Skola

...Pismeni zadaci, testovi, raspravljanja, pomoc...
 
HomeHome  RegisterRegister  Log inLog in  

Share | 
 

 Koralina

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
BeWareOfMe
Clan
Clan


Posts : 61
Join date : 2009-12-11

PostSubject: Koralina   Fri Dec 11, 2009 6:55 pm

DAN NAKON ŠTO SU SE USELILI KORALINA JE POČELA DA ISTRAŽUJE...

U novom domu Koralinine porodice postoji dvadeset dva prozora i četrnaest vrata. Sva vrata se otvaraju i zatvaraju, sem jednih.
Ta vrata su zaključana, a sa njihove druge strane je samo zid od cigle. Ipak, Koralina jednog dana uspeva da ih otključa i pronalazi prolaz u drugi stan, u drugoj kući, nalik njenoj.
Samo što je drugačiji...
Na prvi pogled u drugom stanu sve je prekrasno. Hrana je bolja. Kutija za igračke puna je anđela na navijanje koji lepršaju svuda po spavaćoj sobi, knjiga čije se slike uvijaju, vrve i presijavaju, malih lobanja dinosaurusa koje cvokoću zubima. Ali tu su i druga majka i drugi otac koji bi želeli da Koralina ostane kod njih i bude njihova mala devojčica. Oni žele da je promene i da je nikada ne puste.
I druga deca su tu zarobljena – izgubljene duše iza ogledala. Koralina je njihova jedina nada. Ona će morati da upotrebi svu svoju dovitljivost i sve alatke koje pronađe ako želi da spase izgubljenu decu, svoj običan život i sebe samu.
odlomak:Drugo izdanje
Preveo
Draško Roganović
3
2Za po čeo sam ovu knji gu za Holi,
za vr šio sam je za Medi
5
Naslov originala
Neil Gaiman
Coraline
Ilu stro vao Dejv Mekin
Copyright © 2002 by Neil Gaiman
Copyright © 2009 za srpsko izdanje, LAGUNA
4Baj ke su više nego isti ni te: ne zato što
nam govo re da zma je vi posto je, već
zato što nam kažu da zma je vi mogu
biti pobe đe ni.
G. K. Čester ton
7
6I
Ko ra li na je otkri la vra ta nedu go poš to su se use li li
u kuću.
Bi la je to izu zet no sta ra kuća – ima la je tavan ispod
krova, podrum ispod zemlje i zapuštenu baš tu u kojoj je
raslo ogromno staro drve će.
Ko ra li ni na poro di ca nije pose do va la celu kuću – bila je
za njih isu vi še veli ka. Oni su bili vla sni ci samo jed nog
njenog dela.
U sta roj kući žive li su i dru gi lju di.
Go spo đi ca Spink i gospo đi ca Silo vi ta žive le su u pri ze -
mlju, u sta nu ispod Kora li ni nog. Obe behu sta re i punač -
ke, i žive le su s većim bro jem oma to re lih škot skih teri je ra,
koji su ima li ime na kao što su Hamiš, Endr ju i Džok. Neka -
da dav no, gospo đi ca Spink i gospo đi ca Silo vi ta bile su glu -
mi ce, sazna la je Kora li na od gospo đi ce Spink kada ju je prvi
put sre la.
„Vi diš, Karo li na“, reče gospo đi ca Spink, pogreš no izgo -
vo riv ši Kora li ni no ime, „i ja i gospo đi ca Silo vi ta bile smo,
u svo je doba, čuve ne glu mi ce, hoda le smo po daska ma koje
9
8zi ni se nala zi lo i vilin sko kolo*, nači nje no od gnje ca vih
sme đih glji va zla ta ča, koje su gro zno smr de le kad biste ih
slu čaj no naga zi li.
Bio je tu i bunar. Onog dana kada se Kora li ni na poro -
di ca dose li la, gospo đi ca Spink i gospo đi ca Silo vi ta su Kora -
li ni izri či to nagla si le da je bunar izu zet no opa san, i upo zo -
ri le je da ga se oba ve zno klo ni. Sto ga se Kora li na zapu ti la
da ga istra ži, kako bi zna la gde je i tako mogla da ga se pro -
pi sno klo ni.
Pro naš la ga je tre ćeg dana, na obra sloj liva di pored teni -
skog tere na, smeš te nog iza gru pe drve ća – beše to tek niski
krug od ciga la, goto vo skri ven u viso koj tra vi. Bunar je bio
pokri ven daska ma, kako niko ne bi upao u nje ga. U jed noj
dasci nala zi la se mala rupa na mestu neka daš njeg čvo ra, i
Kora li na je pro ve la čita vo popod ne uba cu ju ći kroz rupu
kamen či će i žiro ve, čeka ju ći i odbro ja va ju ći, dok ne bi začu -
la plop kada bi oni upa li u vodu dubo ko ispod nje.
Ko ra li na je tako đe išla u potra gu za živo ti nja ma. Pro naš -
la je ježa, zmij sku košu lji cu (ali ne i zmi ju), kamen koji je izgle -
dao baš kao žaba i kra sta ču koja je izgle da la baš kao kamen.
Bio je tu i oho li crni mačak, koji bi sedeo na zido vi ma
i panje vi ma, posma tra ju ći je, ali bi odma glio kad god bi mu
priš la i poku ša la s njim da se igra.
Ta ko je pro ve la prve dve nede lje u kući – istra žu ju ći
baš tu i zemljiš te.
11 Koralina i tajanstveni svet
život zna če, srcu len ce. Oh, nemoj da daješ Hami šu da jede
voć nu tor tu, ina če će celu noć da ga muči tiba.“
„Zo vem se Kora li na. Ne Karo li na. Kora li na“, reče
Kora li na.
U sta nu iznad Kora li ni nog, u pot kro vlju, živeo je ludi
sta rac s veli kim brko vi ma. On je rekao Kora li ni da uve žba -
va miš ji cir kus. Niko me nije dopuš tao da ga vidi.
„Jed no ga dana, mala moja Karo li na, kada budu sprem -
ni, ceo svet će vide ti čude sa mog miš jeg cir ku sa. Pitaš me
zaš to ne možeš sada da ga vidiš. Jesi li me to pita la?“
„Ne“, reče tiho Kora li na, „ne go sam vas zamo li la da me
ne zove te Karo li na. Zovem se Kora li na.“
„Ne možeš sada da vidiš miš ji cir kus“, reče čovek iz pot -
kro vlja, „za to što miše vi još nisu sprem ni i uve žba ni. Tako -
đe, odbi ja ju da svi ra ju pesme koje sam napi sao za njih. Sve
pesme koje sam ja napi sao za miše ve idu umpa umpa. Ali
beli miše vi hoće da svi ra ju isklju či vo ša la la, samo tako.
Raz miš ljam o tome da ih isku šam pomo ću raz li či tih vrsta
sire va.“
Ko ra li na nije vero va la da taj miš ji cir kus zai sta posto -
ji. Misli la je da sta rac vero vat no sve to izmiš lja.
Dan poš to su se use li li, Kora li na je kre nu la u istra ži va nje.
Is tra ži la je baš tu. Bila je to veli ka baš ta: sasvim u dnu
nala zio se sta ri teni ski teren, ali niko u kući nije igrao tenis,
pa je ogra da oko tere na bila pre pu na rupa, dok je mre ža
većim delom istru li la; u baš ti se nala zio i sta ri ružič njak,
pun zakr žlja lih ruži nih grmo va uplju va nih muva ma; bio je
tu i kame njar koji se pre te žno sasto jao od – kame nja; u bli -
10 Nil Gejmen
* Vi lin sko ko lo – po drev nom ve ro va nju, krug na či njen od pe ču ra -
ka ozna ča va da su na tom me stu vi le igra le ko lo. Prim. prev.va la je u emi si ji, ali se ona prebrzo zavr ši la, a posle nje je usle -
di la emi si ja o fabri ci kola ča.
Doš lo je vre me da poraz go va ra sa svo jim ocem.
Ko ra li nin otac je bio kod kuće. Rodi te lji su joj bili zapo -
sle ni, radi li su neke stva ri na kom pju te ri ma, što je zna či lo
da su mno go vre me na pro vo di li kod kuće. Ima li su zaseb -
ne rad ne sobe.
„Zdra vo, Kora li na“, reče joj on ne okre ću ći se kada je
ušla u sobu.
„Uffff“, reče Kora li na. „Pa da kiša.“
„Aha“, odgo vo ri joj otac. „Li je kao iz kabla.“
„Ne“, reče Kora li na. „Sa mo pada. Mogu li da iza đem
napo lje?“
„Šta ti maj ka kaže na to?“
„Kaže po takvom vre me nu, vala, nećeš iza ći, Kora li na
Džons.“
„On da ne, ne možeš.“
„Ali ja hoću da nasta vim da istra žu jem.“
„On da istra ži stan“, pred lo ži joj otac. „Vi di – evo ti list
papi ra i olov ka. Pre broj sva vra ta i pro zo re. Pobroj sve što
je pla vo. Orga ni zuj eks pe di ci ju da otkri ješ gde je boj ler. I
pusti me da radim na miru.“
„Smem li da idem u gostin sku sobu?“ U gostin skoj sobi
su Džon so vi drža li sku po cen (i veo ma neu do ban) name štaj
koji im je Kora li ni na baka osta vi la kada je umr la. Kora li -
ni nije bilo dozvo lje no tamo da ula zi. Tamo niko nije ula -
zio. Tako je bilo naj bo lje.
„Pod uslo vom da ne napra viš nered. I da niš ta ne diraš.“
13 Koralina i tajanstveni svet
Maj ka bi je nate ra la da uđe na ručak i veče ru. A Kora -
li na je mora la toplo da se obu če pre nego što bi izaš la, jer je
te godi ne leto bilo veo ma hlad no; ali je ona sve jed no izla -
zi la, istra ži va la, sva ko ga dana, sve do dana kada je pala kiša,
pa je mora la da osta ne unu tra.
„Šta da radim?“, upi ta Kora li na.
„Či taj neku knji gu“, reče joj maj ka. „Gle daj neku kase -
tu. Igraj se svo jim igrač ka ma. Idi i gnja vi gospo đi cu Spink
i gospo đi cu Silo vi tu, ili onog ludog star ca iznad nas.“
„Ne“, reče Kora li na. „Ne ću da radim niš ta od toga.
Hoću da istra žu jem.“
„Sve jed no mi je šta ćeš da radiš“, reče Kora li ni na maj -
ka, „sve dok ne pra viš džum bus.“
Ko ra li na je otiš la do pro zo ra i posma tra la kišu. To nije
bila kiša po kojoj biste mogli da iza đe te napo lje – bila je to
ona dru gačija kiša, koja se baca la s neba i plju ska la tamo
gde bi sle te la. Kiša koja je ozbilj no radi la svoj posao, a posao
joj je tre nut no bio da baš tu pre tvo ri u blat nja vu supu.
Ko ra li na je odgle da la sve kase te. Igrač ke su joj dosa di -
le, a sve svo je knji ge je već bila pro či ta la.
Uklju či la je tele vi zor. Pre la zi la je s jed nog kana la na
dru gi, s dru gog na tre ći, ali na nji ma nije bilo niče ga osim
lju di u ode li ma koji su pri ča li o ber zi i kon takt emi si ja.
Napo kon je pro naš la neš to što je mogla da gle da: bila je to
dru ga polo vi na pri rod njač ke emi si je o neče mu što se zva lo
zaštitna kamuflaža. Gle da la je živo ti nje, pti ce i insek te koji
su se maski ra li u liš će ili gran či ce, ili pak u dru ge živo ti nje,
kako bi izma kli stva ri ma koje bi mogle da ih povre de. Uži -
12 Nil GejmenNje na maj ka sleg nu rame ni ma. „Zaš to bih ih zaklju ča -
va la?“, upi ta. „Iona ko niku da ne vode.“
Ko ra li na joj ne odgo vo ri.
Na po lju se sada već smr ka va lo, a kiša je još pada la, dobu -
ju ći po pro zo ri ma i zama glju ju ći sve tla auto mo bi la koji su
išli uli com.
Ko ra li nin otac je pre stao s radom i spre mio im svi ma
veče ru.
Ko ra li na je bila zga đe na. „Ta ta“, reče ona, „po no vo si
pra vio jedan od tvo jih rece pa ta.“
„To je čor ba od pra zi lu ka i krom pi ra, s pri lo gom od
estra go na i toplje nog gri jer sira“, pri zna de on.
Ko ra li na uzdah nu. Potom ode do zamr zi va ča i izva di
čips i picu za mikro ta la snu.
„Znaš da ne volim recep te“, reče ona svom ocu, dok se
nje na veče ra vrte la ukrug i ukrug, i dok su mali crve ni bro -
je vi na mikro ta la snoj odbro ja va li do nule.
„Kad bi pro ba la, možda bi ti se i dopa lo“, reče Kora li -
nin otac, ali ona odmah nu gla vom.
Te noći Kora li na je leža la bud na u kre ve tu. Kiša je pre -
sta la, i ona je goto vo zaspa la, kada se neš to ogla si t-t-t-t-t-t.
Ona se podi že i sede u kre ve tu.
Neš to se ogla si: škri i ii…
…iiiip
Ko ra li na se izvu če iz kre ve ta i pogle da niz hod nik, ali
ne pri me ti niš ta neu o bi ča je no. Poš la je niz hod nik. Iz spa -
va će sobe nje nih rodi te lja dopi ra lo je dubo ko hrka nje – bio
15 Koralina i tajanstveni svet
Ko ra li na je to pažlji vo raz mo tri la, a potom uze la papir
i olov ku i baci la se na istra ži va nje unu traš njo sti sta na.
Ot kri la je gde se nala zi boj ler (na la zio se u pla ka ru u
kuhi nji).
Pre bro ja la je sve što je pla vo (153).
Pre bro ja la je pro zo re (21).
Pre bro ja la je vra ta (14).
Od svih vra ta koja je pro naš la, tri na est se otva ra lo i zat-
va ra lo. Ona pre o sta la – veli ka sme đa izre zba re na vra ta u
uda lje nom uglu gostin ske sobe – bila su zaklju ča na.
Ona upi ta svo ju maj ku: „Ku da vode ova vra ta?“
„Ni ku da, dušo.“
„Ne gde mora ju da vode.“
Nje na maj ka zavr te gla vom. „Vi di“, re če ona Kora li ni.
Po seg nu la je rukom uvis i uze la sve žanj klju če va s vrha
kuhinj skih vra ta. Pažlji vo ih je pre gle da la i iza bra la naj ve -
ći, naj cr nji, naj sta ri ji, naj zar đa li ji ključ.
Uđo še u gostin sku sobu. Ona otklju ča vra ta tim klju čem.
Vra ta se širom otvo ri še.
Nje na maj ka je ima la pra vo. Vra ta niku da nisu vodi la.
Iza njih se nala zio zid od ciga la.
„Ka da je sve ovo bila samo jed na kuća“, reče Kora li ni na
maj ka, „ta vra ta su nekuda vodi la. Kada su kuću pre tvo ri li
u sta no ve, samo su ih zazi da li. S dru ge stra ne se nala zi pra -
zan stan na dru gom kra ju kuće, onaj koji je još na pro da ju.“
Ona zatvo ri vra ta i vra ti sve žanj klju če va na nji ho vo
mesto na kuhinj skom dovrat ku.
„Ni si ih zaklju ča la“, reče Kora li na.
14 Nil GejmenKo ra li na zatvo ri sta ra drve na vra ta, uga si sve tlo i vra ti
se u kre vet.
Sa nja la je crna oblič ja kako kli ze s mesta na mesto, izbe -
ga va ju ći sve tlost, sve dok se nisu sva zajed no oku pi la pod
mese či nom. Mala crna oblič ja sa sićuš nim crvenim oči ma
i oštrim žutim zubi ma.
Po če la su da peva ju:
Mi smo mali, ali mno go broj ni,
Mi smo mno go broj ni, mi smo mali,
Mi beja smo ovde pre no što ste se uzdi gli,
Mi ćemo biti ovde kad bude te pali.
Gla so vi im behu piska vi i šap ta vi, i samo poma lo plač -
ni. Kora li na se zbog njih ose ti nela god no.
Odsa nja la je zatim neko li ko rekla ma, a posle toga je spa -
va la bez sno va.
17 Koralina i tajanstveni svet
je to njen otac – i povre me no sanji vo mrmlja nje – to je bila
nje na maj ka.
Ko ra li na se upi ta da možda nije sanja la, šta god da je
to bilo.
Neš to se pokre nu.
Be še to tek neš to više od sen ke, i brzo šmug nu niz mrač -
ni hod nik, poput tana nog pra me na noći.
Na da la se da to nije pauk. Od pau ko va se Kora li na ose -
ća la izu zet no nepri jat no.
Cr no oblič je uđe u gostin sku sobu, a Kora li na mal či ce
ner vo zno kre nu za njim.
So ba je bila mrač na. Jedi na sve tlost je dopi ra la iz hod -
ni ka, a Kora li na je sta ja la na vra ti ma i baca la ogrom nu i
izob li če nu sen ku na tepih gostin ske sobe – liči la je na dži -
nov sku mrša vu ženu.
Baš se pita la da li bi tre ba lo da upa li sve tlo ili ne, kada
vide crno oblič je kako se pola ko poma lja ispod kau ča. Ono
zasta de, a potom nečuj no jur nu pre ko tepi ha ka naj u da lje -
ni jem kut ku sobe.
U tom kut ku sobe nije bilo nameš ta ja.
Ko ra li na upa li sve tlo.
U uglu nije bilo niče ga. Niče ga, osim sta rih vra ta iza
kojih se nala zio zid od ciga la.
Bi la je sigur na da je nje na maj ka zatvo ri la vra ta, ali su
ona sada bila neznat no odškri nu ta. Samo mal či ce. Kora li -
na pri đe vra ti ma i pro vi ri kroz njih. Tamo ne beše niče ga
– samo zid, napra vljen od crve nih ciga la.
16 Nil GejmenII
Sle de ćeg dana kiša je pre sta la, ali se oko kuće spu sti la
gusta bela magla.
„Idem u šet nju“, reče Kora li na.
„Ne moj pre dale ko“, uzvra ti nje na maj ka. „I toplo se
obu ci.“
Ko ra li na navu če svoj pla vi kapu tić sa kapu lja čom, crve -
ni šal i žute gumene čizme.
I izađe.
Go spo đi ca Spink je šeta la svo je pse. „Zdra vo, Karo li -
na“, reče gospo đi ca Spink. „Uža sno vre me.“
„Je ste“, reče Kora li na.
„Jed nom sam glu mi la Por ci ju“, reče gospo đi ca Spink.
„Go spo đi ca Silo vi ta stal no pri ča o svo joj Ofe li ji, ali su lju -
di dola zi li da vide moju Por ci ju. Kada smo bile na daska -
ma koje život zna če.“
Go spo đi ca Spink se natron ta la pulo ve ri ma i džemperi-
ma, tako da je delo va la niže i zao blje ni je no ikad. Liči la je
na veli ko, puf na sto jaje. Nosi la je nao ča re s debe lim sta kli -
ma, zbog kojih su joj oči izgle da le ogrom ne.
19
18„Oh, zdra vo“, uzvra ti Kora li na.
Je dva je vide la star ca kroz maglu.
On se spu sti niza ste pe ni ce na spolj noj stra ni kuće, koje
su pro la zi le pored ula znih vra ta Kora li ni nog sta na i vodi -
le nago re ka vra ti ma nje go vog. Sila zio je veo ma pola ko.
Kora li na ga je čeka la pri dnu ste pe ni ca.
„Mi še vi ne vole maglu“, reče joj on. „Od nje im se
oklem be se brko vi.“
„Ni ja je mno go ne volim“, pri zna de Kora li na.
Sta rac se naže ka njoj, toli ko bli zu da joj vrho vi nje go -
vih brko va zago li ca še uvo. „Mi še vi ima ju poru ku za tebe“,
pro ša pu ta on.
Ko ra li na nije zna la šta da kaže na to.
„Po ru ka gla si ova ko: Ne idi kroz vra ta.“ On zasta de. „Da
li ti to neš to zna či?“
„Ne“, reče Kora li na.
Sta rac sleg nu rame ni ma. „Čud ni su ti oni, miše vi. Često
gre še. Pogre ši li tvo je ime, znaš. Stal no su govo ri li Kora li -
na. Ne Karo li na. Nika ko Karo li na.“
On podi že fla šu mle ka s pod nož ja ste pe niš ta i kre nu da
se penje nazad ka svom sta nu u pot kro vlju.
Ko ra li na se vra ti u kuću. Nje na maj ka je radi la u svo joj
rad noj sobi. Rad na soba nje ne maj ke je miri sa la na cve će.
„Šta da radim?“, upi ta je Kora li na.
„Ka da pono vo kre ćeš u ško lu?“, upi ta je maj ka.
„Idu će nede lje“, reče Kora li na.
„Ufff“, reče nje na maj ka. „Pret po sta vljam da ću mora -
ti da ti kupim novu ode ću za ško lu. Pod se ti me, sre ćo, inače
21 Koralina i tajanstveni svet
„Ima li su obi čaj da mi šalju cve će u gar de ro bu. Jesu, da
znaš“, reče ona.
„Ko to?“, upi ta Kora li na.
Go spo đi ca Spink se pažlji vo osvr nu oko sebe, pogle dav -
ši prvo pre ko jed nog rame na, a potom i pre ko dru gog, zure -
ći u izma gli cu kao da neko možda pri sluš ku je.
„Muš kar ci“, pro ša pu ta ona. Potom cim nu pse sebi uz
nogu i odge ga se nazad ka kući.
Ko ra li na nasta vi šetnju.
Bi la je na tri četvr ti ne puta oko kuće kada vide gospo -
đi cu Silo vi tu kako sto ji na vra ti ma sta na koji je deli la s
gospo đi com Spink.
„Da li si vide la gospo đi cu Spink, Karo li na?“
Ko ra li na joj odgo vo ri da jeste, i da je gospo đi ca Spink
u šet nji sa psi ma.
„Na dam se da se nije izgu bi la – izbi će joj gro zni ca ako
osta ne napo lju po ovom vre me nu, vide ćeš“, reče gospo đi -
ca Silo vi ta. „Čo vek bi morao da bude istra ži vač da bi našao
put po ovoj magli.“
„Ja sam istra ži vač“, reče Kora li na.
„Na rav no da jesi, duši ce“, uzvra ti gospo đi ca Silo vi ta.
„Sa mo nemoj da se izgu biš.“
Ko ra li na nasta vi da šeta baš tom kroz sivu izma gli cu.
Pazi la je da joj kuća uvek bude u vido kru gu. Posle dese tak
minu ta hoda naš la se na mestu s kojeg je i kre nu la.
Ko sa koja joj je pada la pre ko oči ju bila je mli ta va i
mokra, a lice joj beše vla žno.
„Ahoj! Karo li na!“, vik nu ludi sta rac iz pot kro vlja.
20 Nil Gejmen„Za u zet sam“, uzvra ti joj on. „Ra dim“, doda de. Još uvek
se nije okre nuo da je pogle da. „Zaš to ne odeš da gnja viš
gospo đi cu Spink i gospo đi cu Silo vi tu?“
Ko ra li na obu če kapu tić, navu če kapu lja ču i iza đe iz
kuće. Siš la je niza ste pe ni ce. Pozvo ni la je na vra tima sta na
gospo đi ce Spink i gospo đi ce Silo vi te. Začu se mah nit lavež
u tre nut ku kada škot ski teri je ri istr ča še u hod nik. Posle
izve snog vre me na gospo đi ca Spink otvo ri vra ta.
„Oh, Karo li na, ti si“, reče ona. „An guse, Hamiše, Bruse,
smi ri te se, duši ce. To je samo Karo li na. Uđi, dra ga. Da li
si za šolji cu čaja?“
Stan je miri sao na sred stvo za čiš će nje nameš ta ja i na pse.
„Da, moli ću“, odgo vo ri Kora li na. Gospo đi ca Spink je
pove de u praš nja vu sobicu koju je nazi va la salo nom. Na
zido vi ma su se nala zi le crno-be le foto gra fi je lepih žena i
ura mlje ni pozo riš ni pro gra mi. Gospo đi ca Silo vi ta je sede -
la u jed noj fote lji, ple tu ći sve u šesna est.
Na su le su Kora li ni čaja u male nu šolji cu od ruži ča stog
por ce la na s tac nom. Uz to su joj dale i jedan suvi „ga ri bal -
di“ kola čić.
Go spo đi ca Silo vi ta pogle da u gospo đi cu Spink, pono vo
uze svo je ple ti vo i dubo ko udah nu. „Da kle, Ejpril. Kao što
sam ti govo ri la: ipak moraš da pri znaš da i sta ra raga još
ima neš to sna ge u sebi.“
„Mi ri jam, dra ga moja, nismo više mla de kao što smo
nekad bile.“
„Ma dam Arka ti“, uzvra ti joj gospo đi ca Silo vi ta. „Da di -
lja u Romeu. Le di Brek nel. Sve su to karak ter ne ulo ge. Ne
mogu da te pen zi o ni šu sa pozor ni ce.“
23 Koralina i tajanstveni svet
ću zabo ra viti“, i ona nasta vi da kuca raz ne stva ri na ekra -
nu kom pju te ra.
„Šta da radim?“, pono vi Kora li na.
„Cr taj neš to.“ Maj ka joj pru ži list papi ra i hemij sku
olov ku.
Ko ra li na je poku ša la da nacr ta maglu. Posle deset min-
u ta crta nja i dalje je ima la pra zan papir na kome je u jed -
nom uglu pisa lo
ML
GA
A
bla go kri vu da vim slo vi ma. Ona frk nu i doda de ga svo -
joj maj ci.
„Mmm. Veo ma moder no, dušo“, reče Kora li ni na maj ka.
Ko ra li na se ušu nja u gostin sku sobu i poku ša da otvo ri
sta ra vra ta u uglu. Pono vo su bila zaklju ča na. Pret po sta vi la
je da ih je maj ka opet zaklju ča la. Ona sleg nu rame ni ma.
Ko ra li na ode da obi đe oca.
On je sedeo leđi ma okre nut vra ti ma i kucao. „Bri ši“,
reče on vese lo kada Kora li na uđe u sobu.
„Do sad no mi je“, reče ona.
„Na u či da ste pu ješ“, pred lo ži joj on, ne okre ću ći se.
Ko ra li na odmah nu gla vom. „Zaš to nećeš da se igraš sa
mnom?“, upi ta.
22 Nil GejmenGo spo đi ce Spink i Silo vi ta se tupo zagle da še u nju. „To
se nije vide lo“, reče gospo đi ca Spink. „Li sti ći čaja nisu
pouzda ni za te stva ri. Ne baš. Dobri su za opšte stva ri, ali
ne i za poje di no sti.“
„Pa šta bi onda tre ba lo da radim?“, upi ta Kora li na, koju
je sve ovo mal či ce uzne mi ri lo.
„Ne moj da nosiš niš ta zele no od ode će“, pred lo ži joj
gospo đi ca Spink.
„I ne pomi nji ime škot ske pred sta ve*“, doda de gospo -
đi ca Silo vi ta.
Ko ra li na se pita la zaš to su goto vo svi odra sli koje je upo -
zna la pot pu no nera zu mlji vi. Pone kad, kada bi joj se obra -
ća li, pita la bi se s kim to oni misle da raz go va ra ju.
„I budi veo ma, veo ma oba zri va“, nado ve za se gospo đi -
ca Spink. Potom usta de iz fote lje i ode do kami na. Iznad
ognjiš ta se nala zi la male na tegla, te gospo đi ca Spink odvr -
nu njen poklo pac i sta de da izvla či stva ri iz nje. Bili su tu
por ce lan ska pat kica, napr stak, čud no vat oma nji mesin ga -
ni nov čić, dve spa ja li ce i kamen s rupom.
Ona doda de Kora li ni kamen s rupom.
„Če mu to slu ži?“, upi ta Kora li na. Rupa se nala zi la na
sre di ni kame na. Ona ga podi že pre ma pro zo ru i pogle da
kroz rupu.
25 Koralina i tajanstveni svet
„Slu šaj, Miri jam, slo ži le smo se…“, poče gospo đi ca Spink.
Kora li na se pita la da li su zabo ra vi le da je i ona tu. Niš ta ih
nije raz u me la; shva ti la je samo da vode ras pra vu koja je bila
pod jed na ko sta ra i udob na kao jed na od nji ho vih fote lja.
Bila je to jed na od onih ras pra va u koji ma niko zbi lja niti
pobe di niti izgu bi, ali koje mogu da tra ju več no, uko li ko su
obe stra ne volj ne.
Ona srk nu čaj.
„Gle da ću ti u listi će, ako hoćeš“, reče gospo đi ca Spink
Kora li ni.
„Mo lim?“, reče Kora li na.
„Li sti će čaja, dušo. Pro či ta ću ti sud bi nu.“
Ko ra li na doda de svo ju šolji cu gospo đi ci Spink. Gospo -
đi ca Spink se krat ko vi do zagle da u crne listi će čaja na nje -
nom dnu. Napu ći la je usne.
„Znaš, Karo li na“, reče ona posle nekog vre me na, „ti si
u uža snoj opa sno sti.“
Go spo đi ca Silo vi ta frk nu i spu sti ple ti vo. „Ne budi šaša -
va, Ejpril. Pre sta ni da pla šiš devoj či cu. Vid te izda je. Dodaj
mi tu šolji cu, dete.“
Ko ra li na pre ne se šolji cu kod gospo đi ce Silo vi te. Gospo -
đi ca Silo vi ta je pažlji vo pogle da, zavr te gla vom, i pono vo
se zagle da u nju.
„O, bože“, reče. „Bi la si u pra vu, Ejpril. Zbi lja jeste u
opa sno sti.“
„Vi diš, Miri jam“, reče gospo đi ca Spink pobed nič ki.
„Vid mi je dobar kao što je uvek i bio…“
„A od čega mi pre ti ta opa snost?“, upi ta Kora li na.
24 Nil Gejmen
* Po zo riš na su je ver ja: ve ru je se da obla če nje ze le ne ode će i iz go va -
ra nje na zi va Šek spi ro ve pred sta ve Mag bet do vo de do ozbilj nih ne -
sre ća, pa čak po ne kad i do smr ti na bi ni. Sto ga je Mag bet u po zo ri -
šnim kru go vi ma po znat kao „škot ska pred sta va“. Prim. prev.
Back to top Go down
 
Koralina
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Skola :: Chat :: Knjige :: Teen romani i knjige za decu-
Jump to: