Skola

...Pismeni zadaci, testovi, raspravljanja, pomoc...
 
HomeHome  RegisterRegister  Log inLog in  

Share | 
 

 Romani Keti hopkins

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
BeWareOfMe
Clan
Clan


Posts : 61
Join date : 2009-12-11

PostSubject: Romani Keti hopkins   Fri Dec 11, 2009 6:51 pm

.

odlomak drugog dela


Keti Hopkins
Dobri tipovi, loši
tripovi i brus na
naduvavanje
Preveo
Aleksandar Milajić

Za Rejčel
(Hvala Rejčel, Grejs, Natali, Emili, Izobel i Luni što
su mi omogućile da ukapiram šta je in, a šta aut.
Hvala i Džud i Brendi iz izdavačke kuće Pikadili
pres za sva uputstva i što su mi pružile priliku da
ponovo budem četrnaestogodišnjakinja. Na kraju,
što ne znači da je manje važna, hvala i predivnoj
Rouzmari Bromli.)
Naslov originala
Cathy Hopkins
Mates, Dates and Infatable Bras
Copyright © Cathy Hopkins, 001
Translation Copyright © 006 za srpsko izdanje, LAGUNA6

Poglavlje 1
Zašto sam ja „ja“?
Provrištaću ako iz celog razreda ponovo odabere baš mene.
Vrljava Votkins. Tako je zovem. Naša nova nastavnica.
„Baš me zanima kakvim li je glupostima nameračila da
nas gnjavi ove nedelje“, rekoh dok smo žurile hodnikom,
ne bismo li pre drugog zvona stigle u učionicu.
„Kakvih sve nastavnika ima, ona je još i dobra“, na to će
Izi. „Tera te da razmišljaš. A i reklo bi se da je zaista zanima
naše mišljenje. Volim njene časove.“
„E, pa, ja ih ne volim“, rekoh. „Dosta mi je što mi je keva
psihijatar i ne treba mi još jedan u školi. Onog ’Podelimo
svoja osećanja’ imam dovoljno i kod kuće. Volela bih da mi
Votkinsova malo sjaše s grbače. Uvek baš mene prozove.“
„Verovatno zato što si ćutljiva na času. Hoće da prokljuvi
šta se dešava u toj tvojoj tintari. Blago tebi. Tebe keva i ćale
bar pitaju šta ti se događa u životu. Moje zanimaju samo
ocene. Jesam li dobila petaka, četvorku ili trojku. Mislim
da bih pala u nesvest kad bi me pitali šta zaista mislim o
nečemu.“
Izi je moja najbolja drugarica. Ili je bar to bila. Više ni­
sam sigurna. Sve je počelo kad se pred kraj prošlog polu­
godišta pojavila Nesta Vilijams. Izi i ja se družimo još od Keti Hopkins  Dobri tipovi, loši tripovi i brus na naduvavanje 
nižih razreda. Oduvek smo bile ja i Izi. Izi i ja. Sve smo de­
lile. Odeću. Šminku. Diskove. Tajne. A onda se pojavila Ne­
sta i stekla sam utisak da se dešava ono čuveno „dvoje je
društvo, a troje gužva“. Međutim, izgleda da sam jedino ja
to tako videla. Moraću da o tome malo popričam sa Izi, ali
u poslednje vreme nikako da je uhvatim nasamo.
„Požurite i sedite na svoja mesta, devojke“, začule smo
iza leđa gospođicu Votkins.
Nadam se da nije čula šta sam rekla o njoj.
Gospođica Votkins izgleda pomalo čudno. U stvari, pri­
lično čudno. Kao da je gurnula prst u utičnicu. Lice joj je
uvek iznenađeno, kao kad se u crtanom flmu neko prepad­
ne pa mu oči iskoče iz duplji. Tanka je kô pritka, a tršava,
proseda kosa štrči joj na sve strane.
„Dobro, devojke, smirite se“, rekla je. „Danas treba o
koječemu da razgovaramo.“
Tu smo. Razgovor. Razgovor. Razgovarajmo. Volela bih
da danas nešto čitamo. U sebi. Ili da pišemo. Ćutke. Zašto
moramo da razgovaramo? Zar niko ne shvata da prolazim
kroz fazu „ćutljiva ali tajanstvena“? Baš kao Geri kad je
napustila Spajsice.
Kad je Vrljava sela na sto i zadigla suknju, lepo smo mo­
gle da joj iznad najlonskih dokolenica vidimo bele noge.
Koža joj je tanka kao najlon kesa. Providna. Sve joj se vene
vide. Da se ispovraćaš.
„Ima nekoliko stvari o kojima bih želela da razmislite do
kraja ovog polugodišta“, rekla je. „Kao što verovatno znate,
uskoro će doći vreme da odaberete izborne predmete za
narednu godinu. I ono što želite da radite jednog dana.“
Zastenjala sam u sebi. Toga sam se pribojavala. Znate,
ja to ne znam. Pojma nemam. Nemam ni najblažu pred­
stavu.
„Znam da to nije lako i ne želim da se iko uspaniči ili da
oseti da je pod pritiskom. Imamo dosta vremena i stoga
bih volela da već sada počnete da razmišljate o tome kako
kasnije ne bi bilo navrat­nanos.“
Prekasno, pomislila sam. Već sam carski zagazila u
paniku.
„Želela bih da razmislite o svojoj budućnosti. O ciljevi­
ma. O ambicijama. Šta želite da budete kad odrastete. Pa,
ima li neko nekakvu ideju?“
Počela je da pogledom šara po razredu, pa sam spustila
glavu i pokušala da se učinim nevidljivom.
„Lusi?“
Znala sam. Eto vidite. Znala sam da će prvo mene
prozvati.
„Da, gospođice?“
„Ajde ti prva. Znaš li čime bi volela da se baviš?“
Pocrvenela sam kad su se svi okrenuli ka meni.
Hmmm. Nemam pojma. Lekar. Ma kakvi. Previše krvi.
Zubar. Jok. Da povazdan trpam ruke u nečija usta. Bljak.
Veterinar? Da. Veterinar. Volim životinje. Posle Izi, moji
najbolji prijatelji su Ben i Džeri, naši labradori. Eto, vete­
rinar. Mogla bih da se pojavljujem u onim emisijama o
spasavanju životinja i izgledam svetski dok pomažem tim
jadnim stvorenjima. A možda i ne bih. Ben je prošle nede­
lje stao na slomljeno staklo. Zamalo sam se onesvestila Keti Hopkins 10 Dobri tipovi, loši tripovi i brus na naduvavanje 11
kad je veterinar rekao da će morati da mu stavi nekoliko
kopči na šapu. Morala sam da izađem kao poslednja slina­
vica. Posle je sve bilo u redu, ali prosto ne mogu da gledam
životinje kako pate. Onda možda i nisam za taj posao. A
za koji jesam? Šta da radim?
„Ne znam, gospođice“, izvalila sam. Što se ne okomi na
nekog drugog?
„Nemaš baš nikakvu ideju?“ – pitala me je.
Odmahnula sam glavom.
Kendis Karter je podigla ruku. Pucala je od želje da
kaže nešto.
Vrljava se, hvala bogu, onda okrenula ka njoj.
„Kendis?“
„Biću spasilac, gospođice Votkins.“
„Spasilac. To je originalno. A zašto želiš da postaneš
spasilac?“
„Da bih mogla momcima da dajem disanje usta na usta,
gospođice.“
Svi su prasnuli u smeh. Prava je faćkalica ta Kendis
Karter.
„Ima li neko neki smisleniji predlog?“ – upitala je Vot­
kinsova, gledajući okolo.
Sada je već pola razreda diglo ruke.
„Spisateljica“, reče Meri O’Konor.
„Medicinska sestra“, reče Džoana Ričards.
„Stjuardesa“, reče Gabi Džouns.
„Spikerka“, reče Džejd Vilkoks.
„Frizerka“, reče Mo Harison.
„Bogata i slavna“, reče Nesta i svi se ponovo nasmejaše.
Svako je znao šta će biti. Svako. Osim mene.
Imam četrnaest godina. Stalno mi govore: „Ne žuri da
odrasteš“ ili: „Uživaj u mladosti“, a sad odjednom: „Šta ćeš
raditi do kraja života?“
„Odlično“, reče gospođica Votkins. „Blago onima koji
znaju šta žele. A oni koji to ne znaju“ – tu me je značajno
pogledala – „neka ne brinu. Ne morate baš danas da odlu­
čite, ali nije zgoreg imati nekakvu predstavu o onome što
želite da radite kad budete birali izborne predmete. Time
ćemo se baviti nekoliko narednih nedelja. Bilo bi dobro
da za početak sagledate sebe kakvi ste sada. Utvrdite svoje
prednosti i mane. Sutrašnjica je plod semena današnjice.
Ono što su danas misli, sutra će biti dela. Pa, za početak ću
vam dati temu za rad koji treba da predate do kraja polugo­
dišta. Ne mora da bude dug. Otprilike jednu stranu.“
Uzela je kredu i okrenula se ka tabli.
Zašto sam ja „ja“? – napisala je.
„To vam je naslov. Dajem vam petnaestak minuta da
napišete nešto o tome.“
Potom je na tabli dopisala još nekoliko pitanja.
Ko sam ja?
Šta me zanima?
Šta želim i koji su mi ciljevi?
Koje su mi prednosti i mane?
Čime želim da se bavim?
Do kraja časa sam gledala ostale kako mahnito pi­
skaraju.
Znala sam šta će Izi napisati. Ona želi da postane pevači­
ca. Znala je to još kad smo imale devet godina. Sama piše
pesme i svira gitaru. Želi da postane nova Alanis Moriset.
Već sad pomalo liči na nju. Ima istu dugu, tamnu kosu i Keti Hopkins 1 Dobri tipovi, loši tripovi i brus na naduvavanje 1
nosi iste hipi krpice. To baš i nije po mom ukusu, ali njoj
dobro stoji.
Pogledala sam ka Nesti. I ona je vredno piskarala. Narav­
no. Toliko je sigurna u sebe i svoje ciljeve. Želi da posta­
ne manekenka, a verovatno će i uspeti. Izgleda potpuno
božanstveno. Ćale joj je Italijan i od njega je nasledila
ravnu, crnu kosu, koja joj kao svila pada sve do struka, a
od keve, Jamajčanke, dobila je tamnu kožu i oči. Lako bi
mogla da prođe kao mlađa sestra Naomi Kembel. Visoka
i vitka, neverovatnog, vilinskog lica.
Volela bih da sam crnkinja. One imaju dobar ten čak i
kad ostare. Baš kao Nestina mama. Videla sam je na tele­
viziji. Radi kao spikerka na kablovskoj. Matora je – ima
bar četrdeset godina – ali izgleda kao da joj je dvadeset.
Ja sam prava „engleska ruža“ – bledunjava, plava i nezani­
mljiva. Radije bih bila tropski cvet, kao Nesta, sva egzotič­
na i živopisna.
Zagledala sam se u prazan papir na stolu.
Zašto sam ja „ja“, napisala sam.
Niska sam i izgledam mlađe. Ljudi obično misle da sam
tek sedmi ili osmi razred?
Pogledala sam kroz prozor, nadajući se da ću napolju
pronaći inspiraciju. Poslovi za niske ljude. Mogla bih da se
prijavim na audiciju za Žvakače ako budu ponovo snimali
Čarobnjaka iz Oza. Oni su majušni. A mogu biti i Mini Ja
u sledećem flmu o Ostinu Pauersu.
A šta ćeš ti biti kad odrasteš, Nesta? Manekenka.
A ti, Izi? Kantautor.
 Kepec iz flma Ostin Pauers. (Prim. prev.)
Lusi? Mini Ja.
Pa da. Kako da ne. Sad sam još i glupa. Sigurno negde
u glavi imam zaturenu i neku pristojnu ideju.
Usredsredila sam se. Zašto sam ja „ja“?
Najmlađa sam u porodici.
Samo sam to napisala za petnaest minuta.
„Pre zvona bih“, reče gospođica Votkins, „želela da vam
podelim upitnik za lične podatke. Možda će vam biti kori­
sno ukoliko se zaglavite. Niko neće videti šta ste napisali.
Ovo samo treba da vam pomogne da razmišljate na više
koloseka.“
Pogledala sam list papira koji mi je dala.
U pomoć. Pisanje mi obično ide od ruke, ali ovog puta
ne mogu čak ni da počnem. Ne znam ko sam. Niti zašto
sam ja „ja“.
Niti šta ću biti kad odrastem.
Niti gde mi je mesto.1
1
Lični podaci
Ime: Lusi Lavering
Opis:
Starost: 14, ali izgledam kao da mi je 12.
Visina/građa: Metar četrdeset jedan I PO.
Mršava, grudi A minus trideset. Braća me
zovu Lusići bez sisići. To nije smešno.
Kosa/oči: plava/plave.
Opšti podaci:
Zanimanje roditelja: Mama je psihić (psi­
hoterapeut), tata drži prodavnicu zdra­
ve hrane a u slobodno vreme se bavi
muzikom.
Obrazovanje:
Omiljeni predmeti: umetnost, engleski
Omraženi predmeti: svi ostali.
Ostali članovi domaćinstva: dva starija
brata: Stiv (17), kompjuterski genije, i
Lal (15), jadan, bubuljičav i neverovatno
debeo, mada veruje da je bogom dan.
Dva psa: Ben i Džeri.
Rasa/nacionalnost: Englesko­škotska.
Možda i vanzemaljska.
Hobiji: čitanje, časopisi, stari flmovi, tele­
vizija, šivenje.
Psihološki profl:
Ambicije: dobro pitanje.
Frustracije/razočaranja:
• roditelji su mi par matorih hipika.
• stalno me nalivaju biljnim čajevima i
kljukaju me zdravom hranom, iako
mi je sasvim lepo i s pomfritom i
hamburgerima.
• mamina opsesija recikliranjem i kupo­
vanjem garderobe na dobrotvornim
rasprodajama.
• činjenica da sam toliko niska.
• činjenica da je moja najbolja drugarica
najverovatnije postala i najbolja drugari­
ca Neste Vilijams.
Narav: mislim da sam zrela za ludaru.
Dobre osobine: smisao za humor, dobra
najbolja drugarica kad mi se za to pruži
prilika.
Posebni talenti i sposobnosti: dobro slu­
šam i dobro crtam.16
Dobri tipovi, loši tripovi i brus na naduvavanje 1
i Džeriju, koji je čežnjivo zurio u Izi, nadajući se da će se
ona sažaliti i dati mu malo. Dala sam Benu da oliže kašiku.
Uvek padnem na te njegove velike, tužne oči i prežalostan
pogled u stilu „niko me nikad ne hrani“, a i šapa mu je,
jadničku, još u zavojima.
„Dali smo im ta imena kada su, kao štenad, pojeli čita­
vo pakovanje sladoleda Ben i Džeri“, reče Lal, usta punih
hleba. „Obožavaju sladoled.“
Mislim da se Lalu sviđa Nesta jer se, čim ona uđe, sav
uprepodobi i postane predusretljiv. Stalno zabacuje kosu
i šalje joj značajne poglede. Mislim da ona to čak i ne pri­
mećuje. On sebe pokušava da vidi kao ženskaroša. Takav
je otkako je prošlog Božića Trejsi Markuson iz komšiluka
pristala da se povata s njim. Nije baš Met Dejmon, ali ne
verujem da se sviđa Nesti. Ona voli starije momke, ili bar
tako tvrdi. Doduše, ne primećuje ni mog starijeg brata
Stiva. On ima sedamnaest godina ali za nju previše liči na
štrebera, mada uopšte ne izgleda loše kad skine naočare i
ljudski se ošiša. Ali on se, za razliku od Kazanove Lala, ne
zamajava s devojkama. Stiv više voli kompjutere i knjige.
„Ovde je kao na železničkoj stanici“, uzdahnula je mama,
praveći sebi mesta za stolom. Kod nas je uvek mnogo ljudi
i uvek se svi natiskaju u kuhinju, koja je najveća prostori­
ja u kući. Tata je prošle godine srušio zid ne bi li je malo
proširio i mada sada zaista ima više mesta, nestalo je para
i nije mogao da završi posao.
„Šta su ove recke na zidu?“ – upitala je Nesta, pokazujući
ka tragovima olovke iza frižidera.
„One pokazuju koliko smo rasli“, reče Lal, pa stade uza
zid da bi joj pokazao kako to radi. „Na svaki rođendan
Poglavlje 2
Anđeoske karte
Kada sam se posle škole vratila kući, uradila sam ono što
uvek radim. Odjurila sam do frižidera.
„Kad postane žestoko...“ – rekoh.
„Žestoki jedu sladoled“, dovršila je Izi, koja je utrčala za
mnom i već vadila kutiju iz frižidera.
„A od ponedeljka ću ponovo na dijetu“, na to će Nesta.
Ne mogu da verujem da je ona na dijetama. Tanka je
kô pritka.
Kuhinja je u pet sati već bila dupke puna. Izi, Nesta i ja
pokušavale smo da se zavučemo u teglu s indijskim orasi­
ma. Moja braća Stiv i Lorens, s dvojicom školskih drugara,
Metjuom i Tomom, bili su zauzeti sečenjem džinovskih
kriški hleba, na koje su potom šljepali buter od kikiriki­
ja i med. Bljak. Mama kuva čaj – biljni, naravno – a tata
pokušava da nahrani Bena i Džerija, koje više zanima moj
sladoled nego pseća hrana.
Potpuni haos.
„Zašto ste ih nazvali Ben i Džeri?“ – upitala je Nesta,
pokazavši ka psima – Benu, koji je, sa šapama na mojim
kolenima, pokušavao da zavuče nos u ćasu sa sladoledom, Keti Hopkins 1 Dobri tipovi, loši tripovi i brus na naduvavanje 1
ovde. Prvo mi se uvalila kod najbolje drugarice, a sada mi
se okomila i na porodicu. Trudim se da budem prijatelj­
ski nastrojena i mogu reći da mi se prilično sviđa – što je
i normalno, pošto je zaista duhovita – ali ipak se osećam
pomalo skrajnuto. Svi zavole Nestu čim je vide onako lepu
i pouzdanu.
Sve je počelo pre nekoliko nedelja, kada me je Izi potra­
žila posle škole. Bila je zadihana kao da je trčala.
„Može li i Nesta da dođe kod tebe?“ – upitala me je, osvr­
ćući se kao da je neko prati.
Videla je da se nećkam.
„Potrebne su joj drugarice“, rekla je. „Nije toliko samo­
uverena kao što ti se čini. Znam da izgleda jaka, kao da
joj niko nije potreban i kao da je baš briga šta ko misli, ali
malopre sam je zatekla kako plače na autobuskoj stanici.
Ona nakaza Džozi Rajli i njene ortakinje nazivale su je sva­
kakvim imenima i sad joj se ne ide kući dok joj se mama
ne vrati s posla. Ne bih je ostavljala samu tamo.“
Postidela sam se i sažalila na nju. Znam koliko gadne
umeju da budu one krave iz jedanaestog razreda.
„Važi. Reci joj da dođe“, rekoh. „Naravno, ako joj ne sme­
ta moja luda porodica.“
Mama i tata su je, naravno, lepo primili. Uvek su takvi.
Možda nemaju dovoljno para da okreče kuhinju, ali to im
ne smeta da hrane čitav komšiluk. Ljubav, mir i kriška inte­
gralnog hleba. Tako oni žive. Podeli ono što imaš. Čitav
svet je jedna velika porodica.
To što tata drži prodavnicu zdrave hrane znači da kod
nas uvek ima kojekakvih čudnih stvari. I to sve prirodno i
bez konzervansa. Iako ukus i nije toliko loš, ponekad bih
olovkom obeležavamo koliko smo visoki.“ Potom je poka­
zao ka najvišim reckama i dodao: „Ovo su Stivove.“
„A ove su sigurno Lusine“, rekla je, posmatrajući one
najniže. Bila je bar petnaest centimetara viša nego ja za
prošli rođendan.
Onda je pažnju posvetila našim „originalnim“ tapetima.
Kako bismo prikrili nepostojanje istih, Stiv, Lal i ja smo
čitav zid bili prekrili svojim školskim umetničkim delima,
a mama je, uverena kako će se tata jednog dana zaista seti­
ti da se pozabavi krečenjem, iskoristila deo površine za
isprobavanje različitih boja.
„Baš ’vogovski’ uređeno“, s osmehom će Nesta, dok je
proučavala mamin zid sličan pačvorku od nepravilnih fe­
ka u raznim nijansama žute, plave, narandžaste i zelene
boje.
„Nije“, rekoh.
Još nisam bila u njenoj kući, ali Izi jeste i rekla mi je da
je tamo potpuno neverovatno. Baš kao iz nekog časopisa za
unutrašnje uređenje. A opet, Nesti kao da nije smetao naš
nedostatak stila. Štaviše, izgleda da joj se to sviđa, pošto
gotovo svakog dana posle škole dolazi ovamo. Mama joj
radi u različitim smenama, a tata joj je flmski režiser, pa
je često na snimanjima. Nesta ima i starijeg brata, ali kaže
da ni on gotovo nikad nije kod kuće.
Izi oduvek dolazi kod mene, još otkako se znamo. Njeni
majka i očuh ne vraćaju se s posla pre sedam, tako da je
još odavno dogovoreno da ona bude kod nas dok je jedno
od njih dvoje ne pokupi.
Izi kaže da moram Nesti dati šansu i bolje je upoznati,
ali nisam sigurna šta da mislim o tome što je i ona stalno Keti Hopkins 0 Dobri tipovi, loši tripovi i brus na naduvavanje 1
„Veoma je... hm... živopisno“, brzo sam se dosetila. „Ali
zašto ne nosiš zeleni blejzer s nekim teget pantalonama?
A ljubičastu suknju sa sivom ili plavom bluzom? To bi bilo
lepo.“
„Ali ja volim helanke“, na to će mama. „Morala sam da
ih obučem.“
„A šta misliš o jednostavnoj crnoj haljini?“ – predloži­
la sam joj. „Pruge bi mogla da dopuniš crvenim i belim
narukvicama.“
Kao da me je saslušala. Kao. Vratila se gore i obukla
crnu haljinu, da bi preko nje prebacila raznobojni pončo,
koji je ličio na olindralo ćebe. A uza sve to je, naravno,
zadržala crveno­bele helanke. Digla sam ruke. Svi su zuri­
li u nju kad smo stigle u školu. Štrčala je među ostalim
majkama, odevenim u teget i bele komplete kupljene kod
Marksa i Spensera. Čak joj je i frizura bila drugačija. Većina
mama ima običnu, kratku kosu, a mojoj je duga do pola
leđa. Mislim da je to predugo za njene godine, mada ne
izgleda loše kad je uplete u kiku.
A možda su te večeri svi zapravo zurili u naš auto. Ima­
mo ga već sto godina. Mislim da su ga mama i tata kupili za
vreme studija, kada su se i upoznali. Folksvagenova „buba“.
A tata ju je iz ko zna kog razloga obojio u svetlotirkizno.
Ne, nikako vam ne bi promakla među svim onim rendž
roverima i BMW­ovima.
Tata se oblači prilično normalno. Somotarke i džemperi.
Dobro, ne kažem da treba da bude skockan da bi prodavao
musli, ali zaista bih volela da odseče rep. A sluša li me on?
Ne. U jednom časopisu pročitala sam da muškarci koji ćela­
ve to nadoknađuju konjskim repom. Siroti tata. Sigurno
ipak volela da znam šta jedem. Tahini. Gomasio. Miso. I
biljni čajevi. Odvratno. Posebno onaj od kamilice. Smrdi
na mačju pišaćku. Šta bih dala za jedan big mek i veliki
čokoladni šejk. Ali avaj, mama i tata su vegetarijanci i jedi­
na pljeskavica koja se ovde može naći jeste od tofua, a
milkšejk se pravi od sojinog mleka.
Izi kaže da joj se upravo to i dopada kod mojih matora­
ca, ali i ona sama je u istom fazonu. Njuejdž i alternativa.
„Volela bih da su i moji matorci kul kao tvoji“, rekla je
jednom. „Oni zaista razmišljaju. Stalo im je do životne
sredine. Paze čime pune svoja tela. Uopšte nisu kao neki
obični, dosadni matorani.“
„Tačno“, rekoh. „I meni se to sviđalo kad sam bila mla­
đa, ali ipak bih volela da mi keva izgleda malo... hm... do­
teranije.“
„Što?“ – na to će Izi. „Mislim da ona izgleda sjajno.“
„Sjajno?“ – rekoh. Ta reč mi ne bi prva pala na pamet
kad bih opisivala mamin stil. Možda pre čudno.
„Volim da se cenjkam“, uvek kaže ona. „Zato i kupujem
samo na dobrotvornim rasprodajama. U severnom Londo­
nu možeš naći odlične polovne stvari.“
To mi uglavnom ne smeta, ali poslednji roditeljski sasta­
nak bio je vrhunac užasa. Želela sam da se bar jednom
normalno obuče, ali ona se na stepeništu pojavila u crve­
no­belim helankama, ljubičastoj suknji od tvida i zelenom
kariranom blejzeru. Ona prosto nema nikakav osećaj za
boje i stavlja na sebe šta stigne, uopšte ne vodeći računa
šta se s čime slaže.
„Kako ti se čini?“ – upitala me je i zavrtela se.Keti Hopkins  Dobri tipovi, loši tripovi i brus na naduvavanje 
„O, mama“, rekoh, sva postiđena, „sigurna sam da to
nikog ne zanima.“
„Šta je to anđeoska karta?“ – oduševljeno će Izi.
„Prošle nedelje sam kupila kutiju tih karata kako bih
ih koristila u terapiji“, reče mama. „Još nisam imala prili­
ku da ih isprobam. Na svakoj kartici je ispisana po jedna
izreka.“
Ustala je i otišla po kutiju.
„Uzmite jednu“, rekla je, pa promešala karte i izvukla
jednu, „i pogledajte šta ima da vam kaže.“
„Mraz je najjači pred zoru“, pročitala je, a onda prosledi­
la kartice Izi. „Ti si na redu, Iz.“
Izi obožava takve tričarije – tarot, astrologiju, ji­đing.
Izvukla je karticu i pročitala: „Sudbina ne zavisi od sreće,
nego od izbora.“
„To je mudro“, reče tata. „Bolje je odabrati ono što voliš
nego se samo prepustiti i na kraju spasti na nešto što ti se
ne sviđa.“
Ponovo sam se uspaničila. Zar će mi se to dogoditi
zato što ne znam šta bih? Zar ću se izgubiti u magli neod­
lučnosti?
Odjednom sam na ruci osetila nečiju hladnu, vlažnu
njušku. Benovo blentavo lice gledalo me je ispod stola kao
da pokušava da mi kaže kako me razume. Ponekad mislim
da psi umeju da čitaju misli.
Izi je dodala kutiju Nesti. „Uzmi jednu.“
Nesta izvadi karticu i pročita: „Nije strašno ako ne ostva­
riš svoj cilj. Strašno je ako ga nemaš.“
Arggghhhh. Ovo je sve gore. Ja nemam cilj. To je strašno.
je strašno kad čovek gubi kosu, ali mogao bi malčice da
skrati ono što mu je ostalo od nje.
„Pa, kako je bilo danas u školi?“ – upitao je društvance
koje je žvakalo u kuhinji.
„Mmff, dobro, fno“, usledio je odgovor.
„Šta ste radili?“ – upitao je i okrenuo se ka meni.
„Izbor zanimanja i izborni predmeti“, umešala se Nesta.
„Donošenje odluka.“
A onda su se svi uključili. Čak i Lal, Stiv, Metju i Tom.
„Biću muzički producent“, rekao je Lal.
„Imaću svoju grupu“, reče Tom i poče da svira zamišlje­
nu gitaru.
„Biću pronalazač“, reče Stiv.
I ponovo jedina ja nisam znala šta ću biti kad odrastem.
Svi su počeli da čavrljaju, ali videla sam da me mama
posmatra.
„A ti, Lusi?“ – upitala me je. „Čime ti želiš da se baviš?“
Slegla sam ramenima. „Nemam pojma.“
Izi i Nesta su vrcale od planova za blistave karijere i vide­
la sam da me mama pomalo zabrinuto posmatra kroz sve
to oduševljenje. Njoj ništa ne može da promakne. Namig­
nula mi je da niko ne vidi.
„I najduže putovanje počinje prvim korakom“, rekla je.
Stiv, Lal i ja zaječasmo. Već smo bili navikli na njene
„mudrosti“. Pošto je psihoterapeut, mnogo vremena provo­
di s ljudima kojima su se iz ovog ili onog razloga smučili
njihovi životi, pa zato neprestano traži nešto novo da ih
malo oraspoloži. Uvek čita najnovije priručnike za samo­
pomoć i voli da sa nama deli kojekakve mudre reči.
„Dobro, ko je za anđeosku kartu?“ – upitala je.Keti Hopkins 

Mraz je najjači pred zoru.
Nije strašno ako ne ostvariš svoj
cilj. Strašno je ako ga nemaš.
Sudbina ne zavisi od sreće,
nego od izbora.
Ne čekaj da tvoj brod doplovi.
Zaplivaj mu u susret.
„Sve je u redu“, reče Nesta. „Imam cilj. Za nekoliko nede­
lja je sajam mode. Primetiće me lovac na talente i postaću
supermodel.“
Lal zinu još više i zabulji se u nju. „Supermodel? Sigur­
no će te odabrati.“ Ljigavac.
Nesta mi je dodala kartice. Pružila sam ruku i prome­
šala ih. Neka bude neka dobra, molila sam se. Daj neku
dobru.
Izvadila sam karticu. „Ne čekaj da tvoj brod doplovi“,
pročitala sam. „Zaplivaj mu u susret.“
„Ta je dobra“, reče tata.
I vidovitom Benu se dopala ta kartica. Pokušao je da mi
skoči na koleno i lizne me po licu. Onoliko velik, umalo
me je preturio, na šta su se svi nasmejali.
„Sedi, Bene“, rekoh. „Znaš da te volim, ali zaista si pre­
težak.“
Snuždeno je seo, ali mi je položio glavu u krilo i odbio
da je pomeri odatle.
Još jednom sam pročitala svoju karticu. Pa, dobro, po­
mislila sam. Razmišljaću pozitivno. Zaplivaću ka svom bro­
du. Dobro. Zaista hoću. Ali kako?
I opet je mama primetila moj zabrinuti izraz lica. Uhva­
tila me je za ruku. „Nema razloga za žurbu. Ne moraš ovog
trenutka da odlučiš čime ćeš se baviti.“
Znala sam da mi želi samo najbolje, ali činilo mi se da
treba što pre zaplivati ka tom mom brodu.

u prvom delu: Sreda uveče: nije zvao. Četvrtak uveče: nije zvao. Petak uveče: NIJE ZVAO.

Izludeću. Možda je izgubio moj broj? Možda je stavio vizit-kartu u džep i onda mu je mama oprala pantalone? Možda uopšte nije ni nameravao da me zove, a ono je rakao samo da bi me skinuo s grbače? Možda, možda, možda. Vreme je da se obratim zvezdama.

Izi je kul, vesela, i pomalo drska. A kada je upoznala božanstvenog Marka, vinula se nebu pod oblake. On je divan. A dopada se i ona njemu! Ali zašto onda kaže da će je pozvati telefonom pa se ne javlja? U očajničkoj želji da u svemu tome pronađe nekakav smisao, Izi silno vreme provodi u proučavaju horoskopa. I uporno sedi kod kuće, za slučaj da se on javi. Kad potpuno izgubi smisao za humor i veru u budućnost, njene najbolje drugarice Lusi i Nesta, pokušavaju da se suoče sa stvarnošću. Međutim, ima stvari koje niko ne voli da čuje ...
odlomak prvog: 

Keti Hopkins
Dobri tipovi, loši
tripovi i svemirski
poljupci
Preveo
Aleksandar Milajić

Hvala mom mužu Stivu Laveringu, bez kog moj
život ne bi imao smisla.
(On mi je rekao da ovo napišem, ali ja bih mu
ionako zahvalila. Časna reč.) Hvala i Brendi i Džud
iz izdavačke kuće Pikadili pres za sva uputstva i što
su mi dale dobar izgovor da „zarad istraživanja“
gledam Dosonov svet. Za kraj, hvala i Rouzmari
Bromli za svakoliku podršku i što je bila pravi drug.
Naslov originala
Cathy Hopkins
Mates, Dates and Cosmic Kisses
Copyright © Cathy Hopkins, 001
Translation Copyright © 006 za srpsko izdanje, LAGUNA6

Poglavlje 1
Frankenštajnova deveruša
Lusi je zinula kad sam se pojavila iz kupatila.
„Izi!“ – kriknula je. „Šta si to, zaboga, uradila?“
„Drugačije je“, reče Nesta.
Buljile su u mene kao da sam izašla iz nekog horora.
„Sviđa vam se?“ – upitala sam i okrenula se.
Tog dana se moja dosadna polusestra Amelija udavala
za jednako dosadnog Džeremija, a moja druga polusestra
Klaudija i ja morale smo da joj budemo deveruše. Ameli­
ja mi je, shodno očekivanjima, namenila odvratnu haljinu.
Smaragdnozeleni saten. S visokim strukom. Strašno.
A onda sam se nečeg dosetila.
„Morala sam nešto da preduzmem“, rekoh. „Izgleda­
la sam kao da igram glavnu ulogu u nekoj drami Džejn
Ostin.“
„Dobro“, reče Nesta, ne prestajući da bulji, „ali zelena
kosa?“
„Savršeno se slaže“, rekoh s osmehom. „Zar vam se ne
dopada?“
„Mislim da izgledaš super“, reče Lusi. „A šta ćeš sa ško­
lom? Gospođa Alen će te ubiti.“Keti Hopkins  Dobri tipovi, loši tripovi i svemirski poljupci 
„O, ovo se spira posle nedelju dana. To je samo pena.
Doduše, to neću reći mami.“
Pogledala sam se u ogledalu. „Dopada mi se i mislim
da ću ostati ovakva bar do ponedeljka.“
„Zar te mama neće naterati da spereš boju?“ – upita
Nesta.
„Celog jutra je u frci, a kola treba da stignu svakog trenut­
ka, tako da će kada me bude videla već biti prekasno.“
Lusi se zakikota. „Ličiš na irsku snašu. Oči su ti od toli­
kog zelenila još smaragdnije nego inače.“
„Baka bi bila ponosna na mene. Znaš, irski koreni i tome
slično. Kapiraš? Smaragdnozeleni koreni?“
Zurile su u mene kao da sam sišla s uma.
„Koreni kose, tupsonke.“
„Pre bih rekla da će se prevrnuti u grobu“, reče Nesta.
„Ne verujem da se nošenje zelenog odnosilo i na kosu.“
„Možda se njen duh pojavi na venčanju“, rekoh, „i baš na
onom mestu kad sveštenik kaže: ’Ima li neko kakvu primed­
bu?’ ona će se vinuti ka krovu i zaječati: ’Da, imam, imam.
Moja unuka je ofarbala svoju divnu smeđu kosu u zeleno.’“
Lusi i Nesta prasnuše u smeh.
„Šalu na stranu“, nastavila sam, „volela bih da i vas dve
budete tamo. Nije pošteno. Svima je dopušteno da dove­
du prijatelje, pa makar i samo na svadbeni ručak. S druge
strane, to su sve matorci, pa valjda za njih važe jedna pra­
vila a za nas druga.“
„Pa, verovatno će tamo biti i pokoji pristojan momak“,
reče Nesta. „Možeš uvežbavati moje savete za koketovanje.“
„Mrka kapa. Biće smrtno dosadno. Tamo nema čak ni
diskoteke. Džeremi je računovođa i, baš kao i Amelija, poti­
če iz porodice računovođa. Čak su naručili i svadbenu tor­
tu u obliku digitrona.“
„Kakva joj je venčanica?“ – upita Lusi, uvek zaintereso­
vana za pitanja stila. Namerava da upiše umetnički koledž
i postane modni kreator.
„Kao ogromna puslica. Čak i onako mršava izgleda
ogromna u njoj. Štaviše, ne znam kako će ući u auto.“
„Ako se ja budem udavala“, reče Nesta, zavaljena u jastu­
ke kao Kleopatra, „izgledaću fantabulozno. Naravno, tada
ću već biti slavna i biće mnogo novinara, pošto će svi časo­
pisi želeti da objave slike s mog venčanja.“
„Šta bi obukla?“ – upitala ju je Lusi.
„Nešto usko. Sasvim pripijeno. Možda svilenu haljinu
boje slonovače, bez leđa. Kosu bih raspustila, kao sad, da
mi pada do struka. Nikad se ne bih prevarila kao većina
žena pa da za venčanje odaberem onu uštogljenu frizuru,
znate ono što liči na košnicu, ono kad im kosu pokupe
navrh glave. I imala bih jednostavan bidermajer. Samo
nekoliko ljiljana ili nešto slično. Elegantno. Venčanje bi
se održalo ispred moje vile i došla bi čitava bulumenta rok
zvezda i slavnih ličnosti.“
„Ti bi izgledala zanosno što god da obučeš“, rekoh, gleda­
jući je opruženu na mom krevetu. Nesta je ’ladno najzgod­
nija devojka u našem razredu, ako ne i u čitavoj školi. Inače
je polujamajčanka i poluitalijanka, i izgleda da se smrzneš.
Mogla bi biti manekenka kad bi htela, ali u poslednje joj
se vreme više sviđa glumačka karijera.
I Lusi je lepa, ali na drugi način. Sitna je, kratke pla­
ve kose i podsećala me je na vilenjaka dok je prekrštenih Keti Hopkins 10 Dobri tipovi, loši tripovi i svemirski poljupci 11
nogu sedela na svom omiljenom komadu nameštaja u
mojoj sobi – velikoj vrećastoj fotelji.
„A šta bi ti obukla, Lusi?“ – upitah.
Ona se zamišljeno zagleda kroz prozor. „Mislim da bih
volela da se venčam zimi, kad ima snega. U somotu, s ogr­
tačem. I s belim ružicama u kosi. U crkvu bih stigla koči­
jom, a sve bi bilo okićeno bršljanom i cvećem...“
„Prava si romantičarka, Lus“, nasmejala sam se. „Nadam
se samo da nećeš svoje deveruše naterati da nose ovakva
grdila kao što ja moram danas.“
„Bile bismo ti deveruše, zar ne?“ – upita Nesta. „Znaš,
ono, kao najbolje drugarice, i tako to?“
„Naravno, ali volela bih da tamo budu i Ben i Džeri,
pošto su mi oni najbolji prijatelji posle vas dve“, na to će
Lusi.
„Šta?“ – zgranu se Nesta. „Psi na venčanju?“
„Da, mogli bi proći kao paževi.“
Nesta i ja stadosmo da se previjamo od smeha. Bilo je
dovoljno da zamislimo dva debela labradora kako s venči­
ćima oko vrata bauljaju između klupa.
„E, ja se nikada neću udati“, rekoh. „Čemu to? Toliko
se parova rasturi već posle nekoliko godina. Baš kao moji
mama i tata. Jednom sam čula tatu kad je nekome preko
telefona rekao da smatra kako je razvod prirodan način da
se kaže: ’Lepo sam ti rekao’.“
„Ali možda ćeš se jednog dana zaljubiti“, reče Lusi. „Tada
ćeš promeniti mišljenje.“
„Ma kakvi. Pogledaj me – već mi je četrnaest godina a
još nisam imala dečka. Čak nisam ni videla nekog ko je
makar blizu onom što tražim.“
„A ako ipak rešiš da se udaš?“ – bila je uporna Lusi.
„Dobro. Ako to rešim – a neću – obukla bih crvenu naj­
lonsku mini haljinu i na rolerima bih se dokotrljala do olta­
ra dok gospel hor igra i peva u pozadini.“
„Ali ja ne umem da vozim rolere“, na to će Lusi, „a
moram ti biti deveruša.“
„Ne brini. To se neće desiti. Ne verujem da ću se ikada
zaljubiti. A pogotovu ako ostanem ovde. Ovdašnji mom­
ci su pravi Kevini.“
„Pa, ni ja ne bih volela baš sutra da se udam“, na to će
Nesta. „Terala bih kera što duže mogu. Što da se zadovo­
ljim jednom voćkom ako mogu uzeti čitavu korpu?“
„Prava si fufa“, na to će Lusi. „Uostalom, lako je tebi, ti
si glavni magnet za momke u Severnom Londonu. A šta
ako upoznaš nekog zaista posebnog?“
„Misliš nekog kao Tonija?“ – zezala ju je Nesta.
Sirota Lusi je pocrvenela kao bulka. Toni je Nestin sta­
riji brat, a Lusi je do ušiju zaljubljena u njega.
„Pozvao me je da izađemo sledeće nedelje“, reče stidljivo.
Nesta ju je zabrinuto pogledala. „Jesi li pristala?“
„Naravno. Ali znam, znam, da ne treba previše ozbiljno
da ga shvatim. Znam kakav je. Menja devojke kao čarape.“
„Pazi da to ne zaboraviš“, upozorila ju je Nesta. „Posle
ćemo Iz i ja morati da te sastavljamo.“
„Umem da brinem o sebi“, reče Lusi. „A šta je s tobom,
Iz? Šta ti očekuješ od dečka?“
„Koliko vremena imaš?“ – na to ću ja. „Mogu li da pitam
publiku? Pola­pola? Pomoć prijatelja?“
„Konačan odgovor“, reče Nesta. „Koji je tvoj konačan
odgovor?“Keti Hopkins 1 Dobri tipovi, loši tripovi i svemirski poljupci 1
Morala sam dobro da se zamislim. Savršeni dečko?
„Dobro. Smisao za humor. Mora umeti da me nasme­
je. Mora biti inteligentan. Šta će mi neki tamo tupson? To
mora biti neko s kim imam o čemu da pričam i s kime ću
imati štošta zajedničkog.“
„I, naravno, zgodan?“ – upita Nesta.
„Da. Prilično. U stvari, ne bih nekog tipa s duplerice,
pošto su previše zgodni momci obično puni sebe...“
„Kao Toni“, reče Nesta, značajno pogledavši Lusi, koja
se pravila da je ne primećuje.
„Izvinjavam se“, prekinuh je, „ali nisam završila. Moj
konačan odgovor za momka od milion dolara. Duhovit.
Inteligentan. Velikodušan. Pristojnog izgleda. Lepe guze.
Da iskreno uživa u ženskom društvu. Da ima čiste nokte,
i poslednje, ali ne i manje važno...“
„Da bude bogat“, reče Nesta.
„Da bude sladak“, reče Lusi.
„Ne“, na to ću ja. „Poslednje, ali ne i manje važno... da
ume da dubi na glavi i peva ’Bože, čuvaj kraljicu’.“
Lusi prasnu u smeh. „Izi, luda si.“
„Želim ti sreću u potrazi“, reče Nesta. „Sve je to uglav­
nom u redu, ali čisti nokti? Mislim da previše izvoljevaš,
devojko.“
„Izi“, besno je viknula mama odozdo. „Kola nas čekaju.“
Duboko sam udahnula. „Dolazim! Eto tako. Posled­
nje poslednje pitanje. Izgledam li dobro? Zeleno i tako to.
Mislite li da mi treba još krejona na očima?“
„Izgledaš sjajno“, reče Lusi. „Javi nam kako ti ide.“
„Važi, Nesta?“
Ova se nasmeja. „Pa, recimo to ovako: nadajmo se da
će se, kad te Amelija bude videla, potvrditi da je ljubav zai­
sta slepa.“
„Ako je ljubav slepa“, na to ću ja, „onda je brak otvarač
za oči.“
„Kako da ne“, reče Nesta, pa ustade s mog kreveta i pođe
ka vratima. „Hajdemo, Lus. Bolje da izađemo pre nego što
je gospođa Foster vidi ovakvu i otvori paklene dveri.“
Lusi se isceri. „Aha. Drago mi je što sam te poznava­
la, Izi.“
To rekoše pa utekoše.
Moja namera da u ponedeljak svojom zelenom kosom izu­
jem direktorku škole iz cipela neslavno se završila. Čim
smo se vratili s venčanja, mama me je odvela u kupatilo
na spratu.
„Eto, tako“, procedila je kroz zube. „Sad počni da pereš
kosu i da nisi stala dok ti se ne povrati prirodna boja.“
Pružila mi je bocu šampona. Čekala sam da izađe, ali
ona je samo stajala i besno me gledala.
„Ne samo da si me obrukala pred svim našim rođacima i
prijateljima“, nastavila je, „nego si Ameliji upropastila ovaj
dan. I kako sad da objasnimo ljudima zašto na većini foto­
grafja nedostaje jedna deveruša?“
„Nisam ja imala ništa protiv da se fotografšem“, zausti­
la sam.
„Ali Amelija jeste. Bila je besna kao ris. Dakle stvar­
no, Izobel. Uspela si da zaseniš nevestu na dan njenog
venčanja.“Keti Hopkins 1 Dobri tipovi, loši tripovi i svemirski poljupci 1
„Nisam htela da...“
„Razmišljaš li ti uopšte? Pa samo bi se ti videla na sva­
koj fotografji.“
„Izvini“, ponovila sam milioniti put tog dana.
„I ne pada mi na pamet da te takvu pustim u školu. Bog
zna šta bi nastavnici pomislili o nama i o porodici iz koje
potičeš.“
Htela sam da joj kažem kako se mnoge devojke farba­
ju i izvlače pramenove, ali znam kad je dosta, pa sam zato
odvrnula slavine i počela da perem kosu.
Mama je stajala i gledala kako se mlazevi zelene boje
slivaju u kadu. Kroz šum vode sam čula njene uzdahe.
Zaključila sam da bi mi najpametnije bilo da držim jezik
za zubima, pa sam dovršila pranje i posegnula rukom za
peškir.
„NE TAJ!“ – kriknu mama. „Zaboga, Izobel!“ (Uvek me
oslovljava punim imenom kad je ljuta.) „Ne belim peški­
rom. Isfekaćeš ga. Doneću ti neki tamniji.“
Mama je veliki ljubitelj belih peškira. Jednom je, pošto
sam završila umivanje, ušla za mnom u sobu i donela onaj
koji sam upravo bila upotrebila.
„Jesi li mi ovo ti isfekala peškir?“ – upitala je, pokazuju­
ći mrlje od maskare. „Peškiri služe za sušenje, a ne za ski­
danje šminke.“
Dakle stvarno. Volela bih da pređe na normalne peški­
re u boji pa da mogu bez bojazni da ih koristim. Ali šta bi
mi to vredelo kad je ona takva i po pitanju svega ostalog?
Naša kuća je besprekorna. Mama je besprekorna. Uvek u
elegantnim crnim kostimima na poslu i elegantnim crni­
ma pantalonama i kašmirskim džemperima kod kuće. Ele­
gantno kratka crna kosa. Ne znam kako joj to polazi za
rukom. Uvek joj je svaka dlačica na svom mestu. Na cipela­
ma nikad nema ni trun prašine. Rođena je u znaku Device,
što znači da je perfekcionista. Čak ide dotle da čisti kuću
pre nego što dođe kućna pomoćnica, kako ova slučajno ne
bi pomislila da smo neka štrokava porodica. Šta će nam
kućna pomoćnica ako ne možemo da pravimo haos koji
će ona počistiti?
Poželela sam da izađe iz kupatila i ostavi me da na
miru sredim kosu, ali ne, ona se posadila na rub kade i
strogo me posmatrala. „Pa, hoćeš li mi sad dati nešto kao
objašnjenje?“
„Pa, ja sam... mislila sam da to lepo izgleda.“
Uzdah. Još jedan, dublji.
„Nisam htela nikog da naljutim...“ – zaustih.
Stvarno nisam. Ali privukla sam popriličnu pažnju. Stu­
pale smo ka oltaru i svi su ohtali i ahtali gledajući nevestu,
da bi potom videli i mene, posle čega je zavladao muk. Lju­
di su skretali pogled. Ali ne i Amelija. Čim sam uhvatila
njen pogled, znala sam da će biti frke. I to velike. Časna
reč, videla sam da joj se ispod vela diže para. Zurila sam u
oltar i molila se da se Amelija opusti posle nekoliko pića
na svadbenom ručku. Ali avaj. Tek je onda odlepila.
Mama me je i dalje gledala s ruba kade. Nisam znala
šta da kažem.
„Izvini“, rekoh. „Žao mi je.“
„Žao? Pa ti i ne znaš šta ta reč znači. Vuci se u svoju sobu.
Ne mogu da te gledam.“
Odvukla sam se u svoju sobu. Ovo je stvarno pasji život.
A ja sam stvarno persona non grata. Ponovo.16
Dobri tipovi, loši tripovi i svemirski poljupci 1
Poglavlje 2
Čudan neki parazit
„A kud ti misliš da si pošla?“ – upitala me je mama sutra­
dan dok sam pokušavala da se išunjam iz kuće. Nadala sam
se da ću se izvući bez halabuke.
„Idem napolje s Nestom i Lusi.“
„Jesi li doručkovala?“
„Nisam gladna“, rekoh i gurnuh rukavice u džep kaputa.
„Napolju je hladno i pada kiša. Ne možeš da ideš pra­
znog stomaka. Vrati se.“
Pošla sam za njom u kuhinju. Nagurala je hleb u toster.
„Ovaj, ne, hvala, mama. Uzeću samo malo voća. Više ne
jedem beli hleb.“
„Otkad to?“
„Od sad.“
„A zašto?“ – upitala je. Bila je prilično vesela s obzirom
na događaje od prethodnog dana. Znači li to da mi je
oprošteno?
„Pa, eto tako. Prosto ga više ne volim.“
„Onda ću ti spremiti jaja.“
„Ne, hvala. Ne volim jaja. Uzeću voće.“
Kako da joj kažem da sam prešla na domaća jaja? Čita­
la sam da na farmama koke nosilje drže nabijene u skuče­
nim sobičcima. Strašno. Jadne male koke. Međutim, ne
bih to danas pominjala pred mamom, pošto bih samo iza­
zvala svađu.
Duboko sam udahnula. „Pa, znaš, u školi su nam priča­
li o nutricionizmu i pitala sam se da li bismo možda mogli
da pređemo na malo zdraviju hranu.“
„Kako to misliš da pređemo na zdraviju hranu?“
„Da koristimo sveže namirnice umesto zamrznutih, do­
maća jaja, možda organski gajene...“
„A šta fali ovom što ti ja dajem?“
„Pa, ništa, ali mislila sam da bismo mogli bolje da se
hranimo.“
„Gluposti. Ovde se jede sasvim dobro. U frižideru uvek
ima dosta hrane.“
„Ali mama, ne govorim o količini, nego o kvalitetu...“
„Hoćeš da kažeš da vam dajem nekvalitetnu hranu?“
„Ne, NE...“
Ovo ne sluti na dobro.
Rešila sam da pokušam sa drugačijim pristupom. „Znaš
kako ti voliš da u kući sve bude besprekorno?“
„Da.“
„Pa, znaš, sve je to spolja. Ja ti govorim o onom što je
iznutra. O onom što unosiš u sebe. Što više jedeš sveže i
zdrave hrane, bolje se osećaš i postaješ besprekorna i iznu­
tra. Volela bi to, zar ne?“
Vredi probati. Izgledala je kao da razmatra ono što sam
rekla.Keti Hopkins 1 Dobri tipovi, loši tripovi i svemirski poljupci 1
Moj očuh Angus pogledao nas je preko Fajnenšel taj­
msa. „Izi hoće da kaže da bi radije bila zelena!“
Vrlo duhovito. Al’ za malo.
Hvala, Anguse, pomislila sam. Samo mi još treba da
neko mamu podseti na ono od juče.
„Ne. Ne zelena. Ne govorim o okruženju. Doduše, i ono
je važno. Samo kažem da ne treba jesti đubre.“
Ups. Ja i moj jezik. Nisam htela da to tako ispadne. Mami
se istog trenutka vratio onaj besni izraz lica.
„Zašto ne možeš da budeš kao svi normalni tinejdžeri,
Izi? Devojke tvojih godina najradije bi živele na testenina­
ma i pomfritu. Zašto ti uvek moraš da se razlikuješ?“
„Imaš i integralne testenine. Lusini roditelji kupuju is­
ključivo organsku hranu. U stvari, gospodin Lavering je
drži u svojoj radnji.“
„Pa, oni to tako vole. Mi živimo drugačije.“
Što je prava šteta, pomislila sam. Lusina kuća se potpu­
no razlikuje od moje. Kod njih je prijatno i opušteno. A u
kupatilu imaju peškire u boji, tako da ih možeš prljati koli­
ko ti drago.
„Ali mama... svi znaju da su sveže namirnice zdravije i
bolje od svega ovog što jedeš. Ovo samo izvadiš iz zamrzi­
vača i ćušneš u mikrotalasnu. Sve je puno aditiva...“
„Ne razgovaraj tako s majkom“, reče Angus.
Nema šanse da pobedim. Nisam tako razgovarala s ma­
mom. Mislila sam da bismo svi imali koristi od mojih save­
ta, ali htela sam da sama odaberem trenutak za potezanje
te teme. Bekstvo je izgledalo kao najrazumniji potez.
„Mogu li sad da idem?“ – rekla sam i ustala.
„Ne dok ne pojedeš tost“, reče mama.
„Ma dobro. Staviću ga u džep. Poješću ga. Časna reč.“
Umotala sam tost u salvetu i požurila ka vratima. Daću
ga pticama, pomislila sam.
Kladim se da bi i one više volele onaj integralni.
Lusi i Nesta su me čekale na stanici metroa u Kamdenu.
Stajale su kraj biletarnice i mandžale snikers.
„Slažemo se“, rekoh kad sam videla da smo sve tri u
crnom.
„Kad si u Kamdenu“, na to će Nesta, „ponašaj se kao
Kamdenac. Ili tako nekako.“
Tamo kao da svi nose samo crno i sivo. Možda hoće da
budu u skladu s vremenom, koje je, kao i svakog decem­
bra, sumorno i kišovito.
„Pa, kako je bilo na venčanju?“ – upitala me je Nesta
dok smo se kroz nedeljnu gužvu probijale ka pijaci Kam­
den Lok. „Vidim da ti je kosa opet stare boje.“
„Znam. Mama je poludela i naterala me da je operem
čim smo došli kući. Amelija je pobesnela kad me je videla.
Zabranila mi je da se slikam i rekla da više nikad sa mnom
neće progovoriti ni reč.“
„Onda je sve kako treba“, iscerila se Nesta. „Ona ti iona­
ko nikad nije bila među najdražim osobama, zar ne?“
„Da znaš da nije“, nasmejala sam se. „Osim toga, mislim
da nisam baš toliko sve upropastila kao što svi tvrde. Venča­
nje je na kraju ispalo prilično slatko, naročito kad je jedan
paž pročitao Gospodnju molitvu. Baš je bio sladak. Svega Keti Hopkins 0 Dobri tipovi, loši tripovi i svemirski poljupci 1
šest godina. ’Oče naš, eci peci na meseci’, rekao je. ’Nek je
sveta ime tvoje.’ Valjali smo se od smeha.“
„Da li je bilo momaka?“ – upita Lusi.
„Ne pominji. Ma kakvi. Dobro, bio je jedan. Pokušao je
da razgovara sa mnom, ali on je Džeremijev mlađi brat pa
je sigurno potpuni dodon.“
„Kako izgleda?“ – upita Nesta.
„Ima otprilike sedamnaest godina. Ne izgleda loše. Nosi
lenonke. Ali imao je neko užasno odelo koje mu nije bilo
po meri. Džeremi ga je posle ručka naterao da sedne za
klavir i odsvira nešto. Bilo je strašno. Pesme iz mjuzikala.
Svi matorani su pevali uz Moje pesme, moji snovi, Pevanje
na kiši, Južni Pacifk i tome slično. Sve u fazonu ’Uzmi me
za ruku, ja sam stranac u raju, izgubljen u zemlji čuda’ i
slične baljezgarije...“
„Moj tata ima Južni Pacifk na videu. Stiv i Lal imaju svoju
verziju te pesme“, na to će Lusi, pa stade da peva: „Uzmi me
za ruku, ja sam čudan neki parazit, sav prljav od zemlje...“
„To je bolje od originala“, rekoh dok smo cunjale pija­
com. „Nego, da se mi vratimo ozbiljnim stvarima. Šta tra­
žimo ovde?“
„Momke“, reče Nesta.
„Htela bih da potražim neke minđuše za sudar s Toni­
jem“, reče Lusi.
„A moramo naći i nešto novo za žurku povodom kraja
polugođa“, dodade Nesta. „Ko zna ko bi mogao tamo da
se pojavi.“
„Čula sam da sviraju King Noz“, reče Lusi.
„Ko su oni?“ – upitah.
„O, oni su fantastični. Idu s mojom braćom u gimnazi­
ju. Lal ima jednu njihovu kasetu i kaže da će možda potpi­
sati ugovor s nekom izdavačkom kućom.“
„Pa, sve je bolje od pesama iz mjuzikala“, rekoh.
Svašta možete da pazarite u Kamden Loku: knjige, ramove
za slike, mirišljave štapiće, etarska ulja, kristale, nakit, ogle­
dala, odeću, šešire, grnčariju, diskove. Šta god vam padne
na pamet. Hala vrvi od ljudi koji šetkaju, kupuju ili razgo­
varaju s prijateljima.
Htela sam da na vreme obavim božićnu kupovinu pa sam
devojke maltene odgurala do štandova njuejdža. Želela sam
da ove godine svima poklonim po ulje za aromaterapiju.
Lusi se ubrzo zalepila za tezgu s nakitom, Nesta je poče­
la da proba naočare za sunce, a ja sam otišla do tezge s
etarskim uljima. Uzela sam bočice ruže i jasmina i dobro
ušmrknula. To su mi omiljeni mirisi, ali su i najskuplji,
tako da ih još nisam mogla sebi priuštiti za ličnu zbirku.
„Zdravo“, reče neko. „Mogu li da ti pomognem?“
Podigla sam pogled i zablenula se u par očiju boje lešni­
ka. U meni se desilo nešto veoma čudno. Kao da mi je neko
vezao čvor u stomaku i snažno ga pritegao. Taj momak je
izgledao čudesno. Ali ozbiljno čudesno. Široko nasmešena
usta i svilenkasti crni pramenovi preko lica.
„Ovaj, ne, hvala, samo razgledam“, izustila sam, a onda
se okrenula i pobegla.
Odvukla sam Nestu i Lusi u ugao, iza gondole s ode­
ćom. „Upravo sam se zaljubila“, rekoh kao bez daha i naslo­
nih se na zid.
Back to top Go down
 
Romani Keti hopkins
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» Ventriloquism
» Film censorship
» Hopkins 1947 watercolour

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Skola :: Chat :: Knjige :: Teen romani i knjige za decu-
Jump to: