taako mi je žao ako ti je isuviše teško da svojoj naj- najboljoj ortakinji kažeš koliko je sati. Možda su mi oči od suza previše naduvene da bih videla sat.“ „Pa, jesu li?“ „Da.“ „Pa, kako si onda videla da okreneš moj broj?“ Gospođa Uvređena Gaćeronović je bila tako nerazumna. „U svakom slučaju, ja ti više nisam najnajbolja ortakinja. Smrda P. Grin ti je najnajbolja ortakinja, sada kada si je izbavila iz kandži Guzatih Bliznakinja.“ Zalupila sam slušalicu. Sjajno. Ostala bez Seks Boga, a sada i drugarica sa P. Gri- novom, tom poznatom ljudskom zlatnom ribicom.Luiz Renison 1 „… I onda mi otpade i ostade u ruci“ 1 Sacré jebeno bleu i trostruko merde. I sranje. Oh, Robi, kako si mogao da me ostaviš i odeš na drugi (neverovatno usrani) kraj sveta? Šta Kivičasta zemlja ima što ja nemam? Osim četrdeset miliona ovaca. Mislim da ću ponovo pustiti kasetu koju mi je dao. To je sve što mi je ostalo da me podseća na njega i našu ljubav. Koja nikada neće umreti. 14.20 Gospode blagi bože, sada sam stvarno pala u depresiju. Nje- gova pesma o Van Gogu, „Oh ne, to sam ponovo ja“, svaka- ko je jedna od najdepresivnijih pesama ikada napisanih. 14.30 Posle nje odmah ide četvrta pesma, „Plivaj slobodan“, o nekom delfnu koji se uhvati u ribarsku mrežu, pa svaki put kada jedemo sendvič s tunjevinom, jedemo i tog del- fna Semija. Na svu sreću, ja ne jedem tunjevinu, pošto keva uglavnom frižider puni džejmi dodžerima, a u nji- ma sasvim sigurno nema ničega što je nekada bilo živo. 14.35 Ako bih da budem surovo iskrena, što i pokušavam, jedina začkoljica u vezi sa Seks Bogom jeste to što je on pomalo umeo da bude preozbiljan. Uvek je brbljao o životnoj oko- Franc.: nebesa. (Prim. prev.) Jammie Dodger, marka popularnog britanskog kolača napravljenog od biskvit-testa i džema od šljiva ili malina. (Prim. prev.) lini i tako tome. U stvari, njegova čitava porodica je opsed- nuta povrćem. Vidite, njegov brat Tom (inače poznat kao Baja) izabrao je za devojku jednu tikvu! Hahahahahaha. Ovo je zaista dobar štos o Džes koji joj nikada neću ispričati, ali koga ću se setiti kada bude čačkala šiške ili mi bude pokazivala svoj bedž Udruženja izletnika. Mada, nikada neću zaboraviti Robija. Kako mi je samo grickao usne. Zauvek će ostati Usnogrickač Izvanredanaire. 14.50 Oh, ne, čekajte. Seks Bog mi je ljubio uši. Dejv Upiš je bio taj koji me je namamio u svet grickanja usana. Što me je podsetilo. Pitam se zašto me nije zvao? Jesam li se setila da mu kažem da razmišljam o tome da mu dozvolim da mi bude ne-ozbiljan dečko? Stvarno, trebalo bi da ga kaznim. Ipak je, na kraju kra- jeva, on bio taj koji me je upoznao s Kosmičkim Rogom kada sam bila srećna samo i sa Posebnim Rogom prema Seks Bogu. 14.55 Telefonirala sam Rouzi. „RouRou.“ „Bonsoir.“ „Drma me kosmička klonulost.“ „Pa, nemoj da se plašiš, ortakinjice moja, zato što ja imam le plan de la jednog genija.“ „Kakav plan? Uključuje li i policiju?“Luiz Renison 16 „… I onda mi otpade i ostade u ruci“ 1 Rouzi se nasmeja ne baš utešanstveno, ako vam se dopa- da smeh duševno zdravih. Reče: „Iduće subote pravim žur- ku u čast Svenovog povratka iz Švedskarije.“ „Koja je tema žurke?“ „Tinejdžeri-vukodlaci.“ „Oh ne.“ „Oh da.“ „Gospode blagi bože.“ „Da te sačuva.“ „Rouzi, čime se Sven bavio dok nije bio tu, radio za Deda Mraza na farmi irvasa?“ „Nije bio u Laponiji.“ „Kako možeš da budeš sigurna? Geos ti baš nešto ne ide najbolje. Je l’ tako?“ „Pa, izvini ako sam u pravu, ali ni tebi Dži ne ide. Kada si crtala kartu sveta, izostavila si čitavu Nemačku.“ „To se lako desi.“ „Ne kada se precrtava iz atlasa. U svakom slučaju, mo- ram da idem. Moram da napravim kostim. Vidimo se u ponedeljak u Aušvicu.“ Kupatilo 15.00 Ponekad sebe zadivim svojim hrabrizmom. Iako sam u raljama ljubavi, i gore, i dalje imam snage da čistim i toni- ziram lice. 15.30 Međutim, umorila sam se od napora da lepotu održim na visokom nivou. Otići ću u svoju sobu da čitam knjigu o delfnu u sebi ili kako se već zove. U svakom slučaju, ima veze sa unutrašnjim mirom i tako time. Mogla bih čak i da napravim malo svetilište Robiju u čast ne bih li veličala našu besmrtnu ljubav. Iako se on nije potrudio ni da mi piše od kada je otišao u Kivičastu zemlju. 15.45 Obuhvatila sam sve kosmičke opcije u svom svetilištu: po sredini nekog svetlucavog papira stavila sam Robijevu foto- grafju; s jedne strane voljenog Seks Boga nalazi se fgurica Bude, a s druge Isus i mala činija za darivanje. A dok sam slučajno preturala po kevinoj foci s gaćama, našla sam neki tamjan. Ne bih ni da pomislim šta ona i Fati rade s njim: verovatno neki užasni ritual ljubljenja koji su naučili u Katmanduu ili tako nešto. 15.50 Morala sam Isusa da superlepkom pričvrstim za toaletni stočić zato što ga je Libi koristila kao dečka za svoju Barbi- ku u ronilačkoj opremi i zato što mu fali jedna noga. 16.00 Telefonirala Rouzi. „RouRou, ako možeš, objasni mi ovo uz pomoć svog mudrizma. Pre no što sam srela Dejva Upiša, drmao me je samo Poseban Rog prema Seks Bogu, a onda me je Dejv Upiš namamio u mrežu Opšteg i Kosmičkog Roga.“ RouRou reče: „Zar on nije divan? Dejv Upiš?“ „Da… nekako.“ „Da ga pozovem u subotu?“Luiz Renison 1 „… I onda mi otpade i ostade u ruci“ 1 „Meni je svejedno, zato što ga izbegavam, odlučno.“ „Slepom jazavcu je klimanje glavom dobro koliko i mig.“ Brkova mu gospođice Vilson, o čemu to ona priča? Moja soba, u mom krevetu punom bola (baš bukvalno) 22.00 Libino dupe je jebeno ledeno. Da ne znam, rekla bih da je sedela u kof punoj skuša. Opet, bila je kod dede, tako da je sve moguće; on je, na kraju krajeva, čovek koji se upalio od vlastite lule. 22.05 Možda ima hladan dupander i luda je kao zmija, ali izgle- da tako ljupko dok spava, a i mlađa sestra mi je. Zaista je volim. Poljubih je u čelo, a ona me, ne otvarajući oči, oša- mari i reče: „Bezoblazni majmune.“ Ne znam šta se dešava u njenoj glavi. (Hvala bogu.) 22.15 Da li Pudlice Tupsoni namerno čekaju da zadremam, pa tek onda počnu da urlaju? Šta im je? Da ih nije uplašila neka voluharica? Pogledah kroz prozor. Gospodin i gospođa Komšije su u bašti postavili kućicu za Pudlice Tupsone, ali su one isu- više preplašene da bi ušle u nju. Laju na nju i beže od nje. Zar to nije jadno? To je samo kućica za pse, budale jedne. Kakav je to pas koji se plaši kućice za pse? 22.20 Oh, ukapirala sam!! Angus je u njihovoj kućici. Upravo sam videla njegovu ogromnu šapu kako se pomolila i jako tresnula Pudlice Tupsone po njuškama. Supermačak pono- vo napada!!! Hahahaha i ha di hahaha, on je jedna très très amusant mačka. U kućici Tupsona napravio je stančić za mačke. To je njegova la vikendica. Iliti njegova la mačkendica. 22.25 Uh-oh. Gospodin Komšija je ratnički raspoložen. Stvarno, mora da je protiv zakona čovečnosti prodavati pidžame kakve on ima. Liči na prugastog nilskog konja, samo što nije toliko privlačan i graciozan. Pokušava da nekom motkom istera Angusa. Mnogo sre- će, gospodine Nilkonju. Angus misli da je to neka igra s motkom. On VOLI da ga čačkaju motkama. To ga podseća na škotsko poreklo. Šta će sledeće da se desi – dohvatiće je i početi da se rve sa gospodinom Komšijom ne bi li pokušao da mu je uzme. 22.28 Jes, jes, na kraju ju je zgrabio! Gospodin Komšija nikada neće uspeti da ga otkači s motke. Vrteće se tako po bašti do kraja života. 22.33 Povremeno, zezanja radi, Angus pusti motku i gospodin Komšija se stropošta na leđa. Angus mu onda priđe i pono- vo dohvati motku. Mogla bih ovo da gledam čitavu noć… Luiz Renison 0 „… I onda mi otpade i ostade u ruci“ 1 uh-oh, gospodin Komšija me je video. Pokazuje da bi voleo da siđem dole. Mada mislim da je dranje i izgovaranje „mamicu mu“ u ovo doba noći pomalo nekomšijski gest. Keve mi, kao da sam honorarni nadzornik za sportske igre i staratelj za matoro-umobolne. Trebalo bi da nabavim mrežu i bedž. Bašta gospodina Komšije 22.40 Gospodin Komšija je bio senzacionalno crven u licu dok je pokušavao da otkači Angusa s motke. Između brektanja i kašljanja reče: „Ovaj stvor je poreme- ćen, trebalo bi ga ubiti!!“ Oh, da, teško izvodljivo – kad je poslednji put bio kod veterinara, Angus mu je zamalo ruku otkinuo. Veterinar nas je zamolio da više ne dolazimo. Ipak, upotrebila sam na gospodinu Ludom svoj prirod- ni talenat za diplomatizam. Rekoh mu jasno i glasno: „Tre- ba vam još jedna metla da biste ga oterali.“ Rekoh ponovo: „TREBA VAM JOŠ JEDNA METLA DA BISTE GA OTERALI.“ On reče: „Nema potrebe da se dereš, nisam gluv.“ A ja rekoh: „Pardon?“ Što za svakoga predstavlja izvanredno ispoljavanje hu- morističnosti. Osim za gospodina Ludog. Na kraju sam konopcem za veš napravila laso, uhvatila Angusa, odvukla ga kući i zaključala ga u kredenac za prosušivanje. Očevo donje rublje će se do jutra pretvoriti u dronjke, ali ne mo- žete imati i jare i pare. Nedelja, 6. mart Sanjala Seks Boga i naše venčanje. Bilo je zaista divno i bajno. Ja sam imala dugački beli veo i kada sam bila pred oltarom, SB ga je podigao i rekao: „Jao… Džordžija, što si lepa.“ I nisam ukrstila oči niti progovorila glupavim nemačkim akcentom. Čak sam se setila da stavim jezik iza zuba da ne dozvolim nozdrvama da se rašire dok sam se smešila. Crkva je bila prepuna prijatelja i svi su izgledali fno i relativno normalno. Čak je i Fati obrijao malenog jazavca na svom licu, a stric Edi je stavio šešir da ne bi baš mnogo ličio na kuvano jaje u odelu. Hor je pevao „Isn’t She Lovely“. Ne znam iz kog razloga, ali taj hor je bio sastavljen od prugastih američkih veverica koji je predvodila Libi. Bilo je divno, iako je pevanje bilo pomalo piskutavo. A onda je sveštenik rekao: „Ima li ovde ikoga ko zna bilo kakav razlog zašto ovo dvoje ne bi trebalo da stupe u bračnu zajednicu?“ Ja sam zurila u duboko plavetnilo Seks Bogovih očiju, sanjalački, sanjalački. Onda je iz pozadine Guzata Džeki (s pljugom u ustima) viknula: „Znam ja razlog: Džordžija ima ekstremnu crvenu dupatost.“ A Guzata Elison (sa dve pljuge u ustima) joj se pridruži: „Da, i drma je Kosmički Rog.“ A ja sam osetila kako postajem sve vrelija i vrelija, i kako ne mogu da dišem. Probudila sam se u suzama i zatekla Libi kako mi sedi na cangama, zajedno s konjićem Pesma Stivija Vondera iz 16. godine u kojoj on slavi rođenje svoje kćeri i zahvaljuje se svojoj supruzi. (Prim. prev.)Luiz Renison „… I onda mi otpade i ostade u ruci“ Čarlijem i peva „Surlu spakovo smdljiv slon i sa cilkusom se pozdlavio on“. 08.15 Tek je osam i petnaest. I nedelja je. Želim da spavam do kraja sveta i veka i da se nikada ne probudim u životu kao crvenodupata usedelica. 08.30 Možda me Beba Isus, ako mu uputim posebnu molbu da bude popustljiv, i čuje. Ako obećam da ću se odlučno otara- siti svoje crvene dupatosti, možda mi natrag pošalje SB-a. 08.35 Ne mogu ovde da se molim – Beba Isus neće moći ništa da čuje od Libinog pevanja. Možda bi trebalo da prinesem najvišu žrtvu i odem u Božju kuću. Sveštenik Zovite-me- -Arnold će biti van sebe od radosti; možda će pripremiti utovljenog kakoonobeše… penzionera. 09.05 Šta da obučem za crkvu? Mislim da treba nešto jednostav- no i nešto što odaje poštovanje. 09.36 Moje veštačke trepavice su fanta. 09.37 Mada, možda ne bi trebalo da ih stavljam zato što bih osta- vila pogrešan utisak. Mogle bi nagovestiti da sam pomalo površna. Skinuću ih. 09.38 Mada, trebalo mi je sto godina da ih zalepim. U svakom slučaju, ako Bog može da čita svaku vašu misao zbog svoje zamoćnosti, On će znati da ja zaista želim da nosim veštač- ke trepavice i da sam ih samo skunula u slučaju da se one Njemu ne dopadaju. U stara drevna vremena nisu postoja- le veštačke trepavice, tako da je to sporna tačka. Možda će On pomisliti da su to moje prave trepavice. 09.40 Ali onda On ne bi bio zamoćni, svevišnji Bog, već bi bio veoma glupavi bog. Koji ne ume čak ni da razlikuje prave od veštačkih trepavica, iako je gledao nekoga kako ih sta- vlja tokom prethodnih pola sata. I to kažem uz sav poštovanjizam. U svakom slučaju, On sada svakako gleda milione koji gladuju, a ne šunja se meni po sobi. U WC-u 09.50 Da li me On sada gleda? Bljak. | |
| | | | BeWareOfMe
Clan
Posts : 61
Join date : 2009-12-11
| | Subject: Re: Dzordzija Nikolson Fri Dec 11, 2009 6:29 pm | |
| Luiz Renison „… I onda mi pojede tipomamce“ još luđe i čudečanstvenije ispovesti Džordžije Nikolson Preveo Zoran Ilić S ljubavlju i uz sećanje na momke, Oskara Kakošku i Artura Hjulingsa. Bog vas blagoslovio. S ljuuubavlju najfanta porodici koju jedna devojka može imati: Muti, Fatiju, Soši, Džonboju, Eduardu, Onsu, Bibiti, Kimbou, Džoli, Streli, Mili i trima preostalim pilićima. Oh, i pozdrav novom psu, kopaču, Biliju. Mnogo ljuuubavi divljačkom delu porodice iz Kivičaste zemlje i sa ostr- va Rajt. I, naravno, najboljim ortacima: Solti Dogu „naravno da ga nisi polomila, budalo jedna, inače ne bi mogla da pričaš“ Pringlu, gospođici Morgan, Eltonu, Džimdžemsu, Gilfordu „na vezi“, Filu i Rut u Francuzi- častoj zemlji, Džedboksu, Velikom Debelom Bobinsu, Kim „ortakinjo, to ti neće proći“ i Sendi, Džuls i Mogulu, Lozer iliti gospođi Bridžiz kako te poznajem, Janu Kompjuteru, Dženksu, Hjulingsovima i Vilanima (da, to znači i tebi, Kendi), Begiju Egisu i Džou, B. i J., gospođi H. i Denu, Alanu „ovo nije trajna“ Dejvisu, Džou Dobrom (kao). I naravno Stjupotu i Sju (molim vas, više bez viceva o balama). Pozdrav Severnom ogranku: Petlu, En-Meri, Keti i Patriku; Prvoj ekipi iz Parklendsa: Rouzi, Barbari, Kristini K., Lindi, Ali i svima. Krisu Orgulji. S ljubavlju, Kapetanu, i hvala ti što si mi dozvolio da koristim onu tvoju klinastu stvarčicu. Ekipi iz Sent Nikolasa na svemu, a posebno Dezeru Vikaru na radosti i ljubavi i UŽASNIM vicevima o prdenju. (Kao i mladom Filu i porodici... samo na ljubavi, nema veze sa prdenjem.) Takođe, veliki poljubac novim ortacima sa krstarenja: Bungalov Stivu, Igrajućem Stivu, Sajmonu Dobroj Steni i Adel, Gvozdenom Toniju i Marg. Mnogo ljuuubavi Mireli, Dejvu i veoma bajnoj Matei. Hvala ti, Keren Kaningem, na divnom kombinezonu, kao i Iv Namiguši na istome. Na kraju, hvala svima iz moje poslovne porodi- ce u Harper-Kolinsu: božanskom Giliju, fanta Sali Martin i sjajnoj Seli Griten; Kerolajn i svima iz odseka za publicitet i dizajn – kako ste samo čudečanstveni posao svi obavili. Hvala Emi u Midesu. Ćao, ćao, Dome. A kao i uvek, sve najbolje Carici. Kraj. P.S. Hahahaha, pomislili ste da sam najzad umukla, zar ne? Međutim, na kraju, hvala svim fanta čitaocima mojih knjiga i svima vama koji ste poslali tako divna pisma (a poneko i potpisane tange...). Sve vas voooolim. Stvarno. Mislim da je ovo sve... nadam se. Voooli vas Lu xxxxxx. Naslov originala Louise Rennison ... Then He Ate My Boy Entrancers More mad, marvy confessions of Georgia Nicolson Copyright Louise Rennison 00 Translation Copyright translated under licence from HarperCollins Publishers Ltd 007 za srpsko izdanje, LAGUNA 7 Poruka od Džordžije Drage ortakinjice i ortaci, Nadam se da ste superiška kao dve superiške. Ja jesam, mada sam PONOVO puna izmorizma. Imala sam mnogo posla kao pčela (kao dve pčele) ne bih li završila svoje naj- novije oeuvre. Oh da, I bila sam u Hamburgeričastoj zemlji ne bih li sama videla naciju kojoj je smorno da stavlja „j“ u drugoj polovini reči... Kao na primer aluminijum, za koji te lenčuge kažu aluminium. Gde bi nama bio kraj kad se niko od nas ne bi smarao da izgovara reči kako treba? Reći ću vam gde bi bio, u vel rec go bez vesl... eto gde. Kao što ćete i videti, u ovom svom najnovijem oeuvreu sam dostigla nove visine prefnjizma... momci, karmin, lju- bljenje, ljubljenje, crvena dupatost, vicevi o kobasicama i gaćama – spisak je beskonačan. Ovo radim samo zato što vas volim. Džordžija p.s. Ne znate šta znači oeuvre, zar ne? p.p.s. Mislite da to na francuskom znači jaja, zar ne? Kao oeuf. p.p.p.s. Mislite da sam rekla kako sam upravo završila s pisa- njem svog novog jajeta. p.p.p.p.s. Pogledajte u rečniku, namiguše jedne lenje, ja sam isuviše umorna da bih objašnjavala. Moram da idem i malo prilegnem u supermarketu za ljubljenje (na vreći ispunjenoj stiroporom)... zzzzzzzzzzzz. Franc.: delo. (Prim. prev.) Džes, stigao ti je svemirski brod. Molim te, uđi. Subota, 7. maj Sunce sija kao velika žuta sijajuća... mm... topličasta pla- neta u plamenu. Jesssssssss! 0.05 Baš bukvalno ne lutam usamljena poput oblačka, u stvari laganim koracima hodam po Svemiru Skoro Veoma Baš Srećnih. 0.0 Desilo se nešto skroz čudečanstveno. Moj Fati, svetski poznata budala i član kluba Veliki tupan, sa uplaćenom članarinom, bar jednom je u čitavom svom životu slučaj- no uradio nešto dobro. Idemo u Hamburgeričastu zemlju! Stvarno! A pogodite ko je već tamo? Pored mnogo ljudi u ogro- mnim psihodeličnim šortsevima i onog tipa što je polupi- le i polupukovnik. Reći ću vam ko je tamo, Bog Ljuuubavi Luiz Renison 0 „... I onda mi pojede tipomamce“ je tamo! Masimo, italijanski ždrebac, otišao je da pose- ti svoje matore, a ostavio mene – svoju ne-baš-oslobođe- nu-velikih-potkožnih-bubuljica skoro devojku – ovde u zemlji Bilija Šekspira. Tako on misli! Zamislite koliko će biti iznenađen kada se pojavim i kažem „Š’a ima!“, ili ma šta oni imali običaj tamo da kažu. Neka počne prekomorska Gozba ljubljenja! 0.5 Jedina začkoljica je to što nas Fati tera da idemo na neku usranu paradu klovnovskih automobila. 0.20 A stric Edi, najćelaviji čovek na planeti, ide sa nama. 0.25 Ipak, uz malo sreće, obojicu će uhapsiti zbog nepristojnog izgleda kada budu obukli kožne motorističke pantalone. 0.30 Ispunjena joie de vivreom koji čini veliki deo moje pri- vlačne, ali skromne ličnosti, nazvala sam svoju najnajbolju ortakinjicu. „Džes, mich sam, tvoja sehr guttest ortakinjica. Zovem te jer imam wunderbar vesti!“ „Oh bože. Vidi, ima samo još nedelju dana do Tomovog odlaska i upravo smo sređivali moju...“ Franc. joie de vivre – radost življenja. (Prim. prev.) Nem.: ja… veoma najbolja… čudesne. (Prim. prev.) „Džes, ne mogu da traćim vreme raspravljajući o tvojoj zbirci gaćerona; to je između tebe i Toma... baš bukvalno... hahahahaha. Kapiraš? Kapiraš? Gaćeroni... između tebe i Baje... da li..?“ Međutim, kao što je i trebalo da pretpostavim na osno- vu dugog i smornog iskustva, besmisleno je da trošim svoj smisao za humor na Džezi. Tako da sam prešla na srž i sušku. „Idem u Hamburgeričastu zemlju da se nađem sa Masi- mom, Bogom Ljuuubavi celog svemira i još dalje. I natrag.“ „Ne, ne ideš.“ „Idem.“ „Kako?“ Objasnih Džes za put i u vezi s onim „Š’a ima!“, i sve ostalo, ali je ona kao i obično ispoljila hladnićizam. „Gde će Masimo biti u Hamburgeričastoj zemlji?“ „Ahaha!!!“ „Ne znaš, je l’ tako?“ „Pa, još ne, ali...“ „Mogao bi da bude bilo gde.“ „Znam, ali koliko velika može biti ta Amerika?“ „Ogromna je.“ Nasmejah se. Ništa mi neće pokvariti ovo odlično ra- spoloženje, a kamoli štreberajsko cepidlačenje od strane gospođe Velikogaćeronović. Rekoh: „Da li je ogromna kao tvoj šorts za fzičko?“ Tišina. „Džes, hajde, budi srećna zbog mene.“ „Tebi je sve lako, tebi jednostavno može svako da se sviđa, ali sa Tomom i sa mnom je drugačije – on odlazi u Luiz Renison „... I onda mi pojede tipomamce“ Kivičastu zemlju i ja ću ostati ovde sama, samičasto sam- cijata.“ Oh, žalosti. Baja odlazi u Zemlju Velikih Morona samo na nekoliko nedelja, a ja ću i dalje morati da slušam njeno stenjanje i brbljanje o tome kako je nekada skupljala granje. Ipak, pre no što je mogla da počne da bunca o mekušcima i kukavi- čjim jajašcima, ja dobih napad inspiracizma. „Džes, slušaj, imam tako genijalistički plan da sam čak samu sebe iznenadila i mogla bih sebi dodeliti neku vrstu nagrade.“ Ona čak ne reče ni „Kakav plan?“. Samo je ućutala. Rekoh: „Džes, zar nećeš čak ni da me pitaš kakav plan?“ „Sigurno je glupav.“ „Oh, na zdravlje, hvala lepo. Pa, onda neću time da te smaram. Iako se radi i o tebi i tvojoj sreći i trés bon je, a i veomaa veomaa gut. Au revoir. Bonne chance.“ I spustih slušalicu. Čak ni Džes ne može da mi pokva- ri raspoloženje. Lalalalalalala. .00 Bolje da počnem da planiram šta ću da ponesem od gar- derobe na Put Ljuuubavi. Šta nose Hamburgerijanci? Pret- postavljam kaubojske šešire. Franc.: veoma dobar. (Prim. prev.) Nem.: dobar. (Prim. prev.) Franc.: Do viđenja. Srećno. (Prim. prev.) .0 Na osnovu onoga što čujem, Hamburgerijanci pomalo preteruju kada je reč o higijeni. Stalno se tuširaju i tako to. Nadajmo se da carinik neće baciti pogled u Libinu torbu i naći njeno ćebence za noć, inače će nas sve istrkeljisati. Oh, ima toliko stvari o kojima moram da brinem. Mislim da ću malo da dremnem ne bih li se opustila, a onda ću da isplaniram sve u vezi s kozmetikom. . Nema šanse. „Džindžo! Džindžo, jaaaaaaaa sam!!! Idem iz kloooo- oonje!“ Moja draga sestra mi je nogom otvorila vrata. Uraa. .3 Oh, sjajno, i ponela je sa sobom svoje „pijatelje“ – Barbi- ku u ronilačkoj opremi, konjića Čarlija, paškanat i Zri- kavog Gordija. Gordi je u kućnom pritvoru zato što nije primio injekcije za imunitet koje su neophodne pre no što ga pustimo u svet divlje džungle naše ulice. Volela bih da vidim taj bacil dovoljno jak koji bi njega sredio. Kada se svi udobno smestiše u moj krevet, u prizemlju zazvoni telefon i ćale se javi. Fati viknu: „Džordžija, brzo, jedna od tvojih ortakinja hoće da sat-dva priča gluposti sa tobom, na račun svog oca.“ Ovaj moj fati nema ni trunke šarma; opet, s druge stra- ne, ono što ima su moje karte za raj. Ne smem zaboraviti da mi je on, ma koliko bio smešan, kupio kartu za odlazak kod Mašine Ljuuubavi.Luiz Renison „... I onda mi pojede tipomamce“ Masima-tralalasima!!! Viknuh mu dole: „Hvala ti, papa, odmah silazim, a možda ću ti kasnije nešto odsvirati na klaviru da te zabavim.“ Mi nemamo klavir, ali se računa pomisao na to. .5 Bila je to Džezi Spezi... hi-hi-hi. Znala sam da će pući od muke da sazna kakav plan imam. Rekoh: „Pa, hoćeš li sada da znaš koji mi je plan?“ „Ako hoćeš.“ „Ne, Džes, ti i dalje ne pokazuješ oduševljinizam. Potru- di se malo više.“ „Ne mogu.“ „Da, možeš. Uhvati se rukama za slabine i tako to; nasmeši se i svet će ti se osmehnuti. Hajde, da li zaista želiš da saznaš kakav mi je plan, posebno zato što se odnosi i na tebe, moja mala dlakava ortakinjice?“ „Ja nisam dlakava.“ „Neka ti bude, samo ne prilazi ni jednom cirkusu.“ „Umukni. Hajde onda, reci mi kakav ti je plan. Mada, ukoliko ne nameravaš da mi daš novac da odem u Kiviča- stu zemlju sa Tomom, ja ne...“ „Džes, zaboravi na Baju. On će biti prezauzet ležanjem u potocima sa Robijem i grljenjem torbara da bi ustajao zbog bilo čega. Reč je o meni i tebi, na putu.“ „Kakvom putu?“ „Okej, evo u čemu je stvar: kada budem išla u Hambur- geričastu zemlju... i ti ideš sa mnom! Razumeš li? Vozimo se Amerikom, ti i ja. Bićemo kao Telma i Luiz!“ „Mi se ne zovemo Telma i Luiz.“ „To znam, samo kažem da ćemo biti KAO ONE.“ „I nismo Amerikanke.“ „To znam, ali ja...“ „I nijedna od nas ne ume da vozi.“ Oh blagi bože. Rekoh: „Džes, stigao ti je svemirski brod. Molim te, uđi.“ 2.00 Ahahaha, Džezi Spezi se konačno urazumila (pazi da nije). Osetila je u nozdrvama miris zabavizma i želi da pođe u Hamburgeričastu zemlju. MNOGO. Tako da sve što mora- mo sada da uradimo jeste da nateramo naše roditelje da nas puste. Imamo dvokraki plan. Prvi krak je ofanzivno šarmiranje naših mutija i fatija ne bismo li ih ubedili da Džes pođe sa mnom u Ameriku. (A i da joj daju milione kinti za trošikarenje.) Bićemo baš fne i slatke i slušaćemo ih kako brbljaju o Bitlsima. Ja sam vežbala moljakanje i trebalo bi da su od kamena ako mi ne daju kompletne sadržaje svojih novčanika. Ipak, ako to ne uspe i oni odbiju, prelazimo na Drugi krak: nepopustljivo stenjanje. Znate ono – „Svim mojim drugaricama je dozvoljeno da sa sobom na odmor pove- du ortakinju. Kako to da sam ja JEDINA osoba u svemi- ru kojoj nije dozvoljeno da na odmor povede ortakinju? Zašto samo meni? Zašto? Zašto oh zašto oh zašto?“ „Zašto?“ „To taaako nije fer.“ „Zašto?“ ***Luiz Renison „... I onda mi pojede tipomamce“ 7 Pred vratima dnevne sobe 2.0 Dobro, to je to. Obukla sam staru pidžamu sa Teletabisima zbog maksimizma simpatičizma. Dnevna soba Muti i Fati su bili na trosedu, sklupčani jedno uz drugo. Mogla sam jasno da kevi vidim gaće. A zavese su bile raši- rene; svako je mogao da vidi šta se unutra dešava. Neki debeli tip u prolazu mogao je pomisliti da je ovo kupleraj za zadriglu gospodu. Taman sam to htela da kažem, ali se onda setih mojih krakova. Pa rekoh: „Dobro veče, majko, oče.“ Fati reče: „Koliko?“, a da me čak i ne pogleda. Nasmejah se privlačno. „Oh, papa, nije reč ni o čemu materijalne prirode, već o nečemu povezanom s prijateljstvom i ljubavlju i...“ Keva reče: „Baš me briga koliko je tvojih prijatelja sta- vilo pirsing na pupak. Ti nećeš.“ „Ali ja...“ Ona, međutim, nastavi da brblja. „Ni tetovažu.“ „Ali ja...“ Fati joj se pridruži. „I ne, ne možeš imati stan u Parizu i ličnog slugu da ti pomaže u domaćem.“ Oh, zamalo da se nasmejem. Ne. Pomislih da kažem ća- letu da je Rouzi rekla da on sa onom njegovom pilotskom kapom i kožnom jaknom liči na vlasnicu kupleraja, ali se onda setih kraka za šarmiranje i na silu navukoh mali kez na usta. „Vas dvoje!!! Uvek se zezate, bezobraznici jedni! U sva- kom slučaju, evo o čemu se radi, pa... znate... Džes je sva jadna zato što Tom odlazi u Kivičastu zemlju i, pa... Vi znate da je ona moja ortakinja, i... pa... meni bi bilo super ako bi, znate... u svakom slučaju, može li?“ Fati reče: „Može li šta? Da se preseli kod nas? Da lebdi? Šta?“ Pređoh na stvar. „Može li da pođe s nama u Hambur- geričastu zemlju?“ 22.00 I moji i njeni roditelji su pristali. Neverovatno. U stvari, nisam toliko začuđena time što su Džesini roditelji pri- stali jer oni, u celini gledano, nisu skroz ludi. Ali moji roditelji? Čudno. To je čudo za koje bih normalno zahvalila Isusu. Izgleda da zaista u poslednje vreme čini prave korake. Ostavila sam Robija jer je otišao da se ljubi sa oposumima, ali mi je Isus onda poslao zamenu, Boga Ljuuubavi. Uraa! Ja bih mu normalno zahvalila lično prinevši mu poklone kraj nogu (ili noge, zapravo, pošto mu je jedna noga otpala), ali postoji mali problem. Libi mi je preturala po sobi i drpila mi njegovu statuu. Plašim se da Isus od tada nije baš pri sebi. Kada sam ga poslednji put videla imao je na sebi haljinu i Libi ga je zvala „Sandra“, Barbikina nova najnajbolja ortakinja. Mislim da nam Bog neće ovo uzeti za zlo, pošto je on, na kraju krajeva, milostivi Bog. ***Luiz Renison „... I onda mi pojede tipomamce“ 22.0 Ukoliko slučajno niste ona zmija u Rajskoj bašti. Ta zmiji- čica je samo pitala: „Hoće li neko malo jabuke?“ i onda ju je Bog naterao da zauvek puzi unaokolo na stomaku. Deluje pomalo surovo. (Mada, kao što sam to i istakla gospođici Vilson prilikom naših zanimljivih razgovora na veronauci, ako ste već zmija i nateraju vas da puzite do kraja života na stomaku, to u stvari i ne izgleda tako loše. Skoro kao da ste u stvari zmija. Mislim to uz sav duboki poštovanjizam. Jednostavno imam živahan um.) Oooohhhhh, tako sam uzbuđena. Jedva čekam da kažem Prvoj ekipi. Čak sam PONOVO poljubila svog vlastitog oca. To je dva puta za dva dana. Mora da sam malo grozničava. U mojoj sobi Libi, Gordi, Sandra i Barbika dremaju. Izgledaju tako milo i ugodno. Naš Gospod, trenutno sa dosta nanesenog karmi- na, kraj Libinih je nogu. Ne znam zašto ona voli da spava naglavačke. Možda zato što je veoma strašno probuditi se i ugledati zrikavog Gordija kako bulji u vas. Pogledala sam kroz prozor dok sam izvodila naizme- nično disanje kroz nozdrve. To veooma, veooma smiruje. Pritisnete jednu nozdrvu i onda udahnete kroz drugu, a onda zadržite dah i pustite onu pritisnutu i kroz nju izdah- nete. A onda... pa, u svakom slučaju... sve što mogu reći jeste to da je to Gospod Buda radio, a on to nije radio samo tako bez veze. Jedan minut kasnije Nadam se da ovo nije kao bodi-bilding. Ne želim da budem baš smirena i imam masivne nozdrve. Dva minuta kasnije Gospodin Komšija je, bar jednom, uradio nešto fno. Napravio je neku vrstu antimačeće ograde od bodljikave žice na vrhu svog baštenskog zida. Angusu će se zaista dopasti. Pomalo mu je dosadilo da skače na Pudlice Tupsone i da ih jaše unaokolo. On je ona vrsta mačke kojoj je potrebno malo promene. Pet minuta kasnije Oh, evo dolazi Supermačak sa Naomi. Glave nabijene u njeno dupe, kao i obično. Jedan minut kasnije Aha! Pomerio je glavu i ugledao novu ogradicu. Dooopala mu se ogradica. Četiri minuta kasnije Matori Šapospretni je uradio nešto nadfanta. Izveo je ver- tikalni skok! Stajao je na zidu i jednostavno se vinuo pravo u vazduh i preko ograde. Pet minuta kasnije Angus je stvarno ušao u štos. Skače preko antimačeće ogra- de i onda se vraća natrag u našu baštu tako što se baci kroz žbun rododendrona gospodina Komšije. Sjajno! Napravio je od ovoga atletsku disciplinu. Ovo je baš bukvalno Mačja Olimpijada.Luiz Renison 0 „... I onda mi pojede tipomamce“ Pet minuta kasnije Više bih volela kada bi se Naomi držala uobičajene cere- monije dodeljivanja medalja, a ne da liže Angusa u predelu pantalonozmikija, ali tako vam je to – takve su vam te užasne, krznate kurveštije. Ponedeljak, 9. maj Cik zore, 08.00 Bože. Bolje da me sreća ne zanese, inače ću stići na vreme u školu, iliti Aušvic kako je ja zabavno nazivam. 08.25 Idući laganim koracima ka Džesinoj kući, morala sam da prođem kraj Marka zvanog Velika Usta koji je na uglu pušio sa svojim ortacima sirovinama. On baš bukvalno liči na usta sa nogama. Nažalost, izgleda je opet postao onaj stari Mark (seronja) posle neznatnog incidenta u vezi sa bubecanjem od strane Dejva Upiša. On jednostavno ne može da se uzdrži, posebno kada, kao sada, ima pored sebe svoje ortake sirovine. Dok sam prola- zila kraj njih, dostojanstveno, pokušavajući da ne dozvolim da mi se išta zadrmusa, VU i ona sirovinska stoka su jedno- stavno buljili u moje cange kao neke buljaste buljke (ako možete i da zamislite taj užas, a mislim da možete). Onda je on oblizao usne! Bljak, oblizivao je usne gledajući u mene! Tako je très7 jadan. Možda bih morala da zamolim Dejva da ponovi onaj incident sa bubecanjem. 7 Franc.: veoma. (Prim. prev.) Pet minuta kasnije Džes je bila na svom zidiću. Ne znam šta je jela za doru- čak, ali je nabacila osamdesetak kilograma. Ili to ili su joj gaćeroni dostigli slonovsku veličinu. Kada je skočila, videla sam ih zato što je suknju toli- ko podvila da je ličila na lubenicu sa glavom i odvratnim šiškama, u školskoj uniformi. Reče: „Moji keva i ćale hoće da dođu kod tvojih da popričaju u vezi s putovanjem.“ „Moram da palim kući i unormalim ih. Tvoji keva i ćale te nikada neće pustiti da ideš sa nama ako moj ćale slu- čajno stavi onu svoju masonsku kecelju… ili obuče one somotske pantalone za ’đuskanje’. Niko pri zdravoj pameti ne bi svoje dete pustio da bude u njegovoj blizini.“ Aušvic Oštrokonđa je dežurala, tj. piljila, na školskoj kapiji, pa je Džes morala na brzinu da se šćućuri iza mene i spusti suknju. Baktala se njome dok smo prolazili, pa ja, ne bih li svojom mladošću i veselošću odvratila pažnju Oštrokonđi, počeh da pevam: „Oh, kakvo prelepo jutro, oh kakvo…“ „Zašto se vučete kao idioti? Ubrzajte korak!“ Ja počeh malo da ubrzavam, zabave radi, ali ona reče: „Džordžija, bacila sam pogled na tvoje ocene i deluje mi da ti malo dodatne nastave ne bi škodilo.“ Jebeno sacré bleu! Odjurih u WC što sam brže mogla. Džes se sama sebi pućila u ogledalu dok sam ja gunđala. „’Bacila pogled na tvoje ocene.’ Kakav je to život? Mogli Franc.: nebesa. (Prim. prev.)Luiz Renison „... I onda mi pojede tipomamce“ biste takođe da živite tako što ’bacate pogled na farbu dok se suši’ ili ’bacate pogled na kaktus koji ništa ne radi’ ili... u svakom slučaju, tako ne živi jedno ljudsko biće. Zato Oštrokonđi to i veooma veooma dobro ide.“ Džes je sada izvrnula glavu ispod sušilice za ruke ne bi li joj šiške za taj dan dobile na maksimumu rastresitosti, ali je mudro klimnula glavom, onako naopačke. Zbor učenika Uobičajena rutina: Klingonski pozdrav Prvoj ekipi, brzo izvođenje himne „Gospod je moj pastir“, a onda malo nera- zumljivog predavanja od strane Perceta, naše ogromne direktorke. O čemu ona sada brblja? Sebe je svakako jutros nadmašila kada je reč o modi. Odelo na tufnice, u divnoj i suptilnoj narandžasto-crnoj kombinaciji, i cipele sa otvore- nom petom. Delovi njenih stopala su očajnički pokušavali da se oslobode kaiševa na cipelama. Nikada nisam pozna- vala nekoga ko ima debela stopala. Čudesno je posmatrati je. Kada se zajapuri (tj. svaki put kada nam se obrati) svaki njen deo zatreperi na vrhunski, želatinski način. „Pa, devojke, htela sam da kažem sledeće: uspeh. Šta on znači u današnjem svetu? Želim da porazmislite šta uspeh zaista znači.“ Onda se ukipila i gledala u nas. Sto godina. Mi smo se ukipile i gledale u nju. Samo se ukipila; i mi smo se samo ukipile. Kao neko takmičenje u zurenju. Gospode bože. To je trajalo i trajalo – mogli ste gotovo da vidite kako gospođici Stemp raste brada. Posle dva veka, Perce reče: „Koliko nas može da stavi ruku na srce i kaže: ’Ja sam ovog polugodišta zaista uspela u nečemu što je vredno utrošenog vremena i truda’?“ Rouzi i ja stavismo ruke na srce. Hodnik 09.30 Oh, jebeno čudečanstveno. Kretenuša Lindzi, koja je onako motkasta bila cinkaroš na dežurstvu, videla nas je sa ruka- ma na srcu i održala nam svoje svetski poznato predava- nje pod nazivom „Kako ste samo detinjaste“. U svinjsko lepo dupe. Još jedna sjajna prilika da blenemo u gospođu Bezčelović. 09.36 Hahahahaha! Dok nas je Kretenuša Lindzi ribala, Rouzi i ja smo fksirale pogled u njeno čelo. Nije mogla da kaže da radi- mo nešto loše, ali je posle odjurila u WC da pregleda čelo. Kampanja zurenja se nastavlja! A i ne zna da ja odlazim u Ameriku na Gozbu Ljubljenja sa Bogom Ljuuubavi. Rekoh Rouzi dok smo laganim korakom išle ka zgradi sa kabinetima za prirodne nauke: „Verovatno ju je vodio na Kasno i uživo samo zato što je iz Evropske unije, pa se brine za očuvanje retkih vrsta.“ Rouzi reče: „Šta? Radi u ’Fondaciji za očuvanje motka- stih beščelnih insekata’?“ „Apsolutisimo, mon ortakinjice.“ Mi smo zaista veooma veooma amusant. Franc.: moja. (Prim. prev.)Luiz Renison „... I onda mi pojede tipomamce“ Bios Gospođica Boldvin ima džinovske sisoline. Čak veće od onih moje muti, a to nešto govori. Baš sam se uplašila da će ih upaliti Bunzenovim plamenikom. Nažalost, nije došlo do paljenja sisolina, pa nisam mogla da upotrebim apa- rat na penu za gašenje požara, što bi, po mom skromnom mišljenju, bio vrhunac predavanja. Na tosteru za gaćerone Odmor Ispričala sam Prvoj ekipi za Operaciju Odlazak u Ham- burgeričastu zemlju. Bile su, kao i obično, uzbuđene kao samo uzbuđenje. Ma i više od toga, u Eleninom slučaju. Hvala bogu, izgleda da je odustala od onog svog zaraznog smejanja. Ubila bih je da ju je spopalo. Dok smo mljackale svoje hranljive užine koje su se sasto- jale od čipsa sa ukusom sira i žvaćki, rekoh: „Biće čudečan- stveno, kao što sam i rekla Džes – iako ona nije ukapirala – bićemo kao engleske Telma i Luiz.“ Rouzi reče: „Ali nećete imati pištolj.“ „Ja možda hoću.“ „Ne, nećeš. Tvoj ćale te ne pušta ni da prespavaš kod nekoga, znači defnitivno ti neće nabaviti pištolj.“ „Hoće. Rekao je da mogu da ga dobijem kada tamo odemo.“ Rouzi me samo pogleda. „Samo mali, za pucanje u hitnim slučajevima.“ One me sve samo pogledaše. Elen reče (smarajući): „Gde je... mm... gde je Masimo? Mislim, gde će on biti u Americi?“ Rekoh: „Pa, znate, blizu tamo gde ćemo mi biti.“ Ona nastavi na sebi svojstven maglovit, šutnuo-me- -Dejv-Upiš način. „Da, ali mislim, pa... gde ćete vi biti?“ Rekoh: „Na paradi klovnovskih automobila u Americi.“ Rouzi nadu veliki balon koji joj začepi čitava usta, a onda ga uvuče. Zatim približi lice baš uz moje i reče laga- no: „Da, ali Džordžija, gde se održava parada klovnovskih automobila?“ „U Memfsu.“ „A gde je to?“ Ja se nasmejah i rekoh: „Blagi bože, mislila sam da sam ja loša iz geosa. Zar ti ne znaš?“ „Ti ne znaš, je l’ tako?“ „Naravno da znam. To je... dole... malo od Njujorka.“ „Dole malo od Njujorka?“ „Da.“ „Kao što si mislila da je Hamburg poznat po hambur- gerima?“ U šta se to Rouzi pretvorila? Znalca Sveznalca? Keve mi, samo zato što sam u tajnosti ljuštila isperutanu kožu na nogama ispod stola za vreme geosa kada smo radili Rajnu, i gospođica Simpson me je iznenadila pitanjem... Promenih temu. „Pa, šta mislite da bi trebalo da spaku- jem za put?“ Džuls reče: „Pa, gaćerone ne, zato što ih tamo ne nose.“ Rekoh: „Jao, bezobrazne namiguše! Mislite da oni tamo idu unaokolo gologuzi? To se nije pominjalo na geosu? Samo nešto smorno o pšeničnim pojasevima i Atlantskoj struji.“ Džuls reče: „Čakšire.“ | |
| | | | BeWareOfMe
Clan
Posts : 61
Join date : 2009-12-11
| | Subject: Re: Dzordzija Nikolson Fri Dec 11, 2009 6:30 pm | |
| Luiz Renison „... Prepade me njegov krzneni šorts!“ fanta–nove ispovesti Džordžije Nikolson Preveo Zoran Ilić U znak sećanja na Dezu Vikara, s ljubavlju Veliki poouuljubac mojoj porodici i prijateljima, starim i novim. (Vidite, ne kažem da su neki od vas stari, samo kažem da su neki noviji od drugih... mmm... ali ne na manje stari način. Oh, vidite, jednostavno vas volim, u redu?) Ogromno čakširocepajuće hvala mojim urednicima, izdavačima, dizajnerima i distributerima iz Harper-Kolin- sa u zemlji Bilija Šekspira i Hamburgeričastoj zemlji. Hvala, kao i uvek, Carici. Međutim, najviše hvala mojim divnim, divnim čitaoci- ma (u koje se sada čak ubrajaju i neki fatiji, što je pomalo alarmantno). Naslov originala Louise Rennison ...startled by his furry shorts! Fab new confessions of Georgia Nicolson Copyright Louise Rennison 006 Translation Copyright translated under licence from HarperCollins Publishers Ltd 007 za srpsko izdanje, LAGUNA6 7 Poruka od Džordžije Dragi ortaci i ortakinjice po čitavom svetu, (Čekajte malo, kada kažem „po čitavom svetu“, ne mislim „da ste se raštrkali po svetu“, samo hoću da kažem da vas ima na međunarodnom planu.) Gde sam ono stala pre no što sam vas zbunila? Oh, da, znate li koliko vas sve volim? PUNO. Eto koliko. Stvarno, to je le činjenica. Zašto bih onda prove la toliko vremena preturajući po svojoj intimi (opaa) i pisa la još jedan dnevnik? U stvari, kao što to i kažem svakome ko hoće da me saslu ša (tj. nikome), ja sam praktično svetac u ljudskom obliku. Međutim, to se veoma malo poštuje. Na primer, pre neki dan sam pomogla jednoj maloj starici da pređe ulicu. Nisam morala. U stvari, bila sam u neverovatnoj žurbi, jer sam kre nula da kupim nov karminčić. Međutim, pomogla sam, a zna te li šta je ona uradila? Udarila me je kišobranom! Rekla je da neće da pređe ulicu, da čeka prijatelja koji treba da dođe po nju da idu na igranku!!! Eto kakav je svet u kome ja živim. Matori umno poremećeni, kao Elvis Etvud, roditelji, itd., kažu da je mladima samo stalo do karmina i ljubljenja. Ja na to kažem hahahaha. Kada bi se oni malo pomučili da proči taju dela genijalizma kao što je moje, brzo bi shvatili da mi radimo mnogo korisnih i kreativnih stvari. Ko je izmislio ter mine „odsek za pišupiš“ i „salon kenjote“ koji se koriste u školama po čitavom svetu? Pre no što sam se pobrinula da Luiz Renison izmislim „cingecange“, zar nismo bile budale kada smo svo ju grudnu građu nazivali, mm... grudima. Shvatate? Mislim da shvatate. Pozdrav i bog vas sve blagoslovio. A i vi’mo se. Džordžija p.s. A izmislila sam i nerv s i k. z., i tako dalje. p.p.s. I vikinški pakleni disko ples. p.p.p.s. Mogla bih da nastavim, ali sam pomalo umorna od kreativizma i mogla bih... zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz. Vidi Džordžijin glosar. (Prim. prev.) Život u zemlji zvanoj Fijasko Subota, 8. jun 2.00 Neverovatno mi je da sam ponovo u raljama romantike. A i u furuni ljuuubavi. A verovatno i na putu ka pekari bola. A možda ću čak usput da svratim na mali kolač u posla- stičarnici agonije. Umukni, mozgu. Umukni. Gledam u zvezde kroz prozor svoje sobe 2.0 U knjizi Meditacija za veoma zaostale piše da gledanje u svemir, zvezde i tako to, smiruje. Ommmm. 2.03 Greše u knjizi o meditaciji. Bog, zvezde nerviraju. Namigu- ju i trepere kao svetlucavi idioti. Zašto su tako veseli? ***Luiz Renison 0 „... Prepade me njegov krzneni šorts!“ 2.03 i po Reći ću vam zašto su tako veseli: zato što oni nisu ja. Oni ništa ne znaju o zovu Roga i ljubljenju. Da li je Bog Ljuuu- bavi ikada rekao nekom od njih: „Javiću ti za nedelju dana da li želim da se zabavljam s tobom ili ne“? Nije. U svakom slučaju, čemu zapravo služe zvezde? Pod njima čovek ne može čak ni da čita. Samo vise. Kao prigu- šene baklje. 2.04 Visiti i nije baš neki posao, je l’ tako? 2.05 Kao takva, ne osećam se smirenije. 2.0 Boraviti u pekari bola je veooma veooma smorno. Subota je veče, devet i deset, a ja sam u svojoj sobi. Sama. U cve- tu sam svog – mm – rogizma i joie de vivre, a ništa se ne dešava. Ništa. U ovoj kući je kao u grobu. Ja... Oh bože, moja draga mlađa sestra mi je nogom otvorila vrata i bacila mog mačka Angusa na mene. „ZAVVVVOOO, Džindžo!!! Mi vratili se. Zavvo!!! Gle- daj kako mi gaće igraju. Seks dupe, seks dupe, ja sam seks dupe!!!“ Franc.: radost življenja. (Prim. prev.) Oh blagi Gotte na Himmelu. Angus je pomodreo od besa što je bačen i čim je prestao da kija i da se trese, zario mi je kandže u gležanj. Jaooooooo. Sada sam na putu ka poslastičarnici mučke, bangavih nogu. Uraa! Libi je podigla haljinicu preko glave i zavrtela dupetom kao striptizeta. Gde ona vidi ljude koji to izvode? Malo pre su se vratili iz utočišta za umobolnike, tj. dedi- nog staračkog doma, pa biće da je to tamo videla. Videla sam ja stanare u njihovom takozvanom zajedničkom foajeu. Pravili su se da igraju domine, ali su u tajnosti vežbali ludilo. A verovatno se i šepurili unaokolo u pelenama za odrasle. Onda je ušla keva sva u kevičanskom fazonu i zgrabila Bibicu. „Mlada damo, vreme je za zemlju Knjavaliju.“ Libi je u kevinom naručju nastavila da peva i vrcka se, a onda je ova primetila mene. Da sam u svojoj sobi. „Džordžija, šta si to naumila? Zašto si tu?“ Rekoh: „Ne da neko primećuje, ali ovo je u stvari moja soba. Znaš, da ja u njoj boravim. Bila sam u krevetu, kako to obično biva.“ Keva reče dok je izlazila: „Oh, mora da si taaako umorna, od svog tog sjaja za usne i maskare koje nosiš po čitav dan.“ Veooma veooma zabavno. Nije. 2.25 U krevetu sam više od dvadeset i četiri sata, samo sam usta- jala da nešto prezalogajim i odem do WC-a. Oh, i nakrat- ko sam otišla do radnje da kupim ono najneophodnije. Nem. Gott – bog; Himmel – nebo. (Prim. prev.) Vidi Džordžijin glosar. (Prim. prev.)Luiz Renison „... Prepade me njegov krzneni šorts!“ Maskaru i novi držač za cinge-cange. Primerak Kosmopo litena. Ima više od dvadeset i četiri sata otkako me je Masi- mo ostavio pred vratima rekavši da će mi javiti da li želi da mu budem devojka ili ne. Zašto sam priznala da želim da mi on bude pravi dečko? Zašto zašto? 2.26 A i tri puta zašto? Zašto zašto zašto? Zašto jednostavno nisam izvela neosetljivi prefnjizam? Mogla sam bar jed- nom da umuknem i budem puna nonšalantizma i savoir kakoseonokaže. 2.30 Da sam dobro igrala igru, imala bih gomilu momaka. Sve u isto vreme. Masimo Italijanski Ždrebac da mi bude dečko za vikend, a Dejv Upiš (opaa) za crne dane. A možda i biv- ši Seks Bog (čije ime neću pominjati, čak ni u grobu) kao neka vrsta dečka iz Kivičaste zemlje posredstvom avionske pošte. Međutim, oh ne, morala sam da stenjem o tome kako želim da Masimu budem jedna i jedina. 2.40 Bila sam tako srećna dok sam se s Masimom na sudaru ljubila pod zvezdama. Zvezde mi tada nisu išle na živce. Ništa mi nije išlo na živce. Franc. savoirfaire – takt. (Prim. prev.) 2.42 Kako to da opet živim u zemlji zvanoj Fijasko? Jednog tre- nutka me je ljubio pod svetlucavim glupsonima, a sledećeg otišao na Kasno i uživo s Kretenušom Lindzi, motkastim insektom i davežom. Proganja me ta matora Klempa Tangić. Prvo je smuvala znate koga, onoga čije ime nikada neću pomenuti, čak ni u grobu, ali da biste imali predstavu ko je u pitanju – ime mu počinje na „R“, a završava se na „obi“. A sada se priljigavila uz Masima. Mrzim je, mrzim je. Međutim, takav vam je život, ukratko rečeno, zar ne? Pa, moj u svakom slučaju jeste – sav fanta i čudečanstven, a onda sav usran i merde. 2.45 Šta je ono Čarli Dikens rekao u svojoj čuvenoj knjizi Oliver Tupson? Ah, da: „Pa svekoliki svet je pozorje gde muškar- čad i ženad glumeju. Živeli.“7 Ili je to rekao Bili Šekspir? Ko zna? Koga je briga? U svakom slučaju, šta to znači? I zašto niko od onih bradatih tipova iz elizabetanskog doba ne zna ljudski da govori engleski? Šta uopšte išta znači? Ponoć Oh, ne mogu ovo da podnesem. Još koliko sati ima do tre- nutka kada će mi Masimo odgovoriti? Možda bi trebalo da 6 Franc.: sranje. (Prim. prev.) 7 Džordžija karikira čuveni stih iz Šekspirovog komada Kako vam drago koji inače glasi „Pa ceo svet je glumište gde ljudi i žene glume...“. (Prim. prev.)Luiz Renison „... Prepade me njegov krzneni šorts!“ ga nazovem i kažem mu da nisam mislila ono što sam rekla da mi bude jedan i jedini. Mogla bih da kažem da može da izlazi i s Kretenušom Lindzi, sve dok mu se i ja sviđam. 00.0 Ali bi se onda ja s njim ljubila pošto se on prvo ljubio s njom, a to bi značilo da sam se praktično ljubila s njom. Niko ne bi mogao s tim da živi. 00.20 Radije bih se ljubila s Angusom. 00.26 Kladim se da se Angus bolje ljubi od nje. Mnogo bolje. 00.30 On svakako ima lepše noge. 00.3 Pa, u svakom slučaju, više nogu. 00.36 Svi su otišli u krevet. A mačorčići su izašli napolje. Čujem ih kako urliču i pljuju negde po bašti. Zrikavi Gordi je sada gotovo tinejdžer, u mačjim godinama. Kladim se da pika loptu kao Oskar, nazovisin gospodina i gospođe Od- -preko-puta, inače poznat kao Perverznjanko. Ne, hoću da kažem da se on verovatno pretvara da pika loptu, a u stvari pogledom traži nešto žensko mačkasto. 00.39 U stvari, Gordi bi mogao biti daleko bolji od Oskara u pika- nju lopte i odmeravanju devojaka, zato što bi baš bukvalno mogao da to radi u isto vreme – jednim okom da gleda u loptu, a drugim da odmerava mačkice. Zrikavost bi mu dobrodošla, kao bogom dana. 00.4 Oooh, ne spava mi se. Moram da čitam neku knjigu punu mudrizma. 00.42 U mojoj (pa, zvanično kevinoj) knjizi Kako naterati bilo kog kretena da se zaljubi u vas piše da ako se pretvarate da se osećate onako kako se osećate, onda ćete se osećati kako se osećate. Pardon? 00.45 Na primer, piše: „Ako odete na žurku i stidljivi ste, uđite u prostoriju sa širokim osmehom na licu. Zabacite ramena, podignite glavu, pustite ruke da vam opušteno vise. Onda niko neće primetiti da nemate samopouzdanja!“ Okej, probaću to pred ogledalom. Široki osmeh, ruke opušteno vise i njišu se. Veliki osmeh, zabačena ramena, podignuta glava, njih njih. Opušteno opuštene ruke i njih njih. ***Luiz Renison 6 „... Prepade me njegov krzneni šorts!“ 7 00.52 Da, nesumnjivo izgledam kao da imam samopouzdanja. Mada postoji samo jedna mala začkoljica: ličim na oran- gutana kada mi ruke ovako opušteno vise i njišu se. Vero- vatno na orangutana po imenu Rolf. A ko bi želeo da mu devojka bude orangutan pun samopouzdanja? Samo to se pitam. 00.54 Rolf, orangutan pun samopouzdanja, u pidžami sa slikom teletabisa. Koju sam obukla samo zbog udobnostizma. Nisam imala pojma da ću ići na žurku u njima; izgledaću puna samopouzdanja. Mozgu, umukni. Nedelja, 9. jun Moja soba 0.00 Iste ralje ljubavi. Ista furuna bola. Ista pekara... umukni umukni. Obično bih se posavetovala s Dejvom Upišom povo- dom scenarija sa Bogom Ljuuubavi. Ipak je on zvanični Majstor za Rog i Kralj Čakšira. I dalje se cepam od smeha kao cepanica kada pomislim na njega kako peva: „Brda su čila od zvuka čakšira!“ Pitala bih ja njega da mi da neki koristan mudrizam u vezi s momcima i tako to, ali malo je postao čudan posle onog njegovog fandanga „Šta ako Vidi Džordžijin glosar. (Prim. prev.) je zaista trebalo da budemo zajedno?“, pa se i ja osećam pomalo čudno da bi se ponovo s njim videla. .00 Muti mi je pomolila glavu na vratima. „Idemo u Akvalend. Hoćeš li i ti da pođeš?“ Rekoh: „Jesi li poludela?“ Izgovorila sam to učtivo, kao raspitujem se, ali je ona popizdela. „Tako si primitivna, u pizdu materinu.“ Zamalo da kažem da psovanje pokazuje nedostatak voka- bulara, ali nisam zato što sam veooma veooma umorna. .30 Švajcarska porodica Ludić je otišla uz „tutnjavu“ klovnov- skim automobilom – inače poznatim kao ćaletov smešni robin relijant na tri točka – i ostavili su me samu u Zamku Čistog Očajnitisa. .35 Počinjem da ludim. Moraću da nazovem onu Velikoga- ćeronovićku. Nadam se da neće brbljati o izmetu slepih miševa. Telefonirala Džes. Džes je toliko bila u zemlji Džes-i-Tomiji da čak nije ni primetila da sam ja u pekari bola. Samo je brbljala, za čitavu Evropu. „Oooh, tako je bajno što se Tom vratio! Juče Džordžija misli na švajcarsku porodicu Robinson, junake istoimenog romana J. D. Wyssa, koji na putu za Australiju dožive brodolom, iskrca- vaju se na pusto ostrvo i na njemu organizuju život. (Prim. prev.)Luiz Renison „... Prepade me njegov krzneni šorts!“ sam ga samo nakratko videla. Doneće mi malo kasnije svo- ju zbirku fore iz Kivičaste zemlje i to će biti taako... oh...“ Rekoh: „Neopisivo dosadno?“ Ona reče: „Moram sada da idem.“ „Džezi Vezi, mogu li doći da se vidimo? Potrebna mi je tvoja pomoć.“ „Ne.“ Džesina soba Vreme ručka Ležim kraj Džesine žalosne kolekcije plišanih igračaka, uglavnom sova, dok ona bleji ispred ogledala. Šta to radi? Rekoh: „Džes, veoma zamara kada pokušavam da ti nešto kažem, nešto važno, puno tragičizma, o meni, tvojoj najnajbo- ljoj ortakinjici, dok se ti pućiš kao zlatna ribica. Šta to radiš?“ „Vežbam skupljanje usana.“ „Šta?“ „Skupljanje usana. Pa, imala sam sinoć malo problema visàvis10 ljubljenja sa Tomom.“ Uprkos tome što se meni čitav svet raspada po šavovima, uvek me zanimaju priče o ljubljenju. „Ispričaj mi.“ „Pa, bila sam u početku baš nervozna dok sam ga čekala.“ „Da li si izvodila ono smorno čačkanje šiški?“ „Ne znam; u svakom slučaju, kada je došao, ja sam se nekako pretvorila u želatin. Međutim, onda je sve bilo u redu kada je on izvadio svoje kakoseonokaže.“ „Pardon?“ 0 Franc.: nasuprot, naspram, prema. Džordžija pogrešno koristi ovaj izraz u značenju „u pogledu“. (Prim. prev.) „Svoje, znaš, snimke iz Kivičaste zemlje, pa smo ih malo gledali. Sve dok se nisam smirila. U stvari, bila je jedna baš kul slika Robija...“ Oh, sjajno. Povrh svega ja sada pričam o nekome za koga sam se zaklela da ga neću pominjati ni u grobu. Rekoh: „Da li je Robi svirao gitaru i igrao sa torbarima?“ Džes me čak nije ni slušala. „U svakom slučaju, dok smo ih gledali Tom mi se približio i zagrlio me. Onda smo, pa... znaš, počeli da se ljubimo i tako to.“ „I tako to? Koji je broj ’i tako to’ u registru ljubljenja? Do kog broja ste stigli?“ „Mm... petica i malo šestica. Bilo je stvarno bajno. Ose- ćala sam kao da se sva topim u njemu i onda... pa... onda me uhvatio nekakav grč u usnama.“ „GRČ U USNAMA?“ Deset minuta kasnije Izgleda da se zanela ljubeći se pa su joj se usne iznenada ukočile. Ona reče: „Uhvatio me je grč u usnama i one su mi se nekako ukrutile.“ „Kako to izgleda?“ I pokaza mi. Bože. Znate kada stavite bebi hranu u usta i ona joj se ne dopadne, pa joj se oči skroz izbeče, a onda joj se čitava faca ukoči i hrana joj izleti iz usta? Pa, čak i ako ne znate, verujte mi, ja znam. Libi može sutlijaš da dobaci do drugog kraja sobe. Dok mi je Džes pokazivala svoje ukočeno lice, rekoh: „Ako nemaš ništa protiv što ću ovo reći, Džes, ovo nije baš privlačno.“Luiz Renison 0 „... Prepade me njegov krzneni šorts!“ Ona reče: „Pretpostavljam da je to od ljubljeničke kri- ze. Nisam pućila usne sto godina, pa... znaš, pošto nisam vežbala... ali neće se to ponovo desiti.“ „Dobro.“ „Zato što sam sada počela da vežbam. Da ti pokažem?“ „Ne.“ „Okej. Ide ovako: napuć, opusti se, napuć, opusti se, na- puć, opusti se. Vidiš?“ Ništa nisam rekla, samo sam ležala i blenula u nju, veli- kim blenastim očima kao i sve sove, dok je ona pućila i opuštala usne. Ličila je na kombinaciju Mika Džegera i nekog idiota. Ne mora tim redom. Sada je prešla u brbljačku fazu: „A zatim kao pièce de résistance11 palacanje jezikom, palacanje jezikom.“ Bože, užasno je sedeti ovde dok joj jezik izlazi i ulazi kao neka poludela voluharica. Na svu sreću, uspela sam da joj nabijem jedan midžit džem u gubicu, ne bih li uspela da joj ispričam tužnu priču o svom Italijanskom Ždrepcu. Deset minuta kasnije Ona reče (žvaćkasto žvaćkajući): „Pa, rekla si da on mora da bude tvoj jedan i jedini dečko, ili šta već? Ariverderci, 1 Masimo?“ Rekoh: „Da, ali...“ „Pa, Percine mu prevelike pidžame, na šta si mislila? Jesi li poludela?“ Franc.: glavno jelo. (Prim. prev.) Vidi Džordžijin glosar. (Prim. prev.) Ital.: Zbogom. (Prim. prev.) „Ne, Džes, nisam poludela. Samo slučajno imam prija- teljicu koja puno liči na tebe i koja je rekla: ’Jednostavno budi to što jesi.’“ „Šta?“ „Rekla si da kad je neko to što jeste, i iskren, to je isto kao i kada ima darežljiv nos. Kao što ga ja imam. Tačno upotrebljene reči su glasile: ’Nemoj ići u radnju gde se prodaju kamufaže za noseve; pusti svoj vlastiti nos na slo- bodu, neka divlja.’“ „Koja je to apsolutna budala rekla?“ „TI si rekla, Džes.“ „Jesam li? Dobro, jesam, ali nisam stvarno tako mislila, je l’ da? Jasno. To si ti uobrazila, zar ne? Mislim, u pitanju je bila ZAMIŠLJENA radnja gde se prodaju kamufaže za noseve. Nisam stvarno mislila da bi ti trebalo da BUDEŠ to što jesi. To je jednostavno glupavo.“ Stvarno, stvarno sam mogla da je ubijem. Zapravo, kada bih iznenada napala njene glupave šiške, mogla bi da se zadavi onim svojim glupavim midžit džemom, i to bi bilo dobro. Nažalost, Džes se sada zainteresovala. Reče: „Pa da li sam dobro shvatila – on bira između tebe i Kretenuše Lindzi? Bože, da li ona to zna? Jer ako zna, ti si mrtva kao krofna. Mrtvija.“ Na zdravlje. 3.30 U prizemlju se začulo zvono i minut kasnije u sobu je ule- teo Tom. Reče:Luiz Renison „... Prepade me njegov krzneni šorts!“ „Hej, Džordžija... ’bardan, kako bi to naši ortaci iz Kivi- časte zemlje rekli! Sjajno što te vidim!“ I zagrli me snažno, baš kao pravi momak. Stvarno je bilo lepo. Posebno zato što ja možda više nikada u životu neću osetiti džemper nekog momka kraj svoje glave, s obzirom na to kako sada stvari stoje. On sede na krevet, pogleda u nas obe i reče: „Okej, o čemu ste pričale? O karminu?“ Mi obe napravismo uvređene face. Tom nastavi: „Mmm... o svetskom miru, Mančester junajtedu koji juriša u četvrt- fnale? Ljubljenju?“ Rekoh uz neprestani dostojanstvenizam: „Tome, meni je na pameti puno toga, a ne samo momci. Znaš, ima na svetu i drugih stvari.“ On reče: „Pa, znači sve je gotovo između tebe i Italijan- skog Ždrepca?“ „Ne, pa, mm možda... oh, ne znam.“ I izbrbljah čitavu priču zato što je bilo tako fno imati nekog iz momačkog sveta s kim sam mogla da popričam. A za jednog momka, Tom skoro i da nije baš potpuno umno poremećen. On na kraju leže na Džesinu prepariranu porodicu sova i reče: „Jao.“ Ja ga pogledah. On pogleda mene. „Jaoli jao i jao.“ Džes reče: „Znam, to sam i ja pomislila.“ Šta su oni, telepatski blizanci idioti? Rekoh Tomu: „Šta ti misliš?“ On reče: „Pa, znaš, on je upravo završio dužu vezu i, pa, dobro izgleda, zar ne? Ne da se ja palim na njega ili tako to. Ali izgleda. Skoro da bi mogao da ima svaku ribu koju poželi.“ Džes je klimala glavom kao da je Tom doktorka Rut, psihijatar holivudskih zvezda, ili tako nešto. I pribila se baš uz njega. Jadno. Tom nastavi da priča: „Džordžija, misliš li da njega, znaš, pa, pomalo ne brine to što si ti možda pomalo... pa, neobična?“ Rekoh: „Neobična? Kako to?“ Tom reče: „Pa, kada te je prvi put pitao da li si za piće, ti si krenula da izvodiš disko ples uz Rolf Harisovu pesmu ’Two Little Boys’.“ Oh, božilibožebože, hoću li ja ikada biti oslobođena svog ćaknutizma? Rekoh: „A šta drugo čovek da uradi kada mu se zalepe tipomamci?“ Džes je i dalje izvodila svoj fjasko zvani mudro klima- nje glavom. Reče Tomu: „Da, da, razumem na šta misliš. Možda se plaši da se zabavlja s njom, i zaista, ko može da ga okrivljuje za to?“ Taman sam htela da joj se bacim ka grkljanu kada njena keva zakuca na vrata i reče: „Džes, mogu li ući na trenutak? Tata i ja idemo na plac, pa sam vam ostavila užinu u kuhi- nji. Znam ja kako vi mladi jedete! Zdravo.“ Njeni muti i fati su krenuli na plac. Džesina keva je obu- la čizme veliške i obukla pantalone i džemper, pristojne Poznati muzičar, slikar i TV voditelj, rodom iz Australije, prepoznatiljiv po bradi i velikim naočarima. (Prim. prev.) Vidi Džordžijin glosar. (Prim. prev.)Luiz Renison „... Prepade me njegov krzneni šorts!“ veličine kako i dolikuje kevama. Njen fati verovatno i ne zna kako izgledaju kožne pantalone. Moj fati ima klovnov- ski automobil, a keva mi se sinoć vratila prevrnute majice. Kako ja da znam kako da se ponašam? Zašto bi ijedan Bog Ljuuubavi želeo da išta ima sa mnom? Oh, neee, nemojte sada da zaplačem. Tom me pogleda, pa me onda zagrli. „Slušaj, Džordži- ja, ako te ne zgrabi, on je na gubitku. Ti si fanta; svi to znamo.“ Čak je i Džes postala fna. „Da, ti si, mm... fanta, i tako si, znaš... ti. Mislim, ti ne bi bila ti da nisi ti, zar ne?“ O čemu je ona to brbljala? Tom je tražio nešto u rancu. „Dži, imam nešto da ti pokažem.“ Oh bože, sad će da izvadi vodenjake ili tako nešto, u ovakvom trenutku. Pružio mi je gomilu fotografja. Oh, lepo, sa njegovog putovanja u Kivičastoj zemlji. Baš zani- mljivo. Nije. Prelistala sam ih nasumice. Drveće, drveće, ovce, drve- će, Kivičastijanci u velikim čizmama, šortsevima i sa sme- šnim bradama. A muškarci su još gori!!! Hahahahahaha. Oh, umukni, mozgu. Još ovaca, izmeti vombata, gejziri, još brada, ovaca, drveća, ovaca i... onda ugledah fotografju znate koga. Originalnog Seks Boga Srcelomca. Kako se smeši u fotoaparat. Sanjalačkih tamnoplavih očiju. Prepla- nuo. Kako stoji kraj reke, u šortsu. Hvala bogu što sam ga se odlučno klonila i ništa nisam osetila. Minut kasnije Jojjjjjj. A i uhhhh. Ponovo u svojoj sobi ispunjenoj bolom 9.00 Osećala sam se kao držosveć6 extraordinaire17 kod Džezi Spezi. Sve to držanje za ruke i kikotanje, jadno je. Mogla bih biti i supruga Nevidljivog Čoveka. Gospođa Nevidlji- vić. Bilo je samo cmokili cmok cmok, „Oooooohhh, Tome, sviđaju li ti se moje nove cipele? Ooohhh, Tome, imam novu sovu“. Jadno. Ja to nikada ne bih radila pred nekim. Mada, ne treba da brinem, zato što ću, ako Masimo izabere Kretenušu Lindzi, živeti u lezbejskom manastiru do kraja života. Pet minuta kasnije Život je zaista postao merde18 kada ne mogu da razgova- ram sa svojom najboljom ortakinjicom zato što je ona PRE- ZAUZETA svojim dečkom. Pa, neka mu bude: ako ona između Toma i mene bira Toma, to je njen problem. Izbegavaću je, odlučno. PUNO. Kao što izbegavam Robija. Ne dam mu da mi uđe u mozak. Nema mesta ni za koga u poslastičarnici agonije; tamo je već velika gužva. A, u svakom slučaju, Masimo je jedan i jedini. Možda. 6 Vidi Džordžijin glosar. (Prim. prev.) 7 Franc.: izvanredan, poseban. (Prim. prev.) Franc.: sranje. (Prim. prev.) | |
| | | | Sponsored content
| | Subject: Re: Dzordzija Nikolson | |
| |
| | | | | | Dzordzija Nikolson | |
|
| | Permissions in this forum: | You cannot reply to topics in this forum
| |
| |
| |
|
Register 
Log in