Skola

...Pismeni zadaci, testovi, raspravljanja, pomoc...
 
HomeHome  RegisterRegister  Log inLog in  

Share | 
 

 Boze da'l si tu?Ja sam,Margaret

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
BeWareOfMe
Clan
Clan


Posts : 61
Join date : 2009-12-11

PostSubject: Boze da'l si tu?Ja sam,Margaret   Fri Dec 11, 2009 6:34 pm

Ja imam owu knjigu,jako je dobra,al sam je citala kad sam imala nekih 9 godina
Odlomak:
1


Bože, da l’ si tu? Ja sam, Margaret. Danas se selimo. Tako se plašim, Bože. Nikada nisam živela nigde drugde. Šta ako mi se ne svidi moja nova škola? Šta ako me svi budu mrzeli? Molim te, pomozi mi, Bože. Ne dozvoli da Nju Džerzi bude suviše grozan. Hvala ti.

Preselili smo se u utorak uoèi Praznika rada*. Znala sam kakvo je vreme iste sekunde kad sam ustala. Znala sam zato što sam uhvatila mamu kako se njuška ispod pazuha. Radi to kad god je vruæe i vlažno kako bi bila sigurna da dezodorans deluje. Ja još ne koristim dezodorans. Mislim da ljudi ne poèinju da mirišu rðavo dok ne napune barem dvanaest godina. Mirna sam još nekoliko meseci.
Stvarno sam se iznenadila kada sam se vratila sa letovanja i otkrila da je naš njujorški stan izdat drugoj porodici i da smo mi kupili kuæu u Farbruku, u državi Nju Džerzi. Kao prvo, uopšte nikada nisam èula za taj Farbruk. A kao drugo, obièno me ne izostavljaju kada se donose važne porodiène odluke.
Ali kada sam poèela da kukam: „Zašto Nju Džerzi?“ – reèeno mi je: „Na Long Ajlendu živi visoko društvo, Vestèester je isuviše skup, a Konektikat je previše neudoban.“
Tako da je Farbruk u Nju Džerziju bio mesto odakle moj tata može vozom da ide na posao na Menhetn, gde ja mogu da idem u državnu školu i gde moja mama može da ima svu travu, drveæe i cveæe koje je oduvek želela. Samo što ja nisam ni znala da je ona sve to želela.
Nova kuæa je na Morningbird Lejnu. Nije loša, delom od cigle, delom drvena. Šaloni i ulazna vrata ofarbani su u crno. Imamo i veoma lep mesingani zvekir. Sve kuæe u našoj novoj ulici su veoma sliène. Sve su stare sedam godina. Kao i drveæe.
Mislim da smo otišli iz grada zbog moje bake, Silvije Sajmon. Ne mogu da naðem nijedan drugi razlog za selidbu. Posebno pošto mama kaže da baka ima veoma veliki uticaj na mene. Nije baš neka tajna u našoj porodici da me baka šalje u letovalište u Nju Hempširu. I da uživa u tome da mi plaæa školarinu za privatnu školu (što više neæe moæi da radi jer æu sada iæi u državnu školu). Èak mi i štrika džempere i prišiva etikete na kojima piše NAPRAVLJENO SAMO ZA TEBE... BAKA.
I ona ne radi sve to zato što smo siromašni. Ubeðena sam da nismo. Mislim, nismo bogati, ali sigurno imamo dovoljno novca. Posebno zato što sam ja jedinica, pa ne trošimo mnogo na hranu i odeæu. Znam jednu porodicu sa sedmoro dece, oni potroše gomilu para svaki put kad idu u prodavnicu cipela. Moji mama i tata nisu planirali da budem jedino dete, ali tako je ispalo, što je, ako se ja pitam, dobro, zato što ovako nema nikoga s kim bih mogla da se svaðam.
U svakom sluèaju, mislim da su celu ovu stvar sa kuæom u Nju Džerziju smislili moji roditelji da me odvedu od bake. Ona nema kola, mrzi autobuse i misli da su svi vozovi prljavi. Tako da je neæu baš mnogo viðati, osim ako ne planira da dolazi peške, što baš i nije verovatno. Sad bi neka deca mogla da pomisle: koga je briga da li æe se viðati s babom? Ali Silvija Sajmon je veoma zabavna za svoje godine, a sticajem okolnosti znam da ima šezdeset. Problem je jedino što me uvek pita imam li deèka i da li je Jevrejin. E sad, to je smešno jer, pod jedan, nemam deèka. A pod dva, šta me briga da li je Jevrejin ili ne?



2


Nismo bili u novoj kuæi duže od sat vremena kada je odjeknulo zvono na vratima. Otvorila sam. Napolju je stajala devojèica u kupaæem kostimu.
„Æao“, rekla je. „Ja sam Nensi Viler. Agent za prodaju nekretnina nam je svima poslao pismo sa informacijama o novim stanarima. Tako da znam da si ti Margaret i da ideš u šesti razred. Kao i ja.“
Pitala sam se šta li još zna.
„Veoma je toplo, zar ne?“ – upita Nensi.
„Da“, složih se. Bila je viša od mene i imala je bujnu kosu. Kakva æe, nadam se, i meni biti kad još malo poraste. Vrh nosa joj je bio podignut, tako da su joj se videle nozdrve.
Nensi se naslonila na vrata. „Pa, je l’ hoæeš da doðeš kod mene da se hladimo ispod prskalica u bašti?“
„Ne znam. Moram da pitam mamu.“
„Dobro. Saèekaæu.“
Mami je samo zadnji deo virio iz donjeg kuhinjskog elementa. Sreðivala je šerpe i tiganje.
„Ej, mama! Jedna devojèica me pita da li mogu da idem kod nje da se hladimo ispod prskalica.“
„Idi ako hoæeš“, reèe moja majka.
„Treba mi kupaæi kostim“, kazah.
„Pobogu, Margaret! Otkud sad znam u ovom haosu gde ti je kupaæi.“
Vratila sam se do ulaznih vrata i rekla Nensi: „Ne mogu da pronaðem kupaæi.“
„Pozajmiæu ti“, kazala je.
„Èekaj malo“, dobacih trèeæi ponovo do kuhinje. „Ej, mama! Kaže da mogu da pozajmim od nje. U redu?“
„U redu“, promrmlja mama i dalje vireæi iz kuhinjskog elementa. Onda se izvukla. Oduvala je kosu s lica. „Kako si rekla da se zove?“
„Hm... Viler. Nensi Viler.“
„Dobro. Lepo se provedi“, reèe mama.
Nensi živi šest kuæa dalje, takoðe na Morningbird Lejnu. Njena kuæa lièi na moju, ali su cigle obojene u belo, a ulazna vrata i šaloni su crveni.
„Uði“, reèe Nensi.
Krenula sam za njom u hodnik, zatim uz èetiri stepenika koji vode do spavaæih soba. U Nensinoj sobi sam prvo primetila toaletni stoèiæ i ogledalo u obliku srca iznad njega. Takoðe, sve je bilo veoma uredno.
Kada sam bila mala, želela sam isti takav toaletni stoèiæ sa donjim delom zaklonjenim vazdušastom zavesicom od organdina. Nikad ga nisam dobila, zato što moja majka voli nameštaj oštrih linija pravljen po porudžbini.
Nensi otvori najnižu fioku ormana. „Kada ti je roðendan?“ – upita.
„U martu“, rekoh.
„Super! Biæemo u istom razredu. Postoje tri šesta razreda i podelili su nas po mesecima. Ja sam roðena u aprilu.“
„Pa, ne znam u kom sam razredu, ali znam da sam u uèionici broj osamnaest. Prošle nedelje su mi poslali mnogo formulara da ih popunim, i to je bilo odštampano na svima.“
„Rekla sam ti da æemo biti zajedno. I ja sam u uèionici osamnaest.“ Nensi mi pruži žuti kupaæi kostim. „Èist je“, reèe. „Moja majka ih uvek pere nakon nošenja.“
„Hvala ti“, kazah uzimajuæi kupaæi. „Gde da se presvuèem?“
Nensi se osvrnu po sobi. „Šta fali ovde?“
„Ništa“, rekoh. „Svejedno mi je, ako tebi ne smeta.“
„Što bi mi smetalo?“
„Ne znam.“ Prvo sam obukla donji deo. Znala sam da æe mi biti preveliki. Sva sam se naježila zbog naèina na koji je Nensi sedela na krevetu i posmatrala me. Nisam skinula majicu do poslednjeg trenutka. Nisam htela da vidi kako grudi još uvek nisu poèele da mi rastu. To je moja stvar.
„O, još uvek si ravna.“ Nensi se nasmejala.
„Nisam baš“, rekoh, praveæi se da mi je svejedno. „To je zbog toga što imam sitne kosti.“
„Meni su veæ poèele da rastu“, reèe Nensi, jako isturajuæi prsa. „Za koju godinu izgledaæu kao devojke iz Plejboja.“
Pa, nisam baš tako mislila, ali ne rekoh ništa. Moj tata èita Plejboj i videla sam one devojke u sredini. Èini mi se da je njoj ostalo još prilièno da raste da bi bila kao one. Ne mnogo manje nego meni.
„Hoæeš da ti namestim bretele?“ – upitala je.
„Okej.“
„Mislila sam da æeš biti baš razvijena pošto dolaziš iz Njujorka. Gradske devojke bi trebalo da sazrevaju mnogo brže. Da li si se nekad ljubila sa deèacima?“
„Misliš stvarno poljubila? U usta?“ – upitah.
„Da“, reèe Nensi nestrpljivo. „Jesi li?“
„Nisam baš“, priznadoh.
Nensi ispusti uzdah olakšanja. „Nisam ni ja.“
Bila sam presreæna. Dok nije to izgovorila, oseæala sam se kao neko zaostalo detence.
„Mada mnogo vežbam“, dodade Nensi.
„Šta vežbaš?“ – pitala sam.
„Ljubljenje! Zar nismo o tome razgovarale? Ljubljenje!“
„Kako to može da se vežba?“ – upitah.
„Gledaj.“ Nensi zgrabi jastuk i zagrli ga. Dugo ga je ljubila. Kada je završila, bacila je jastuk nazad na krevet. „Važno je da eksperimentišeš, tako da budeš spremna kad doðe vreme. Ja æu se jednog dana odlièno ljubiti. Hoæeš da radimo nešto drugo?“
Samo sam stajala tamo poluotvorenih usta. Nensi sede za svoj toaletni stoèiæ i otvori fioku. „Pogledaj ovo“, reèe.
Pogledala sam. Tamo je bilo milion boèica, teglica i tubica. U toj fioci bilo je više kozmetièkih sredstava nego što je moja majka sve zajedno imala. Upitala sam: „Šta radiš sa svim tim stvarima?“
„To je još jedan od mojih eksperimenata. Da vidim kako najbolje izgledam. Tako da æu, kad doðe vreme za to, biti spremna.“ Namazala je usne dreèavoružièastim karminom. „I, šta misliš?“
„Hm... Ne znam. Malo je dreèav, zar ne?“
Nensi je prouèavala svoj odraz u ogledalu u obliku srca. Protrljala je usne jednu o drugu. „Pa, možda si u pravu.“ Obrisala je karmin papirnom maramicom. „Mama æe me ionako ubiti ako izaðem ovakva. Ne mogu da doèekam osmi razred. Tada æe mi biti dozvoljeno da stavljam ruž svaki dan.“
Zatim je zgrabila èetku za kosu i poèela da èešlja svoju dugu smeðu kosu. Napravila je razdeljak na sredini i skupila kosu šnalom na potiljku. „Da li uvek nosiš takvu frizuru?“
Ruka mi je sama krenula ka vratu. Odjednom sam mogla da osetim sve ukosnice koje sam koristila da skupim kosu kako mi se vrat ne bi znojio. Znala sam da izgledam grozno. „Puštam je da raste“, rekoh. „Sada je u meðufazi. Mada moja majka misli da bi trebalo da mi pada preko ušiju. Uši mi pomalo štrèe.“
„Primetila sam“, reèe Nensi.
Imala sam oseæaj da je Nensi sve primetila!
„Jesi li spremna?“ – upitala je.
„Naravno.“
Otvorila je orman za rublje u hodniku i pružila mi ljubièasti peškir. Pratila sam je niz stepenice i u kuhinju, gde je zgrabila dve breskve iz frižidera i dala mi jednu. „Hoæeš da upoznaš moju mamu?“ – upitala je.
„Okej“, rekoh, grizuæi breskvu.
„Ima trideset osam godina, ali nam govori da joj je dvadeset pet. Zar to nije smešno!“ – frknu Nensi.
Gospoða Viler je sedela na tremu, savijenih nogu, s knjigom u krilu. Nisam mogla da vidim o kojoj je knjizi reè. Bila je preplanula i imala je nos kao Nensi.
„Mama, ovo je Margaret Sajmon, koja se upravo doselila u našu ulicu.“
Gospoða Viler skide naoèare i nasmeši mi se.
„Zdravo“, rekoh.
„Zdravo, Margaret. Drago mi je što smo se upoznale. Ti si iz Njujorka, zar ne?“
„Da, jesam.“
„Sa Istoène ili Zapadne strane?“
„Živeli smo u Zapadnoj šezdeset sedmoj ulici. Blizu Linkoln centra.“
„Baš lepo. Da li tvoj tata i dalje radi u gradu?“
„Da.“
„A èime se bavi?“
„Osiguranjem.“ Zvuèala sam kao robot.
„Baš lepo. Molim te, reci majci da bih volela da je upoznam. Ponedeljkom ekipa iz Morningbird Lejna ide na kuglanje, i igramo bridž svakog èetvrtka popodne i...“
„O, mislim da ona ne ume da se kugla i da nije zainteresovana za bridž. Najviše vremena provodi sa èetkicom u ruci“, objasnila sam.
„Èetkicom?“ – upita gospoða Viler.
„Da.“
„Baš zanimljivo. A šta farba?“
„Uglavnom slike voæa i povræa. Ponekad i cveæe.“
Gospoða Viler se nasmejala. „Oh, ti misliš slikarskom èetkicom! A ja sam mislila da imaš na umu neku drugu èetku. Reci majci da æemo ove godine ranije praviti raspored ko s kim ide kolima na posao. Biæe nam drago da joj pomognemo... posebno za èasove veronauke nedeljom. To je uvek najveæi problem.“
„Ja ne idem na veronauku.“
„Ne ideš?“
„Ne.“
„Blago tebi!“ – uzviknu Nensi.
„Nensi, molim te!“ – reèe gospoða Viler.
„Ej, mama... Margaret je došla da se rashlaðujemo ispod prskalica, a ne na saslušanje.“
„Dobro. Ako vidiš Ivana, reci mu da hoæu da razgovaram sa njim.“
Nensi me zgrabi za ruku i izvuèe napolje. „Izvini što je moja mama takvo njuškalo.“
„Ne smeta mi“, rekoh. „Ko je Ivan?“
„Moj brat. Odvratan je!“
„Zašto je odvratan?“ – upitah.
„Zato što ima èetrnaest godina. Svi deèaci sa èetrnaest su odvratni. Zanimaju ih samo dve stvari – slike golih devojaka i bezobrazni èasopisi!“
Nensi je, izgleda, stvarno mnogo znala. Verovala sam joj na reè, pošto nisam poznavala nijednog deèaka od èetrnaest godina.
Nensi je otvorila spoljnu slavinu i namestila je tako da je voda lagano prskala iz prskalice. „Prati voðu“, povikala je trèeæi kroz vodu. Pretpostavila sam da je ona taj voða.
Protrèala je kroz mlaz. Pratila sam je. Napravila je premet. Pokušala sam i ja, ali nisam uspela. Skakutala je. I ja sam. Stajala je taèno ispod mlaza. Ja takoðe. I baš je tada krenuo najjaèi mlaz vode. Obe smo bile potpuno mokre, i kosa nam je bila mokra.
„Ivane, smrade jedan!“ – vrisnula je Nensi. „Sad æu da te tužim mami!“ Otrèala je u kuæu i ostavila me samu sa dva deèaka.
„Ko si ti?“ – upita Ivan.
„Margaret. Sad sam se doselila.“
„Oh. Ovo je Mus“, rekao je pokazujuæi na drugog deèaka.
Klimnuh glavom.
„Æao“, reèe Mus. „Ako si se tek doselila, pitaj oca da li hoæe da vam kosim travnjak. Pet dolara nedeljno, a potkresujem i granje. Kako si rekla da se prezivaš?“
„Nisam rekla. Sajmon.“ Nisam mogla da ne mislim o onome što je Nensi rekla – da njih zanimaju samo bezobrazni èasopisi i gole devojke. Èvrsto sam držala peškir oko sebe, ako pokušaju da krišom vide šta se krije ispod mog kupaæeg kostima.
„Ivane! Dolazi ovamo istog trenutka!“ – povika gospoða Viler sa trema.
„Idem... idem“, promrmlja Ivan.
Pošto je Ivan ušao u kuæu, Mus reèe: „Nemoj da zaboraviš da kažeš svom ocu. Mus Frid. Moj broj telefona je u imeniku.“
„Neæu da zaboravim“, obeæala sam.
Mus gricnu vlat trave. Tada su se zadnja vrata zalupila i Nensi je izašla, crvenih oèiju i šmrèuæi.
„Hej, Nensi, dušo! Zar ne umeš da prihvatiš šalu?“ – upita Mus.
„Umukni, stoko!“ – povika Nensi. Onda se okrenula prema meni. „Žao mi je što su se tako ponašali prvog dana pošto si se doselila. Hajde, ispratiæu te kuæi.“
Nensi je uvila moju odeæu u mali zavežljaj. Ona je i dalje bila u mokrom kupaæem. Objašnjavala mi je ko živi u svakoj od kuæa izmeðu njene i moje.
„Provešæemo vikend na obali za Praznik rada“, rekla je. „Zovni me kad kreneš u školu, da idemo zajedno. Jedva èekam da saznam ko æe nam biti razredna. Trebalo je da nam bude gospoðica Fips, ali je ona pobegla prošlog juna sa nekim tipom u Kaliforniju. Dobiæemo, znaèi, nekog novog.“
Kada smo stigle do moje kuæe, rekla sam Nensi da æu joj vratiti kupaæi ako saèeka malo.
„Nije mi hitno. Reci majci da ga opere i možeš mi ga dati sledeæe nedelje. Ionako ga ne nosim.“
Bilo mi je žao što mi je to rekla. Iako sam veæ pretpostavila. Mislim, ni ja verovatno ne bih pozajmila stranoj osobi svoj najbolji kupaæi. Ali nikad ne bih to rekla.
„Oh, slušaj, Margaret“, reèe Nensi. „Prvog dana škole obuj mokasine, ali nemoj èarape.“
„Što?“
„Zato što æeš izgledati kao klinka.“
„Oh.“
„Sem toga, želela bih da te uèlanim u svoj tajni klub, a ako budeš nosila èarape, druga deca te možda neæe želeti.“
„Kakav tajni klub?“ – upitah.
„Isprièaæu ti kada poène škola.“
„Okej“, rekoh.
„I zapamti – bez èarapa!“
„Zapamtiæu.“

***
Za veèeru smo išli na hamburger. Rekla sam ocu za Musa Frida. „Samo pet dolara za košenje, a potkresuje i grane.“
„Ne, hvala“, reèe tata. „Jedva èekam da sâm šišam travu. To je jedna od stvari zbog kojih smo se doselili ovde. Baštovanstvo je dobro za dušu.“ Mamino lice je sijalo od zadovoljstva. Stvarno su me izluðivali tom novom prièom šta je sve dobro za dušu. Pitala sam se kada su poslali takvi ljubitelji prirode!
Kasnije, kada sam se spremala za spavanje, ušla sam u ormar misleæi da je kupatilo. Da li æu se ikada naviæi na to da živim u ovoj kuæi? Kada sam konaèno legla u krevet i ugasila svetlo, videla sam senke na zidu. Pokušala sam da zatvorim oèi i da ne mislim o njima, ali sam stalno proveravala jesu li još uvek tamo. Nisam mogla da zaspim.

Bože, da l’ si tu? Ja sam, Margaret. Evo me u mojoj novoj sobi, ali i dalje imam isti krevet. Ovde je noæu tako tiho – uopšte nije kao u gradu. Vidim senke na zidu i èujem nekakvo èudno krckanje. Baš je strašno, Bože! Iako tata kaže da svaka kuæa ima svoje zvukove i da su senke samo drveæe. Nadam se da zna o èemu govori! Danas sam upoznala jednu devojèicu. Zove se Nensi. Oèekivala je da sam veoma razvijena. Mislim da se razoèarala. Zar ne misliš da je vreme da poènem da rastem, Bože? Bilo bi mi veoma drago ako bi to mogao da središ. Hvala ti.

Moji roditelji ne znaju da baš prièam sa Bogom. Mislim, kada bih im rekla, pomislili bi da sam nekakav religiozni fanatik ili tako nešto. Tako da to èuvam za sebe. Ako moram, mogu da prièam s njim a da ne pomeram usne. Mama kaže da je Bog dobra ideja jer pripada svakome.
Back to top Go down
Angela Gossow
Gost
Gost


Posts : 29
Join date : 2009-12-12

PostSubject: Re: Boze da'l si tu?Ja sam,Margaret   Sat Dec 12, 2009 5:21 am

chitala sam...
Back to top Go down
BeWareOfMe
Clan
Clan


Posts : 61
Join date : 2009-12-11

PostSubject: Re: Boze da'l si tu?Ja sam,Margaret   Sat Dec 12, 2009 5:25 am

da,ja sam ti pozajmila Very Happy
Back to top Go down
Angela Gossow
Gost
Gost


Posts : 29
Join date : 2009-12-12

PostSubject: Re: Boze da'l si tu?Ja sam,Margaret   Sat Dec 12, 2009 5:40 am

da...dobra je...
Back to top Go down
Sponsored content




PostSubject: Re: Boze da'l si tu?Ja sam,Margaret   Today at 5:08 am

Back to top Go down
 
Boze da'l si tu?Ja sam,Margaret
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» Margaret Sumich
» A Tribute to National Park Ranger Margaret Anderson
» Margaret Syben
» IS THIS A POSSIBLE EARLY MARGARET LEACH ??
» Margaret Milne

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Skola :: Chat :: Knjige :: Teen romani i knjige za decu-
Jump to: