Skola

...Pismeni zadaci, testovi, raspravljanja, pomoc...
 
HomeHome  RegisterRegister  Log inLog in  

Share | 
 

 Devojka iz dvadesetih

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
BeWareOfMe
Clan
Clan


Posts : 61
Join date : 2009-12-11

PostSubject: Devojka iz dvadesetih   Fri Dec 11, 2009 6:09 pm

Lara je oduvek imala bujnu maštu.

Sad se pita da li je sišla s uma. Savršeno normalne devojke u dvadesetim godinama ne razgovaraju s duhovima! Međutim, pred Larom se neobjašnjivo pojavljuje duh njene baba-tetke Sejdi – u obličju odvažne, zahtevne devojke koja igra čarlston – sa svojom poslednjom željom: Lara mora pronaći ogrlicu bez koje Sejdi jednostavno ne može da se smiri.

Lara ima dovoljno sopstvenih muka. Njena tek osnovana firma posrće, najbolja drugarica i poslovni partner pobegla je u Gou, a momak koga je obožavala upravo ju je ostavio.

Međutim, uz Sejdi Larin život postaje glamurozan, a njihova potraga za ogrlicom je romantična i uzbudljiva. Da li bi Sejdin duh mogao predstavljati rešenje svih Larinih teškoća – i mogu li dve devojke iz različitih doba naučiti nešto važno jedna od druge?

Razlozi da volite Sofi Kinselu:

„Izvanredna priča.“ Heat
„Knjiga koja se ne ispušta iz ruku.“ Daily Mail
„Opet vrhunska zabava!“ OK
„Još jedan hit...“ Mail on Sunday
Back to top Go down
BeWareOfMe
Clan
Clan


Posts : 61
Join date : 2009-12-11

PostSubject: Re: Devojka iz dvadesetih   Fri Dec 11, 2009 6:17 pm

Odlomak
Izlazeći iz spavaće sobe u crnoj haljini i s trepavicama na
brzinu namazanim maskarom, vidim kako mama gleda u moj
odavno dospeli račun za telefon na kaminu.
„Ne brini“, kažem brzo. „Srediću to.“
„Samo, ako ga ne platiš“, kaže mama, „isključiće ti telefon i
onda će im trebati sto godina da ti ga opet priključe, a signal za
mobilni je ovde tako loš. Šta ako iskrsne neki hitan slučaj? Šta
ćeš tad?“ Čelo joj je nabrano od brige. Izgleda kao da se sve to
može desiti svakog časa; kao da u susednoj sobi žena vrišti u
porođajnim bolovima, a na prozore nadire poplava, i kako sad
da pozovemo helikopter? Kako?
„Hm... Nisam razmišljala o tome, mama. Platiću račun.
Stvarno.“
Mama uvek previše brine. Napeto se smeška i uplašeno gleda
u daljinu i po tome znate da u glavi vrti neki apokaliptični sce-
nario. Tako je izgledala za vreme priredbe poslednjeg dana mog
školovanja, a kasnije mi je priznala da je odjednom primetila
kako iznad nas visi luster na trošnom lancu i postala opsednuta
razmišljanjem o tome šta će se dogoditi ako luster padne devoj-
čicama na glavu i razbije se u hiljadu komadića.
Sad namešta svoj crni kostim s naramenicama i nekom
čudnom metalnom dugmadi, koji ju je prosto progutao. Maglo-
vito ga se sećam od pre desetak godina kad je bila u fazi traže-
nja posla i kad sam morala da je naučim najosnovnije u vezi s
kompjuterima, kao što je upotreba miša. Na kraju je počela da
radi za jednu dečju dobrotvornu ustanovu u kojoj, hvala bogu,
ne zahtevaju formalno oblačenje.
Crnina ne pristaje nikome od nas. Tata nosi crno odelo u
kojem deluje bezlično. Zapravo, moj tata je vrlo zgodan na neki
prefnjen, neupadljiv način. Kosa mu je smeđa i tanka dok je
mamina svetla i tanka, kao moja. Oboje stvarno fno izgledaju
kad su opušteni i na sopstvenoj teritoriji – na primer, kada na
starom razdrndanom tatinom brodiću u Korvolu, u džempe-
rima, jedemo pite. Ili kad mama i tata sviraju u svom mesnom

amaterskom orkestru, gde su se i upoznali. Međutim, danas
niko nije opušten.
„Pa, jesi li spremna?“, pita mama gledajući u moja stopala u
čarapama. „Gde su ti cipele, dušo?“
Skljokam se na dvosed. „Moram li da idem?“
„Laro!“, kaže mama prekorno. „To ti je baba-tetka. Imala je
sto pet godina, znaš.“
Mama mi je oko sto pet puta rekla da mi je baba-tetka
imala sto pet godina. Prilično sam sigurna da je to sve što zna
o njoj.
„Pa šta? Nisam je poznavala. Niko od nas je nije poznavao.
To je baš glupo. Zašto svi moramo da se cimamo do Poters Bara
zbog neke starice koju nikad nismo ni upoznali?“ Sležem rame-
nima, osećajući se pre kao nadurena trogodišnjakinja nego kao
zrela dvadesetsedmogodišnjakinja koja ima sopstvenu frmu.
„Stric Bil i svi ostali idu“, kaže tata. „A ako mogu oni da se
potrude...“
„To je porodični skup!“, dodaje mama vedro.
Još više se skvrčim. Alergična sam na porodične skupove.
Ponekad mislim da bi bilo bolje da smo kao semenke maslačka
– bez porodice, bez prošlosti, i da tako plutamo po svetu, svako
za sebe.
„Neće dugo trajati“, kaže mama, ubeđujući me.
„Hoće.“ Zurim u tepih. „I svi će me zapitkivati o... koječemu.“
„Neće!“, odgovara mama brzo pogledom tražeći podršku od
tate. „Niko neće ni pominjati... koješta.“
Nastaje tišina. Bolna Tema visi u vazduhu. Kao da svi izbe-
gavamo da je pogledamo. Konačno tata prvi progovara.
„Pa! Kad smo kod... koječega.“ On okleva. „Jesi li, sve u
svemu... dobro?“
Vidim kako je mama načuljila uši iako se pretvara da četka
kosu.
„Ah, ma znaš“, kažem posle kraćeg ćutanja. „Dobro sam.
Hoću da kažem, ne možeš očekivati da se tek tako vratim u...“„Ne, naravno da ne!“ Tata se odmah povlači. Zatim pokuša-
va ponovo. „Ali si... dobro raspoložena?“
Potvrdno klimam glavom.
„Dobro!“, kaže mama s olakšanjem. „Znala sam da ćeš preći
preko... koječega.“
Moji roditelji više ne izgovaraju ime Džoš, jer sam na svaki
pomen njegovog imena počinjala da ridam. Neko vreme mama
ga je zvala „Onaj čije se ime ne sme izgovoriti“. Sad je samo
„koješta“.
„A nisi se... čula s njim?“ Tata gleda svuda sem u mene, a
mama se pravi da pretura po tašni.
Još jedan eufemizam. Zapravo hoće da pita: „Jesi li ga još
proganjala porukama?“
„Ne“, kažem crveneći. „Nisam, u redu?“
Tako je nepošteno od njega što to pominje. Zapravo, sve je
to strašno naduvano. Džošu sam poslala samo nekoliko poruka.
Najviše tri dnevno. Tek pokoju. A nisam ga proganjala. Samo
sam bila otvorena i iskrena, kakav inače i treba biti u ljubavi.
Mislim, ne možete tek tako isključiti svoja osećanja samo
zato što je to druga osoba učinila, zar ne? Ne možete tek tako
reći: „Ma da! Dakle, misliš da ne treba nikad više da se vidimo,
da nikad više ne vodimo ljubav i da nikad više ne razgovaramo
i ne komuniciramo na bilo koji način. Sjajna ideja, Džoše, kako
se ja toga nisam setila?“
I zato jednostavno izrazite svoja osećanja u poruci – zato što
želite da mu ih saopštite, na šta vaš bivši promeni broj telefona
i nazove vaše roditelje. Kakav pokvarenjak.
„Laro, znam da si bila povređena i da je ovo za tebe teško
vreme.“ Tata se nakašljava. „Ali prošlo je već skoro dva meseca.
Moraš da nastaviš da živiš, dušo. Da se viđaš s drugim momci-ma... Da izlaziš i da uživaš.“
O, bože, ne mogu da podnesem još jedno tatino predavanje
o tome kako će mnogi muškarci pasti pred noge lepotici poput
mene. Hoću da kažem, za početak, svi znaju da na svetu i nema
mnogo muškaraca. A bledunjava devojka od metar i šezdeset s
prćastim nosom nije neka lepotica.
Dobro, znam da nekad izgledam lepo. Imam srcoliko lice,
široko razmaknute zelene oči i pokoju pegicu na nosu. A uz to
imam i mala napućena usta, kakva niko u mojoj porodici nema.
Ali verujte mi, nisam manekenka.
„Pa jesi li to ti radio kad ste ti i mama raskinuli onomad u
Polsetu?* Izlazio s drugima?“, ne mogu da odolim da ne upitam,
mada time samo vrtim staru priču. Tata uzdahne i zgleda se s
mamom.
„Nije trebalo da joj pričamo o tome“, mrmlja ona trljajući
čelo. „Nije trebalo uopšte da pominjemo...“
„Jer da si to radio“, neumoljivo nastavljam, „nikad se ne biste
pomirili, zar ne? Tata nikad ne bi rekao da je on gudalo tvoje
violine i nikad se ne biste venčali.“
Priča o gudalu i violini postala je porodična legenda. Tu
priču sam čula milijardu puta. Tata je došao kod mame kući, sav
oznojen jer je vozio bicikl, a ona je plakala ali se pravila da ima
kijavicu, te su se pomirili a baba ih je poslužila čajem i vanilica-
ma. (Ne znam zašto su vanilice bitne, ali uvek se pominju.)
„Laro, dušo“, uzdiše mama. „To je bilo sasvim drugačije, bili
smo zajedno tri godine, bili smo vereni...“
„Znam!“, branim se. „Znam da je bilo sasvim drugačije.
Samo hoću da kažem da se ljudi ponekad mire. Dešava se.“
Nastaje tišina.
„Laro, oduvek si bila romantična...“, počinje tata.
„Nisam romantična!“, uzvikujem, kao da me tata vređa.
Zurim u tepih trljajući ga nožnim palcem, ali krajičkom oka
vidim kako mama i tata jedno drugom mahnito daju znak da
nešto kažu. Mama odmahuje glavom i pokazuje na tatu, kao da
mu govori: „Ti ćeš!“
„Kad raskineš s nekim“, progovara tata odjednom, „lako
je maštati i razmišljati kako bi život bio savršen kad biste se
pomirili. Ali...“
Sad će mi reći kako je život pokretno stepenište. Moram
brzo da ga prekinem.
„Tata, molim te slušaj.“ Nekako uspevam da se priberem.
„Sve si pogrešno shvatio. Ne želim da se pomirim s Džošom.“
Trudim se da zvučim kao da je to glupa ideja. „Nisam mu zato
slala poruke. Samo sam želela nekakav zaključak. Hoću da
kažem, raskinuo je sa mnom bez upozorenja, bez razgovora,
bez rasprave. Nisam dobila nikakav odgovor. To mi deluje kao...
nedovršen posao. Kao da čitaš roman Agate Kristi i nikad ne
saznaš ko je ubica!“
Eto. Sad će me razumeti.
„Pa“, kaže tata napokon, „razumem tvoju nervozu...“
„Samo sam to htela“, kažem što uverljivije mogu. „Da shva-
tim šta Džoš misli. Da popričamo. Da komuniciramo kao civi-
lizovana ljudska bića.“
I da se pomirim s njim, dodaje moj mozak odapinjući nemu,
istinitu strelicu. Jer znam da me Džoš još voli, čak i ako to niko
drugi ne zna.
Ali nema svrhe da to objašnjavam svojim roditeljima. Oni
to nikad ne bi shvatili. A kako bi i mogli? Nemaju pojma koliko
smo Džoš i ja bili savršen par; kako smo se savršeno uklapali.
Ne razumeju da je on samo doneo ishitrenu, paničnu, nezrelu
odluku, verovatno zasnovanu na nekom nepostojećem razlogu,
i kako sam sigurna da bih mogla sve da izgledim i da bismo opet
bili zajedno kad bih samo mogla da razgovaram s njim.
Ponekad osećam da sam daleko ispred svojih roditelja, kao
što se sigurno osećao Ajnštajn dok su mu prijatelji govorili:
„Svemir je ravan, Alberte, veruj nam na reč“, dok je on u sebi
potajno mislio: „Znam da je zakrivljen. Pokazaću vam jednog
dana.“
Mama i tata opet nemo daju znake jedno drugom. Moram
da ih spasem bede.
„U svakom slučaju, ne treba da brinete zbog mene“, dodajem
žurno. „Jer ja sam to već prevazišla. Dobro, možda nisam ba
potpuno“, ispravljam se, gledajući njihova sumnjičava lica, „al
sam prihvatila da Džoš ne želi da razgovara sa mnom. Shvatil
sam da nam jednostavno nije bilo suđeno. Naučila sam dost
o sebi i... dobro sam. Stvarno.“
Osmeh mi je nalepljen na lice. Kao da pevušim mantru nek
uvrnute sekte. Trebalo bi da nosim halju i udaram u def.
Hare hare... Prevazišla sam to... Dobro sam...
Tata i mama se zgledaju. Nemam pojma da li mi veruju, al
sam nas bar sve izvukla iz tog neprijatnog razgovora.
„Tako i treba“, kaže tata s olakšanjem. „Fino, Laro. Znao
sam da će tako biti. A imaš i posao s Natali na koji treba da s
usredsrediš i koji ti očigledno vrlo dobro ide...“
Osmeh mi postaje još sektaškiji.
„Svakako!“
Hare hare... Posao mi dobro ide... hare hare... uopšte nije u
raspadu...
„Baš mi je drago što si to prevazišla.“ Mama mi prilazi i ljub
me u glavu. „A sad treba da krenemo. Nađi neke crne cipele
brzo, brzo!“
S uzdahom negodovanja ustajem i vučem se u spavaću sobu
Danas je divna sunčana subota. A ja treba da je provedem n
groznom porodičnom skupu zbog jedne mrtve stopetogodi
šnjakinje. Ponekad je život stvarno buđav.
Dok se zaustavljamo na malom parkingu ispred Pogrebnog cen
tra u Poters Baru, primećujem malu grupu ljudi ispred jednog
bočnog ulaza. Zatim vidim blesak televizijske kamere i čupav
mikrofon kako skakuće iznad glava.
„Šta se dešava?“ Virim kroz prozor auta. „Je li to radi strica
Bila?“
„Verovatno.“ Tata klima glavom.
„Mislim da snimaju nekakav dokumentarac o njemu“, doda-
je mama. „Trudi je to pomenula. Zbog njegove knjige.“
Eto šta se dešava kad imate slavnog rođaka. Naviknete se
na televizijske kamere. I da vam ljudi, kad se predstavite, kažu:
„Lington? Da nemate neke veze s Lington kafom, ha-ha?“, i da
se zapanje kad im odgovorite: „Da.“
Moj stric Bil je onaj Bil Lington koji je osnovao Lington kafu
ni iz čega kad mu je bilo dvadeset šest i stvorio svetsko carstvo
kafća. Njegov lik odštampan je na svakoj šolji kafe, zbog čega
je poznatiji od Bitlsa i njima sličnih. Da ga vidite, odmah biste
ga prepoznali. A sad je u centru pažnje više nego ikad, jer je
njegova autobiografja Dva novčića, objavljena pre mesec dana,
odmah postala bestseler. U flmu će ga verovatno glumiti Pirs
Brosnan.
Naravno, pročitala sam je od korica do korica. Govori o tome
kako je za poslednjih dvadeset penija kupio kafu koja je imala
tako grozan ukus da je došao na ideju da otvori prodavnicu
kafe. Tako je najpre otvorio jednu prodavnicu pa zatim čitav
lanac, a sada ih ima po celom svetu. Zovu ga „Alhemičar“, i
prema jednom prošlogodišnjem članku čitav poslovni svet želi
da zna tajnu njegovog uspeha.
Zato je započeo seminare „Dva novčića“. Tajno sam otišla
na jedan pre nekoliko meseci. Tek u slučaju da bih tu mogla da
čujem koji savet o započinjanju novog posla. Zatekla sam dve
stotine ljudi koji su gladno upijali svaku reč, a na kraju smo svi
morali da dignemo dva novčića u vazduh i kažemo: „Ovo je moj
početak.“ Bilo je to skroz tupavo i izveštačeno, ali činilo mi se
da su svi oko mene zbilja nadahnuti. Lično, sve sam pažljivo
saslušala i još uvek ne znam kako mu je to pošlo za rukom.
Hoću da kažem, bilo mu je tek dvadeset šest godina kad je
zaradio svoj prvi milion. Dvadeset šest! Tek je započeo posao
i odmah je uspeo. A ja sam započela posao pre šest meseci i
odmah pošizela.
„Možda ćete ti i Natali jednog dana napisati knjigu o svom
uspehu!“, kaže mama, kao da mi čita misli.
„Globalna dominacija je nadohvat ruke“, dobacuje tata
usrdno.
„Gledajte, veverica!“ Naglo upirem prstom ka prozoru. Rodi-
telji me toliko podržavaju u poslu da jednostavno ne mogu da
im kažem istinu. Zato uvek menjam temu kad to pomenu.
Da budem sasvim precizna, mama me nije podržavala baš
od početka. Zapravo, kad sam objavila da napuštam svoj posao
u marketingu i ulažem svu svoju ušteđevinu u frmu za zapo-
šljavanje kadrova, moglo bi se reći da se – budući da se nikad
u životu nisam time bavila niti išta o tome znala – potpuno
raspametila.
Međutim, smirila se kad sam joj objasnila da ću se udružiti
sa svojom najboljom prijateljicom Natali. I da je Natali bila
vrhunski stručnjak za pronalaženje kadrova u jednoj frmi i
da će u početku voditi posao dok se ja budem bavila admini-
stracijom i marketingom i sama se obučavala. I da imamo već
nekoliko pripremljenih ugovora, te da ćemo vrlo brzo otplatiti
zajam.
Zvučalo je kao sjajan plan. I bio je sjajan plan. Do pre mesec
dana, kad je Natali otišla na godišnji odmor, zaljubila se u
jednog skitnicu na plaži u Goi i poslala mi poruku da ne zna
tačno kada će se vratiti, ali su svi podaci u kompjuteru, biće sve
u redu i tamo se sjajno surfuje, treba to da vidiš, ljubi te Natali
xxxxx.
Nikad više neću započinjati posao s Natali. Nikad.
„Je li ovo sad isključeno?“ Mama nesigurno gleda u svoj
mobilni telefon. „Ne smem dozvoliti da mi zazvoni za vreme
sahrane.“
„Da vidim.“ Tata parkira auto, gasi motor i uzima telefon.
„Treba da mu isključiš ton.“
„Ne!“, kaže mama uzbuđeno. „Treba sasvim da ga isključim!
Isključivanje tona bi moglo da zakaže!“
„Dobro onda.“ Tata pritiska dugme. „Skroz isključeno.“
Dodaje telefon mami, koja ga podozrivo gleda.
„Ali šta ako se nekako sam od sebe uključi u mojoj tašni?“
Oboje nas molećivo gleda. „To se desilo Meri na trci čamaca
u klubu, znate. Telefon joj se jednostavno probudio u tašni i
zazvonio, i to dok je bila u žiriju. Rekli su joj da ga je sigurno
gurnula, ili nekako pritisnula...“
Glas joj je visok i zvuči zadihano. Sad bi moja sestra Tonja
izgubila strpljenje i brecnula se: „Ne budi glupa, mama, naravno
da se telefon neće sam od sebe uključiti!“
„Mama.“ Nežno ga uzimam od nje. „Kako bi bilo da ga
ostavimo u autu?“
„Da.“ Malčice se opušta. „Da, to je dobra ideja. Staviću ga u
pretinac za rukavice.“
Gledam u tatu, koji mi se blago smeši. Jadna mama. Šta joj
se sve mota po glavi. Stvarno treba da se sredi.
Dok prilazimo pogrebnom centru, čujem zvonki glas strica Bila
i naravno, dok se probijamo kroz malu gomilu vidimo da je tu,
u kožnoj jakni, preplanuo i s kovržavom kosom. Svi znaju da
je čika-Bil opsednut svojom kosom. Gusta je i kuštrava i crna
kao gar, i čim neke novine nagoveste da je možda farba, preti
da će ih tužiti.
„Porodica je najvažnija“, govori on reporteru u farmerkama.
„Porodica je stena na kojoj svi stojimo. Ako treba da otkažem sve
poslove zbog sahrane, onda tako mora da bude.“ Primećujem
opšte divljenje. Jedna devojka s Lingtonovom kartonskom šolji-
com u ruci opčinjeno šapuće prijateljici: „To je stvarno on!“
„Ako bismo mogli sad da prekinemo...“ Jedan od čika-Bilo-
vih pomoćnika prilazi kamermanu. „Bil mora da uđe u kapelu.
Hvala, momci. Samo nekoliko autograma...“, dodaje on, obra-
ćajući se okupljenim ljudima.
Strpljivo čekamo sa strane dok se čika-Bil šarpi markerom
svima potpisuje na šoljicama za kafu i programima sahrane,
dok ga kamera snima. Zatim konačno odlaze i čika-Bil nam
prilazi.
„Zdravo, Majkle. Drago mi je što te vidim.“ Rukuje se s tatom
i odmah se okreće svom pomoćniku: „Jesi li pozvao Stiva?“
„Evo.“ Pomoćnik spremno pruža čika-Bilu telefon.
„Ćao, Bile!“ Tata je uvek savršeno pristojan prema čika-Bilu.
„Dugo se nismo videli. Kako si? Čestitke za knjigu.“
„Hvala za primerak s posvetom!“, dodaje mama vedro.
Bil nam svima kratko klimne glavom, a zatim kaže u telefon:
„Stive, dobio sam tvoj mejl.“ Mama i tata se zgledaju. Ovo je oči-
gledno kraj priče povodom značajnog porodičnog okupljanja.
„Hajde da vidimo šta ćemo dalje“, mrmlja mama tati. „Laro,
ideš li?“
„Zapravo, ostaću malo ovde“, kažem brzo. „Vidimo se
unutra!“
Čekam da se moji roditelji izgube, a zatim se polako pri-
bližavam čika-Bilu. Odjednom sam smislila pakleni plan. Na
svom seminaru čika-Bil je rekao kako je ključ uspeha svakog
preduzimača u tome da ugrabi svaku priliku. Pa i ja sam pre-
duzimač, zar ne? A ovo je prilika, je li tako?
Čekam dok mi se ne učini da je završio razgovor, a onda
nesigurno kažem:
„Ćao, čika-Bile. Mogu li malo da popričam s tobom?“
„Čekaj.“ On diže ruku i prinosi blekberi uhu. „Ćao, Paolo.
Šta ima?“
Skreće pogled ka meni i maše rukom, što shvatam kao znak
da progovorim.
„Jesi li znao da se sada bavim kadrovskim angažovanjem?“,
nervozno se smeškam. „Uortačila sam se s prijateljicom. Firma
Back to top Go down
BeWareOfMe
Clan
Clan


Posts : 61
Join date : 2009-12-11

PostSubject: Re: Devojka iz dvadesetih   Fri Dec 11, 2009 6:18 pm

nam se zove LN – zapošljavanje stručnih kadrova. Mogu li
časkom da ti objasnim čime se bavimo?“
Čika-Bil se na trenutak zamišljeno mršti, a onda kaže:
„Čekaj, Paolo.“
O, čoveče! Prekinuo je telefonski razgovor! Zbog mene!
„Specijalizovali smo se za pronalaženje visokokvalifkova-
nih, motivisanih pojedinaca za visoke rukovodeće položaje“,
govorim, trudeći se da zvučim ubedljivo. „Pitam se bi li možda
mogao da popričaš s nekim iz svog personalnog odeljenja, da
im objasniš šta radimo, da možda pokušamo da ostvarimo
nekakvu saradnju...“
„Laro.“ Čika-Bil diže ruku da me zaustavi. „Šta bi rekla da
te povežem s mojom šefcom personalnog i da joj kažem: ’Ovo
je moja bratanica, pružite joj priliku?’“
Osećam eksploziju oduševljenja. Želim da zapevam „hale-
luja“. Moj rizik se isplatio!
„Bila bih ti strašno zahvalna, čika-Bile!“, uspevam da izgo-
vorim, trudeći se da ostanem pribrana. „Radila bih najbolje
što mogu, dvadeset i četiri sata dnevno i sedam dana nedeljno,
bila bih ti tako...“
„Ne“, prekida me on. „Ne bi. Ne bi poštovala sebe.“
„M-molim?“ Zbunjeno zaćutim.
„Kažem: ne.“ Upućuje mi blistavobeli osmeh. „Činim ti uslu-
gu, Laro. Ako uspeš sopstvenim snagama, osećaćeš se mnogo
bolje. Osećaćeš da si to zaslužila.“
„Tako.“ Gutam knedlu dok mi lice gori od poniženja.
„Mislim, želim to da zaslužim. Želim naporno da radim. Samo
sam mislila da možda...“
„Ako sam ja mogao da uspem s dva novčića, Laro, možeš
i ti.“ Gleda me pravo u oči. „Veruj u sebe. Veruj u svoj san.
Evo.“
O, ne. Molim te, bože, ne. Gurnuo je ruku u džep i sad mi pruža dva novčića od po deset centi. 
 „Ovo su tvoja dva novčića.“ Gleda me ozbiljno i usrdno, isto
kao na televizijskim reklamama. „Laro, zažmuri. Oseti to. Veruj
u to. Kaži: ’Ovo je moj početak.’“
„Ovo je moj početak“, mrmljam, sva skvrčena. „Hvala.“
Čika-Bil klima glavom, a zatim se vraća telefonu. „Paulo.
Izvini.“
Udaljavam se zajapurena od stida. Toliko što se tiče gra-
bljenja prilike. Toliko što se tiče mojih veza. Želim samo da
pregrmim ovu glupu sahranu i odem kući.
Obilazim zgradu i kroz staklena vrata pogrebnog centra
ulazim u zagušljivo predvorje s foteljama i slikama golubica.
Nema nikoga, čak ni za recepcijom.
Odjednom s druge strane vrata od svetlog drveta čujem hor
kako peva. Sranje. Počelo je. Propustiću sahranu. Žurno otva-
ram vrata – i naravno, ugledam niz klupa punih ljudi. Gužva je
tolika da se jedva guram kroz gomilu, svi se sklanjaju u stranu,
a ja pronalazim sebi mesto što neupadljivije mogu.
Dok se osvrćem tražeći pogledom mamu i tatu, zaprepašće-
na sam što ovde vidim toliko ljudi. I cveća. Niz celu prostoriju
nanizani su predivni aranžmani u svim nijansama bele i sve-
tložute. Jedna žena stoji napred i peva Pie Jesu, ali ispred mene
je toliko ljudi da ništa ne vidim. Pored mene neki šmrču, a
jedna devojka gorko plače. Osećam blagu grižu savesti. Toliko
je ljudi došlo da isprati moju baba-tetku, a ja je čak nisam ni
poznavala.
Nisam čak poslala ni cveće, shvatam postiđeno. Je li trebalo
da napišem neku karticu, ili tako nešto? Bože, nadam se da su
mama i tata to sredili.
Muzika je tako divna i atmosfera tako dirljiva da odjednom
osećam suze u očima. Pored mene, jedna stara dama s crnim
somotskim šeširom to primećuje i saosećajno cokne jezikom.
„Imaš li maramicu, dušo?“, šapuće mi.
„Ne“, priznajem i ona odmah otvara svoju veliku, staromo-
dnu, lakovanu tašnu. Osećam miris kamfora i unutra vidim
nekoliko pari naočara, kutiju peperminta, paketić ukosnica,
kutiju s natpisom „Končići“ i pola pakovanja integralnih
biskvita.
„Treba uvek da nosiš maramicu na sahranu.“ Nudi mi pake-
tić papirnih maramica.
„Hvala“, kažem gutajući knedlu i uzimam maramicu. „Baš
ste ljubazni. Ja sam unuka-nećaka, inače.“
Ona saosećajno klima glavom. „Sigurno ti je mnogo teško.
Kako porodica to podnosi?“
„Hm... pa...“ Slažem maramicu, ne znam šta da odgovorim.
Ne mogu baš da kažem: „Nikog nije mnogo briga, zapravo,
čika-Bil još priča mobilnim napolju.“ „Moramo uzajamno da
se pomažemo“, izgovaram konačno.
„Tako je.“ Stara dama ozbiljno klima glavom kao da sam
izgovorila neku duboku mudrost, a ne uobičajeni tekst s Hol-
mark kartice. „Moramo uzajamno da se pomažemo.“ Tapše me
po ruci. „Možemo da popričamo kad god hoćeš, dušo. Drago
mi je što sam upoznala Bertovu rođaku.“
„Hvala...“, kažem ne razmišljajući, a onda naglo zastanem.
Bert?
Sigurna sam da se moja baba-tetka nije zvala Bert. Zapravo,
znam da nije. Zvala se Sejdi.
„Baš ličiš na njega, znaš.“ Žena mi zagleda lice.
Sranje. Na pogrešnoj sam sahrani.
„Isto čelo. A imaš i njegov nos. Jesu li ti to već rekli, dušo?“
„Hm... tu i tamo!“, kažem izbezumljeno. „Zapravo, moram
da... hm... Mnogo vam hvala za maramicu...“ Žurno krećem
ka vratima.
„To je Bertova unuka-nećaka.“ Čujem glas stare dame. „Baš
je ojađena, sirotica.“
Jurišam na vrata od svetlog drveta i ponovo se zatičem
u predvorju, umalo se stropoštavši na mamu i tatu. Stoje sa
ženom guste sede kose u tamnom kostimu i sa svežnjem papira
u rukama.
„Laro! Gde si bila?“ Mama zbunjeno gleda u vrata. „Šta si
tamo radila?“
„Zar ste bili na sahrani gospodina Koksa?“ Sedokosa žena
izgleda zbunjeno.
„Izgubila sam se!“, branim se. „Nisam znala kuda treba da
idem! Trebalo bi da stavljate natpise na vrata!“
Žena nemo diže ruku i pokazuje mi iznad vrata tablu s pla-
stičnim slovima: „Bertram Koks – 1.30 po podne.“ Prokletstvo.
Zašto to nisam primetila?
„Pa, kako god bilo.“ Trudim se da povratim dostojanstvo.
„Hajdemo. Treba da zauzmemo mesta.“
Back to top Go down
Sponsored content




PostSubject: Re: Devojka iz dvadesetih   Today at 5:08 am

Back to top Go down
 
Devojka iz dvadesetih
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» Верни мою любовь

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Skola :: Chat :: Knjige :: Teen romani i knjige za decu-
Jump to: