Glagolski oblici

Glagoli su reči koje označavaju radnju (pevati, crtati, pisati), stanje u kome se neko ili nešto nalazi (spavati, sazreti) ili zbivanje u prirodi (sevati, grmeti, naoblačiti se). To su nesamostalne reči. U rečenici vrše službu predikata, a glagolski prilozi sadašnji i prošli vrše službu priloga za vreme. Promena glagola se naziva konjugacija.


Glagoli se menjaju kroz:

* Lica - 1., 2. i 3.
* Brojeve - jednina i množina
* Rodove - muški, ženski i srednji (rodove imaju samo glagolski pridevi)
* Glagolska vremena (sedam glagolskih vremena)
* Načine (dva glagolska načina)


Glagolski oblici

U srpskom jeziku postoji 14 glagolskih oblika i dele se na:

* Lične (9)
* Nelične (5)


Lični glagolski oblici imaju oblike sva tri lica.

* Prezent
* Aorist
* Imperfekat
* Perfekat
* Pluskvamperfekat
* Futur prvi
* Futur drugi

Glagolski načini označavaju stav govornog lica prema još neostvarenoj radnji.

* Potencijal
* Imperativ

Nelični glagolski oblici nemaju lica.

* Infinitiv
* Radni glagolski pridev
* Trpni glagolski pridev
* Glagolski prilog sadašnji
* Glagolski prilog prošli

Glagolski oblici se dele takođe i na proste i složene.


Prosti glagolski oblici se grade od prezentske ili infinitivne osnove i određenih nastavaka.

* Infinitiv
* Prezent
* Futur prvi¹
* Aorist
* Perfekat
* Imperfekat
* Imperativ
* Glagolski prilog sadašnji
* Glagolski prilog prošli
* Glagolski pridev trpni
* Glagolski pridev radni


Složeni glagolski oblici se grade od pomoćnih glagola i glagolskih prideva ili infinitiva.

* Perfekat
* Pluskvamperfekat
* Futur prvi¹
* Futur drugi
* Potencijal

¹ Futur I može imati i prost i složen oblik (pevaću - ću pevati)
[uredi] Glagolski rod (Glagoli prema predmetu radnje)

Glagoli se prema glagolskom rodu dele na:

* 1. Prelazne (tranzitivne) - radnja se vrši na nekome ili nečemu i uz glagol stoji objekat (čitati knjigu, gledati televiziju)
* 2. Neprelazne (intranzitivne) - radnja se ne vrši ni na kome i uvek je bez objekta (spavati, ići)
* 3. Povratne (refleksivni) - uvek uz sebe imaju rečcu SE:
o Pravi povratni - subjekat radnji vrši na samom sebi; uz glagol može stojati i SEBE i SE (kupati se - sebe, umivati se - sebe);
o Nepravi-povratni - vršiocu vrše radnju jedan na drugom; može stajati samo kraći oblik SE (veseliti se, smrznuti se);
o Uzajamno-povratni - više vršilaca vrši istu radnju zajedno (rukovati se, svađati se);

Glagolski vid (glagoli prema trajanju radnje)

Glagoli se razlikuju i prema trajanju radnje. Neki mogu trajati neograničeno (pisati, gledati), a nekima je trajanje ograničeno (sesti, pročitati).

Dele se na:

* 1. Nesvršene (imperfektivne) - radnja traje neograničeno;
o Učestali - radnja se stalno ponavlja (pretrčavati, dolaziti) ;
o Trajni - radnja traje neograničeno (čitati, pisati)

* 2. Svršene (perfektivne) - radnja traje ograničeno
o Početno-svršeni - početak neke radnje (poleteti, zaplivati);
o Završno-svršeni - završetak radnje (sleteti, odplivati);
o Trenutno-svršeni - cela radnja se završila za trenutak (sesti, trepnuti);

* 3. Dvovidske (čuti, videti, vaspitavati, ručati)