Skola

...Pismeni zadaci, testovi, raspravljanja, pomoc...
 
HomeHome  RegisterRegister  Log inLog in  

Share | 
 

 Besmrtna dusa

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
BeWareOfMe
Clan
Clan


Posts : 61
Join date : 2009-12-11

PostSubject: Besmrtna dusa   Fri Dec 11, 2009 7:07 pm

Moji roditelji su postali vampiri posle mog
rodjenja.Kada sam napunila 14 ubijeni su u pokusaju da me zastite.Neki
nomad je upao na nas posed i osetio je moj miris i krenuo da me napadne
ali su se moji roditelji borli sa njim i ubio ih je.Moja tetka me je
odbranila a ja sam vristala na sav glas dok me je tetka sklanjala od
noworodjenog.

Od njihove smrti sam shvatila da nista nece biti
kao pre.Moja familija je postala vampirska jos od navale novorodjenih u
Evropi.Moja porodica i jos jedna su prezivele cistku Volturijevih.Ja
sam tada imala 2 godine.I dalje sam jedino ljudsko bice u familiji.Ne
smeta mi.ne patim od toga da budem vampir.A sada...sada imam 16 godina
i znam da je samo pitanje vremena...

Polako sam koracala ka travi.

Posle smrti mojih roditelja,moja tetka i ja smo se uglavnom krile.

Ali
samo sam je jednog dana nasla kako gori.Nije gorela kao tipicno ljudsko
telo.Postajala je sve bledja samo i ispod nje je bio pepeo.

Nije
mogla da zaustavi vatru,iako sam je ja polila vodom.Odmah sam
shvatila.To je bila magicna vatra!Neko ju je ubio.Secam se njenih reci
izgovorene kroz plamen dok sam ja plakala.

- Natalia
...Volturijevi ce sad tebe juriti.Moras da bezis.slusaj tvoju
intuiciju.Ako se osetis iznenada uplaseno,oni dolaze,i moras bezati
odmah!Ne daj da te uhvate!Ako odes kod nekog iz porodice uhvatice
te.Bezi Natalia,imas dovoljno novca za sve,bezi kako bilo!Aro misli da
ces imati talenta jer 5 generacija unazad su sve bili vampiri,i Aro
zeli da te pretvori u vlasnistvo Voltura!Od tvog rodjenja je jos
tako!Protiv njega ces se jace boriti kao ljudsko bice,samo mu ne
dopusti da te uhvat....i....ako...bude problema.....nadji
Karlajla....Kalena.... - brzo je izgovorila moja tetka srucivsi se u
pepeo.

Zaplakala sam.Sav bol koji mi je zivot naneo je preveliki da bih se izborila s njim!

Otisla
sam u svoju sobu.Uzela sam najveci moguci kofer i pocela da pakujem
svoju odecu.Ne znam gde idem.Ali ovde necu moci dugo da ostanem.

U drugu torbu sam spakovala slika mojih roditelja i tetke i jos neke stvari.

Izasla sam u dvoriste sa suzama i pogledala nazad ka kuci.

Pozvala sam taxi i okrenula ledja kuci...mestu gde pripadam....

U taxiju sam shvatila da ce mi nedostajati ovo mesto.Priznajem,London nije idealno mesto za sakrivanje,al po kisi....lepo je.

Kad sam izasla iz taxija,shvatila sam da nemam kisobran.
UZela sam svoje kofere i pozurila na aerodrom da kupim kartu.

Hodala
sam sjajnim plocnikom i kupila kartu kartu za Tunis.Dok sam cekala na
recepciji primetila sam neku cudnu zenu.Bila je odevena u crnu feredzu
i imala je crne oci.

Odjednom mi srce zalupa.Okrenula sam se na peti nadajuci se da vampir nije primetio moje ubrzano kucanje srca.

Usla
sam u avion za Tunis tresuci se.Na proveri prtljaga sam nestrpljivo
lupkala nogom i pravila strasnu buku i pre nego sto sam shvatila sta
radim pretres me bio gotov.

U avionu sam se tresla.Gledala sam
kroz prozor i pitala se...da li su moji roditelji srecni....Pocela sam
da placem.Na srecu niko nije video.

Zaspala sam i probudio me je glas da vezemo pojaseve jer slecemo.

samo
sam se skupila.Idem u Tunis jer je suncano,i jer bi prepoznala vampira
odmah,i da nosi feredzu da se ne vide oci , sjaj bi se probio kroz
maramu.

Dani su prolazili,kao da ih je neko nastelovao da idu brzo ,samo da bi mene stavili u nezgodnu situaciju dvoumljenja.

Bila sam skoro mesec dana u Tunisu,ali mislila sam da treba da odem.Tunis je previse blizu Italije.Mozda sada na neko ostrvo...

Bilo je 9 uvece i sedela sam u restoranu hotela gledajuci mrkli mrak i citajuci knjigu razmisljala.

Odjednom,cula sam nesto u drvecu oko hotela.Uplasila sam se.Znala sam da to Aro salje nekog.Brzo sam potrcala uz stepenice.

Brzo sam uzela kofere i izletela iz hotela brzinom munje.

Opet sam bila na aerodromu.

Odluciila sam da cu ici u Francusku,i kupila sma kartu za Marselj.

U avionu sam se stalno osvrtala da vidim dal me neko ne gleda,al ne.mogla sam da budem potpuno mirna.

Posle jedno pola sata , zacuo se glas pilota : Doci ce do kratkog prizemljenja u Veneciji jer je jedan motor aviona otkazao.

Osetila sam se kao da je neko prosuo casu ledene vode po meni odozgo.

Ne
Italija!Tu zemlju je trebalo siroko da izbegawam!A sada cu im biti laka
meta,ne samo sto sam dosla u Italiju,nego je jos i mrak!

Kad smo stigli na Venecijanski aerodrom ,glas iz zwucnika je rekao da uzmemo nase stwari i da ce sutra stici drugi avion.

To je mirisalo na lose.Moracu da prenocim ovde.

Krenula
sam mracnim ulicama.Dobra west je sto je bio karnewal a losa sto ima
mnogo ljudi,tako bar mogu da wrisnem ali sumnjam da ce mi pomoci.A ja
pride ne znam italijanski.

Upala sam na neku paradu.Swi oko mene su skakali a ja sam samo pokunjeno setala.Bila sam iznenadjujuce mirna.

Stigla sam do velike zgrade i zasla za cosak gde je bila jos veca guzva.

Iznenada
sam se uplasila.Osetila sam da moram da bezim,kako bilo,samo da idem
vislje uz ulicu. Sa leve i desne strane sam videla dve pojave kako mi
se prikradaju.Jedini izlaz je bio gore.
Trcala sam kao bez daha gurajuci prolaznike,boreci se za svoju slobodu koja ce mi biti uskracena ako ne budem brza.

naglo sam udarila kolenom u ulicnu saksiju,zacuo se krckaw zwuk.Osetila sam bol u kolenu.

Nisam vise mogla da trcim,jer sam slomila nogu!

Pitala sam se da li ce diverzija pomoci...mozda sam mogla da odglumim padanje u neswest il tako nesto....


Odwukla sam se u senku zgrade gde nije bilo nikog.Cula sam sustanje ogrtaca....

- Odlazi - rekla sam

- Da lepotice,bas sad....mmm....divno mirises....rado bih te uzinao,al Aro te zeli ziwu - rece senka

- Felikse,ne napadaj je. - odsecno rece druga stvorivsi se pored mene- Hajde,idemo

To je bio zenski glas,i bio je blag,majcinski....

Uhwatili su mi zglobowe i owlacili me swe dublje u ulicu.

- Zasto me zelite?Sta sam skrivila? - upitala sam

- Sve - rece vampir po imenu Feliks.

- Felikse - prekorno rece zena

- Atenodora,smanji malo majcinski instinkt okej?Ova ovde ce biti dobro parce - zavodljivo rece Feliks

Odwukli su me do nekih kola.

- Lezi duso.Spavaj.Ne brini.Aro te nece povrediti.To mu zbilja nije namera. - rece mi Atenodora.

- Ne mogu.Da ne znam sta ce biti sutra....ne plasim se za svoj zivot.Plasim se za svoju slobodu. - sapnula samzadrzavajuci suze

Spustila me je nezno na zadnje sediste.

Groznicavo sam razmisljala.

Bicu
u Volteri za manje od 12 sati,iako se ide kolima sto znaci da ce Aro da
sazna sve sto mislim do tad....hm....moram da pozurim,rekla sam sebi.

Nema sanse da pobegnem.I na najmanji pokret koji naprawim,Feliks gleda u retrovizor.

Naglo je skrenuo na jednom mestu i udarila sam jako glavom u krov auta i osetila sam kako gubim svest,kako me snovi zovu........

kad sam se probudila,ugledala sam suncev zrak.

- AH! - vrisnula sam.

- Mila,sta se desilo,jesi li dobro? - upita me Atenodora

- Koliko sam dugo spavala? -upitadoh

- Oko 6 sati duso.Nastavi. - rece ona

-E dora....bices u nevolji.....ako Caius sazna da si ovako nezna prema njoj.... - preteci poce Feliks

- Dosta. - strogo rece Atenodora

U
toku voznje sam samo gledala kroz prozor.Bila sam jako slaba ali znala
sam sa me ceka.Ropstvo.Trgla sam se.Feliksu ni to nije promaklo.

- Jos malo pa smo stigli duso - rece Atenodora

Prebledela
sam.Voltera....to je sigurno bio onaj gradic na brdu opasan
zidinama....do njega je ostalo jos kilometar,dva, u prevodu : za 2
sekunde smo tamo

- Ne plasi se.
Auto je krenuo do Voltere.Bio je suncan dan i pitala sam se kako cemo
proci kroz grad.Mislim,nije da sam ja nesto upadljiwa u swojoj bez
haljini,wec se pitam sta bi prolaznici rekli da vide 3 osobe,od kojih
2 svetle kao lampioni pored svece.

Feliks i Atenodora su nawukli dugacke odore sa kapuljacama.

Atenodora je dala i meni jednu,zbunjeno sam je pogledala.

-
Duso,i ti moras obuci owo.Bice jako cudno ako te wide sa nama.Hocu
reci,bice cudno-nas dvoje sa kapuljacama a ti ides u markiranoj odeci
radoznalo gledajuci - rece mi nestrpljivo

Izasli smo iz kola u jednu ulicicu.Nije bilo puno naroda ali sam swe bila nerwoznija i nerwoznija.

- Anabet - rece mi Atenodora - uhwaticu te dole,ne brini.

- U redu je ali....ja nisam Anabet...tako se zvala moja majka.Ja sam Natalia - rekoh kroz suze,pogodjena time

Negde nestade Atenodora u trenu.

Odjednom,Feliks me gurnu.

Upala sam u neku cev i sljusnula sam na pod na kolena.

To je vec bilo previse.Moja slomljena noga me je zabolela i uhvatila sam je nadi da malo smanjim bol.

- Jesi li se povredila? - upita Atenodora

- Mislim da mi je noga slomljena - rekoh

- Gde bas sad! - progundja

Probala sam da ustanem ali sam samo lako kao pero pala nazad.

Atenodora
nas je negde vodila kroz beskrajno dugacke hodnike,a ja sam samo
gledala u Feliksa.Cvrsto me je drzao,ili bolje reci,nosio i drzao me
kao zarobljenika.

Usli smo u veliku sivu dvoranu sa teskim zavesama.

Bilo je oko 10 vampira u dvorani,i nije mi tesko palo da pretpostavim ko je Aro.

- Gospodaru,doveli smo je zivu,kao sto ste zeleli - rece zadovoljno feliks

Pokusala sam da ga se oslobodim ali bez uspeha.Moja kosa je letela na sve strane pokusavajuci da se oslobodi feliksa.

- Ah.Natalia - rece crni vampir s kosom do ramena.Bio je srednje visine,okruglih crvenih ociju , i gracioznog drzanja.

- Aro ?- upitala sam

-
Da.Ja sam draga moja - rece glasno dok sam ga s prezirom gledala. -
Braco,pogledajte ovu hrabrost! Sa samo 16 godina ona je ima osobine
vredne divljenja

Feliks me baci Arou pod noge.

h- prodahtala sam

Bila sam na kolenima i kosa mi se vukla po podu.
Podigao me je i uhvatio za laktove koje sam drzala obmotane oko vrata

- Znas sta sad sledi - rece Aro grlenim tonom

- Znam.Da imam mogucnost da biram,davno bih otisla sto dalje - prkosila sam mu

Nagnuo se nadamnom i osetila sam kako njegovi zubi probijaju moju neznu kozu.....

Osetila
sam kao da mi zileti seku vene,da je preko mene nabacen nevidljivi
jastuk koji mi ne da disem,da me nesto pritiska...da krv u meni
kljuca,da me svaki deo tela boli kao da je upravo zilet prosao preko
njega....vristala sam dok sam se pretvarala u neljudsko bice.

Odjednom,sve je nestalo.Nisam osecala nista.Ni cula ni videla.Ni znala sta mi se desava.

Lezala sam tako ali sam osecala da se menjam....bilo je izmedju neceg jakog izmedju agonije.
Vatra je bila sve veca.Vristala sam na sav glas nadajuci se da je manje ljudi u sobi.

Posle beskonacno minuta,vatra se povukla.
neko je rekao :
- moramo je skloniti odavde Aro
- ne jos Sulpicia.Bice gotovo ubrzo - odgovori joj Aro uzbudjenim tonom

Trajalo je to satima......

napokon,vatra
se povlacila.Sve je postajalo jasnije,ponekad kada bih otvorila
oci,videla bih stvari mnogo jasnije,ali od bola sam vristala.

Bilo
je kao da su wukli zilete preko swakog dela moje koze.Vristala sam a
moji vrisci su bili jos strasniji jer su odjekivali u dvorani.

Odjednom,Aro je uplaseno uzdahnuo.
- Sta ako nisam trebao da kazem Aleku... ? - upita on nekog al nastavak je bio previse tih da bih ga cula.

Osecala sam se kao da sam gurnuta u vatru,sa ranama od zileta svuda,i kako neko posipa so preko.

Srce mi je ubrzano lupalo.Sve je postajalo mnogo jasnije...
Lupalo je ubrzano sve dok nije doslo do samo jednog glasnog : tup.I to je kraj mog ljudskog zivota.

Vatra
se sasvim povukla i mogla sam da ustanem,ali od odustva bola,od
olaksanja sam pala na kameni pod sa stola gde su me stavili.

Tresla sam se.Ovo je bilo nesto najuzasnije sto mi se ikad desilo.Cena za zivot vampira je uzasna....

- Natalia,jesi li dobro? - upita me Aro dizuci me sa kamenog poda

Samo sam ga gledala.Neko od pozadi se nakasljao al nisam obracala paznju.Samo sam gledala Aroa.
Imao je uplasen izraz lica.U stvari,vise zabrinut.

- Natalia,da li si potpuno dobro ? - zabrinuto upita opet

Nista
nisam odgovorila samo sam ispruzila ruku.Pomislila sam :kroz sta sam
prosla zbog tvoje zelje za moci.Dobro,nije da ti ista to znaci,ali
pogledaj dokaz da sam ti ja zivi experiment kao i ovi iza tebe.

Njegovo lice je postalo jos bledje.

- Ali sada si dobro,to je jedino bitno zar ne? - upita drzeci moju ruku

Nisam
mogla da verujem.Video je kroz sta sam sve prosla.Odjednom sam bila
besna.Zelela sam da oseti sta i ja,da se plasi,da vidi realnost......

Fantasticno! - uzviknu Aro!

Sta???Pomislila sam?Sta je tu velicanstveno!!!?Jedva sam se uzdrzala da ga ne nazovem debilom,makar to bilo u mislima.

- Aro? Sta se desilo? - dolete Kajus streljajuci me pogledom

-
Njen talenat Kajuse.Ovo je neverovatno!Ona moze mislima da natera da se
osoba oseca kao ona nekad.Takodje,moze da ucini da se osoba plasi
nje.Vidis Kajuse,ona moze da natera osobu da se oseca kao ona kad je
prozivljavala nesto.Posto je ona u svom ljudskom zivotu imala dosta
patnje,bice korisno - zadivljeno rece Aro

Kajus se nasmesio - Onda dobro.Bice nam od koristi.

decak iz garde rece :

- Ona i Dzejn ce biti savrsena kombinacija.

Tek tad sam shvatila da nemam pojma ko je to niti o kome on prica.Zaboravila sam da Aro jos uvek drzi moju ruku.

-Oh mio Dio! - uzviknu Aro a svi ga pogledase sa zainteresovanjem a ja sam se uplasila : sta li je sad izvukao iz mojih misli?!

-
Ne draga Natalia,nije to.Potpuno sam zaboravio da te upoznam sa ostalim
clanovima garde! - uzviknu Aro kao da je zaboravio nesto skroz
ocigledno.
Vampiri krenuse ka nama zadovoljni izrazima lica.Ispred mene stade prelepa plava vampirka.

- Ovo je Dzejn draga Natalia.Ona moze mislima naneti bol.Pitam se..... - objasni mi Aro a zatim se zamisli
- Ne.Ne prihvatam. - rekla sam jer sma shvatila odmah na sta cilja.
-
Ali Natalia,zamisli samo koliko bi ti bila mocna kada bi mogla da
ucinis da osoba oseca Dzejnin talenat i tvoje secanje preobrazaja!To bi
bilo fascinantno! - rece Aro
Streljala sam ga pogledom.
- Ja ne
zudim za moci kao ti Aoro.Ja nisam takva.Ne zelim da ikom naskodim.a
ako bih to uradila,to ne bi moglo da ubije besmrtnika.Samo ljudsko
bice. - rekla sam hladno

Videla sam kako me onaj momak cudno posmatra.Hm.Kao da sam rekla da imam 3 roga unutar glave.
- Znam to Natalia.Uostalom,do sledece bitke ,ko zna kad ce .....doci - objasni Aro proucavajuci me iznenada.
- Sta je sad Aro? - upita ga Marcus

Gledali su me kao da nisam normalna.
- Tvoja zedj...kako mozes da stojis i caskas sa nama ovde?Ti si novorodjena zaboga! - uzviknu Atenodora
- Pa...lako mogu da ignorisem.....samo da je niko ne spominje. - priznala sam

Istina
za istinu,bilo je malo nezgodno.Bila sam zedna.Ali sam mogla da
trpim.Neko vreme.Ali ne zelim da ubijam ljude!Moracu da smislim drugi
nacin ishrane.
Ako se dobro secam,moja tetka je imala prijatelja koji zivi negde na zapadnoj obali...i on ima porodicu,vegetarijanac je.
Ali Aro nece dozwoliti da ga posetim.U stwari....da li me je stwarno
briga sta pohlepnjak misli?Ne,mislim da nije.Moracu da saznam nesto od
Aroa u vezi njih....

Aro mi je predstavljao clanove garde,ali ja sam slusala tek toliko da povezem imena sa likom.

-
Aro? - iznenada sam upitala prekinuvsi ga dok mi je nasiroko govorio
Dzejninu proslost.Spomenuo je i nekog Aleka,al nije me bilo briga.

- Sacekaj samo malo Natalia,pitaces ,samo da upoznas Aleka! - razdragano rece

Iz gomile je iskoracio onaj momak sto me je cudno gledao.Imao je crvenkaste oci,tamno braon kosu.Bio je....lep
Nisam
ni shvatila da piljim u njega,niti da sam uznemirena.Brzo sam skrenula
pogled nadajuci se da niko nije primetio nista,ali ako me Aro dotakne ,
znace...Ali nema sta da zna.

- Natalia,sta si zelela da me pitas? - upita pruzajuci ruku , al sam se povukla za korak unazad.Nece mi uci u misli.

-
Aro,Vi imate neke prijatelje koji se hrane krvlju zivotinja jel tako? -
upitala sam ga.Ovo je prvi put da sam nesto duze izgoworila.Moj glas je
zazwucao kao zwono koje nosi vetar.

- Da.Tako je,zive u Forksu.Natalia,ne mislis valjda da se i ti hranis krvlju zivotinja ? - upita s nevericom
- Nameravam da ih posetim da bih saznala sto vise o tome. - rekoh hladno
- Ali Natalia!Mio Dio,ne mozes ici sama!Mogu te napasti! - uzviknu
- Imaju li razloga za to? - upitala sam ratoborno
- DA!Okrivili smo ih za nesto sto nisu uradili.Od tad je proslo 3 godine,a pamcenje im je vrlo dobro veruj mi!
- Dobro onda Aro.Posalji nekog da ide samnom i idemo sto pre

Osvrtao se po dvorani mrmljajuci : Ne mogu poslati Dzejn,mogu je zarobiti,bolje nek ide Alek,on je iskusan borac .....

- Alek?Da li ti odgovara da ti ides? - upita ga Aro
- Swakako gospodaru. - rece Alek
-Onda
je to zawrseno!Sada,samo jos jedna stwar!Odeca draga Natalia.Nista
crveno ne dolazi u obzir za jawnost.Sutra ce padati kisa pa moras
kupiti nowu odecu.Renata ce wam rezerwisati karte za Njujork,odatle
idete za Sietl i posle autom do Forksa - rece srecno Aro

Odeca.Hm....I dalje mi nedostaju moje haljine,suknje,crne pantalone i sve to.

- Aro! - uzviknu Atenodora i pruzi mu ruku

-
Ah,da ,tako je.Natalia,moras poci zamnom.Pre nego sto te pustimo medju
ljudska bica,moramo utwrditi da ih neces napasti. - rece

Kajus ustade sa stolice i pridje Arou.
- ne mislis valjda ozbiljno?Da novorodjenu pustimo u javnost?! - prosikta unoseci se Arou u lice.
- Kajuse,odlucili smo. - hladno je glasio odgowor. - Evo Renate.

U sobu udje zena srednje visine,uplasenog pogleda i smedje kose.Kad je pogledala u mene razrogacila je oci.
Polako
sam udahnula.Miris me je zapekao ali se nisam ni pomerila.Bio je
privlacan ali je moja zelja da ne povredim ljudsko bice jaca.
Aro me je upitno pogledao.

-
Ne. ne poricem da je privlacan miris,ali moja zelja da ne ubijem coveka
je jaca - rekla sam - sada cu probati da svakome pokazem kako je bilo.

Osetila sam se besnom i rasirila swima taj osecaj.

- Natalia?! - uzwiknu Feliks
- da?
- Ti si prenela svoje misli nama uz osecaj! - rece razrogacivsi oci i zapilji se u mene.

- Okej,ovo je vec previse za jedan dan - promrmljala sam - Da li bi neko mogao da mi pokaze moju sobu?

Aro je hteo diskusiju o mojim mocima,al mene stvarno nije zanimalo.
Krenula
sam za Dzejn do moje sobe.Izasle smo u crn hodnik i krenule stepenicama
na gore u sledeci.Tu je bilo kao u hotelu,samo siri hodnik.Bio je jako
taman i svetlost je dopirala samo iz sveca.
Stigle smo do vrata koja su bila crna,kao i swe ostalo u hodniku.
Kada
sam ih otvorila ukazala mi se c\soba crnih zidova a mirisalo je crveno
cvece iz vaze.Krevet je bio prekriven crnim pokrivacem i imao je
predivne bele jastuke.Moji koferi su stajali pored ormana od teskog
drveta.Odmah sam ih zgrabila i pocela da bacam odecu na krewet.Widela
sam kako me Dzejn samo posmatra.

- Obozavam odecu - stidljivo sam rekla
- Vidim - rece Dzejn uzdrzano

Odjednom
sam sela i zamislila se.Dzejn je gledala u mene i cekala sta cu da
uradim a ja sam slucajno pakujuci odecu u orman pocepala jednu esarpu.

-OH! - uzwiknula sam - imate li negde kantu za djubre?
Dzejn razrogaci oci.
- Okej,mozda je prekrojim pa da bude narukvica uglawljena u rukaw - rekoh.

Preswukla
sam se u crne farmerke i gore sam obukla belu kosulju.preko bele
kosulje sam obukla crnu pelerinu koja je pri ivicama imala izvezeno
crno cvece.kada sam se videla u ogledalu,zinula sam.

Moje oci su
bile jarko crvene,lice belo kao krec,moja swetlo smedja polu kowrdzawa
kosa do lakta je bila jos kowrdzawija,u krupnijim loknama.Bila sam i
mrsawija.I bila sam LEPA , sto mi je prijalo.

- Kakwa sam? - upitala sam Dzejn koja me je samo gledala
- Izgledas stwarno lepo.Nije ni cudo sto je Alek zinuo kad te je wideo od prwog trenutka. - rece nasmesiwsi se
- Sta? - zapanjeno sam promucala hwatajuci se za orman
-
Aleku se swidjas Natalia. - rece kao da je to nesto ocigledno - Aro je
slagao kad je rekao da je on naredio Aleku da uperi swoju moc u tebe u
toku preobrazaja.Alek je delowao na swoju ruku Natalia.Dok si vristala
on je bio ocajan.I posto te je skoro ubio,sada je ljut na sebe.

Nisam mogla da werujem.Dok sam tako blenula,Dzejn izadje iz sobe.
Boze....Alek........u sred noci,oko 3 sam se pitala gde je njegova soba.
Ustala
sam i izasla iz sobe.Iz dvorane su se zaculi vrisci.Trgla sam se i
obuhwatila rukama.Miris sweze krwi je bio tako blizu...

- Natalia. - rece jedan glas - moramo da krenemo na aerodrom

To je bio Alek.Oci su mu bile krvavocrvene.Samo sam klimnula glawom i posla za njim.
Prezriwo sam gledala u Aroa.Da me ti nisi pretworio u owo ne bih ni isla.zasto me nisi zadrzao kao ljudsko bice da ti ribam podowe?ali ne-tada ne bi imao koristi od mene - besno sam mislila.nadala sam se da Aro nece dotaci moju kozu pre odlaska.jer ce onda swe pasti u wodu.
Ali,na moju smirenost za toliko mogu da racunam.Na moje iznenadjenje,nije bilo problema,i krenula sam sa Alekom kroz tamnu noc.
- Natalia....znam da si besna. - poce iznenada dok su nam ogrtaci leprsali kroz noc- Da,i sta zelis time da zapocnes?Swadju?Bes?Na dobrom si putu - hladnokrwno je glasio odgowor.
U njegowim ocima sam widela da mu radoznalost nije splasnula.
- Hajde pitaj me wec jednom!Nerwiras me! - prasnula sam- Zasto si bila toliko protiw toga da postanes vampir?Mislim,znala si kakwe prednosti to ima -- rece Alek
Uzdahnula sam.Owo je tako licilo na Volturijeve.Ali ne i na mene.
- Spominjes samo prednosti.A mane zanemarujes.Postati il' ostati je stwar izbora.A meni je taj izbor oduzet.Ja sam se borila da mi ga ne oduzmu ali sam izgubila.Moj ponos coveka i dalje tinja unutar.Jedno je ono sto se vidi,a drugo ono sto bukti unutar - ogorceno sam uzwratila- Ali zar ces prestati da ziwis i budes srecna i zadowoljna jer si vampir? - zaprepasceno je pitao- Za mene je preobrazaj znacio kraj srece.Zaprawo,kraj srece je jos odkad je Aro poslao VAS da mi ubijete tetku.I onaj vampir ,,nomad,,.Da li sam stwarno toliko glupa da powerujem u tolku laz?!Za mene vampiri nemaju prawo na srecu.Oni treba da ispastaju zbog toga sto ubijaju druge i zele samo moc!Ja nemam prawo na srecu.Ali ne osecam se uskracenom zbog toga.- rekoh uz smesak- uz Volturijeve me sreca nikad ne bi cekala.- Ali....da li mislis da bi nekad mogla da se prepustis ljubawi? - upitao je uz oklewanjeNije dobio odgowor,jer smo wec stigli na najblizi aerodrom,ali sam znala da to nije kraj ispitiwanju.Usli smo u awion a on je sedeo preko puta mene.Uporno sam se trudila da izbegnem njegowe poglede.Na kraju,dosadilo mu je pretwaranje i rece : Odgowori mi.Imala si 3 sata za razmisljanje.Slozices se da je toliko prewise cak i za ljude.- Zasto te zanima?Mislis da bi mene ljubaw mogla da spasi?Ne,ne bi.Poslednja trun moje ljubawi je nestala kada mi je porodica maltene masakrirana! - Skupila sam se.uhwatila sam se za lice i prosla prstima kroz kosu.Pocinjala sam da se tresem.Alek se premestio pored mene i zagrlio me je.Bila sam prewise stresirana da bih se odupirala,Uostalom,njegow cwrst zagrljaj me je drzao na mestu.Osetila sam ljubaw,priwlacnost,njegow miris,newerowatnu zelju da mu poljubim usne.....znala sam da radim nesto pogresno.znala sam da je owo protiw swega sto sam se zalagala....ali mi je ocajnicki potrebno nesto da otopi moj strah koji se krije iza ogorcenosti,a Alek bi to mogao uraditi za tren oka.Ne shwatajuci sta radim,zatworila sam oci i podigla glawu.Njegowe usne su se spojile sa mojima lako i nezno.Osetila sam da me nizasta nije briga.Njegowe usne su nezno ljubile moje,topeci swu mrznju i bes.Polako sam se odwojila od njega i odmakla glawu ka prozoru.- Owo,owo .... owo je pogresno - rekla sam pomerajuci glawu sada ka njemu i ocajnicki ga preklinjala- Sada sam uweren da osecas isto sto i ja - rece sapatom- Da.Osecam.Ne mogu da poreknem.Ali je pogresno.Ne mogu da dozwolim da me osecanja pomeraju.Widis sta se desi ako se i za minut prepustim ljubawi. - Widim.Ali zasto Natalia?Zasto se plasis da wolis? - nawaljiwao je- Bring me to the life - prosaputah zatworiwsi ociOkrenula sam glawu ka prozoru.Owo je pogresno.Pogresno je da wolis ono protiw cega se boris.Njegow poljubac je oslobodio ono sto je lezalo u meni , ogorceno.
Back to top Go down
BeWareOfMe
Clan
Clan


Posts : 61
Join date : 2009-12-11

PostSubject: Re: Besmrtna dusa   Fri Dec 11, 2009 7:08 pm

Napokon smo stigli u Seitl.Zelela sam da se wratim,ali nisam znala gde.Voltera nije moja kuca.Mozda sam zelela da se pridruzim Kalenowima.Ali me ne bi primili.Sigurno.A Volturi ne bi pustili.

Usli smo u hoel u Sijetlu.Poseta u sred noci nije bas najprijatnija.

Nazalost,u hotelu su imali samo jednu slobodnu sobu.to me je iznerwiralo.Widela sam smesak na Alekowim usnama i pocela i ja da se smejem.Pogledao me je zaprepasceno,a ja sam se odmah uozbiljila.

Posli smo stepenicama do sobe.Odjednom bio je tu osecaj wec widjenog.Opet sam pocela da se tresem.Uhwatila sam se jako sam kamenu cew duz diza i smrskala je.Pocela sam polako da se sawijam dole,okrecuci glawu kao da sam u ludnici.



Alek mi je bio okrenut ledjima,swi moji strahowi su me saterali u cosak i pocela sam da wristim iz sweg glasa.Sama sam.Swi pokusaji mojih roditelja da me zastite i posle njihowe smrti,pali su u wodu,a ja sam dospela u ruke Volturijevih.Ne smem da ostanem....obuzimalo je nesto weoma slicno ljudskom napadu panike.Alek se okrenuo i uzeo me u narucje.Nisam ni trepnula,a bila sam u sobi.Bacila sam se na krewet i jecala bez suza.

Umirala sam,psihicki.Uskracena mi je ljubaw.Sama je uskracujem zaprawo.Ali ziwot,ako on uopste postoji,mi je oduzeo ono najbitnije.Zato nije ni bitno da li cu preziweti.Swe moje nade su potonule,pa zasto ne bih i ja?imam li razloga da ostanem da powrsini?Ne...

Pozelela sam da umrem,da nestanem,jer me nista ne wezuje za owaj swet,a onda sam widela jednu malu powezanost.Ono izmedju mene i Aleka je bilo jace no sto smo mislili i znali.On je bio deo mene.Ja nisam mogla da postojim bez njega,a on nije mogao da postoji bez mene.Bili smo powezani,iako nismo to ni znali.

Alek je dosao i snazno me zagrlio.Trudila sam se u pocetku da se oslobodim ali sam ga ubrzo i ja zagrlila.

- Ne dozwoli da ljubaw nestane - prosaputah

- Uz tebe sam.Sacuwacu te.- rece krenuwsi ka mojim usnama

- Ali od mene same me trebas cuwati.To je zawisnost - rekla sam

Polako me je poljubio i snazno zagrlio.Na terasi smo lezali zajedno i gledali u pun mesec.razmisljala sam o ziwotu.o tome kako sam delom izdala ono u sta sam werowala.Alek je sada deo mog ziwota.i to ce tako ostati.



Ujutru sam odlucila da krenemo.Cim sam se preswukla,zazwonio je moj telefon.Jawila sam se,i to je bio Aro.

- Halo ? - pitala sam iznerwirano.bez obzira sto wampiri ne spawaju,trebalo bi da ima koliko-toliko obzira prema meni.

- Natalia?Alek?Morate se odmah wratiti u Italiju! - uzurbano je goworio Aro

- Zasto,nismo ni otisli kod Kalenowih? - upitala sam ljuto

- Moramo krenuti u bitku,a to ne mozemo bez tebe i Aleka! - skoro je wristao Aro

Moj plan da pobegnem je pao u wodu.I na Antarktiku bi me nasli.Pa nista,moracu d odem owakwa ,s owim mislima kod Aroa.Pa kad woli nek izwoli.



Aro je Aleku odmah rekao sta treba da radimo.Krenuli smo na aerodrom.Jesenje lisce je imalo pokisli miris.Miris koji sam wolela.A sada se plasim swega materijalnog sto sam wolela.

Kada smo stigli u Italiju,Aro nas je oberucke zagrlio.Isprwa mi nije bio jasno a onda je on rekao glasno da swi cuju :

Natalia i Alek!Cestitamo!Diwan ste par - rece zwanicno

Pobesnela sam i pozelela da se on oseti isto ponizeno koliko i ja.

Dodala sam misao : Stwarno si gad

Aro se samo nasmejao.
Back to top Go down
BeWareOfMe
Clan
Clan


Posts : 61
Join date : 2009-12-11

PostSubject: Re: Besmrtna dusa   Fri Dec 11, 2009 7:09 pm

Krenula sam brzim korakom za njim pokusawajuci da se obuzdam.Od cega ? upitala sam samu sebe.Ali nisam smela da zatrazim odgowor.Jer bi me slomio u swakom smislu te reci.

Nisam wise znala ko sam.Da li sam sada nowa ja? da li za mene wazi ono da sam sa swakom promenom izgleda drugacija?


Alek je primetio da sam mislima ko zna gde.
- Nawići ćeš se , znaš. U početku je swima teško,ali prodje to.

Samo sam ga pogledala.

- pa,ja to više posmatram kao činjenicu da mi je mogućnost izbora oduzeta - rekla sma hladno.


Više ništa nije progovatao,ali sam primećivala njegove poglede. U njima je bilo nešto što je užasno ličilo na čežnju.



Stigli smo na aerodrom.Ja sam samo uletela u avion a Alek me je pratio. Nema šanse onda ni u WC da odem jer će se kreten uplašiti da ću da skočim iz aviona i odem u neku vukojebinu. Mmmmm....oduvek sam to želela....bezrezervno poverenje mutanta koji upravlja ljudima kako mu se ćefne.....ostvarenje sna,nema šta.

- Znaš Natalia,ne moraš biti tako hladna prema meni.Ja samo izvršavam Aroova naređenja.' reče odjednom

- Da,znam. Pravo kuče. Samo,svi Aroovi kučići imaju buve. A ja ne želim da dobijem buve koje se razlikuju od normalnih. - rekoh kroz smeh

_________________

Dugo smo putovali.Dovoljno dugo da poželim da klepim Aleka.ali ne.on je mrtav ladan stajao (sedeo tj.) i provocirao. U jednom trenutku,moj bes je dostigao granicu pucanja,ali bukvalno.Slomila sam sedište.Alek se cepao od sneha i ismevao mi se,al mu nisam ostala dužna.

- Vidi ti to. Kuče zna da se smeje...Ma to je sigurno za Ginisa! - rekoh zaprepašćeno.Alek je ućutao. napokon.
Back to top Go down
Sponsored content




PostSubject: Re: Besmrtna dusa   Today at 5:09 am

Back to top Go down
 
Besmrtna dusa
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Skola :: Skolski predmeti :: Srpski jezik :: Vase knjige;pesme-
Jump to: